Vesti
https://www.nin.rs/drustvo/vesti/61145/nin-radionica-u-okviru-projekta-borba-protiv-manipulacije-informacijama-i-stranih-uticaja
Provera izvora najbolji lek: Radionica NIN-a u okviru projekta Borba protiv manipulacije informacijama i stranih uticaja
Anja Simonović
7. novembar 2024
Provera izvora najbolji lek: Radionica NIN-a u okviru projekta Borba protiv manipulacije informacijama i stranih uticaja
Lažnih vesti i informacija je u izobilju, a najbolji način borbe su medijska pismenost i profesionalizam, istakli su učesnici radionice „Duboka laž u medijima, spinovi kampanje, ciljevi onih koji šire lažne vesti: Kako prepoznati lažne vesti i kako na njih reagovati “ u organizaciji nedeljnika NIN.
NIN-ovoj radionici prisustvovali su studenti Fakulteta političkih nauka i Fakulteta za medije i komunikacije, a radionicu je otvorio i moderirao glavni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev.
Svoje znanje i iskustva u borbi protiv lažnih vesti sa studentima podelili su spoljnopolitički urednik nedeljnika NIN Nenad Zafirović i politikolog, novinar i konsultant za odnose sa javnošću Cvijetin Milivojević.
Budući novinari i novinarke su imali priliku da slušaju o posledicama dubokih laži u medijima i načinima za prepoznavanje i prevenciju istih, kao i da kroz diskusiju podele lična iskustva.
„Svi novinarski kodeksi se zasnivaju na proverenim činjenicama, dakle novinarstvo podrazumeva informaciju koja je istinita, neutralna, objektivna i ako je reč o temi koja je važna – da se čuju dve strane. U tom smislu, gde god imate zagađenje koje nazivate lažne vesti, gde imate višak laži i manjak istine i činjenica, to se i ne može zvati novinarstvom“, rekao je Milivojević.
Kao jedan od najboljih alata za prepoznavanje lažnih vesti, Milivojević izdvaja proveru izvora informacije, kao i karakteristike tog izvora, skrećući pažnju na posebne veštine komunikacije koje neke agencije koriste zarad dobijanja publiciteta.
Анализа насловних страна дневних новина за период 2-6-11-2024.
У овој петодневној анализи најава са насловних страндневних новина циљ је био да се истраже сличности и разлике насловница, а тиме добије и делимични увид у уређивачке концепција тих листова, пре свега, у односу према трагедији погибије 14 људи услед рушења бетонске конструкције надстрешнице на улазу у зграду Железничке станице „Нови Сад“.
У фокусу насловница посматраних медија је било неколико главних прилаза овој теми:
• Обећања представника власти да ће пронаћи кривце за трагедију у Новом Саду и да ће они бити кажњени (14 наслова/текстова)
• Осуда власти и њима наклоњених медија да представници опозиције користе ову трагедију за обрачун са влашћу (4)
• Позив грађана Новог Сада на смену одговорних за трагедију (3)
• Медијски напад на опозицију која је учествовала у протестима у Новом Саду (3)
2.11.2024.
- Информер, „Туга: Најмање 14 људи страдало у несрећи у Новом Саду“,
- Вечерње новости, „Јасна порука председника: Тражићемо и кривичну и политичку одговорност“,
- Блиц, „Премијер Вучевић: Ово је црни дан за Нови Сад и Србију, тражићемо одговорне “
- Блиц, „Бетонска надстрешница, која се обрушила, изграђена је 1964. године и није била предмет недавне реконструкције“,
- Српски телеграф, „Премијер Вучевић: Одговараће они који су задужени за одржавање“
- Ало, „Вучић: Одговорни морају да буду строго кажњени“
- Ало, „Монструозно: Опозиција опет лешинари над мртвима“
- Политика, „Вучевић: Инсистираћемо на одговорности“
- Данас, „Велика трагедија која је могла бити избегнута“
3.11.2024.
- Вечерње новости, „Дачић: Изјаве досада дало 20 особа, уверавам јавност да ће сви кривци за несрећу одговарати“,
- Вечерње новости, „Завод за заштиту споменика: Брутална је лаж да ми нисмо дозволили санацију конструкције јер то и није у нашој надлежности“,
- Блиц, „Ивица Дачић: Тражићемо да се утврди ко је крив и јавност треба да зна да ће се то испитати“,
- Ало, „Олош из опозиције“
- Ало, „Проблем надстрешнице настао још 1964“
- Политика, „Почела саслушања због несреће у Новом Саду“
4.11.2024.
- Информер, „Ђиласовци хоће да искористе трагедију“
- Информер, „Сви кривци ће одговарати“
- Вечерње новости, „Све доказе чува МУП, чешљају се документи“
- Курир, „Влада не бежи од политичке одговорности“
- Курир, „Саслушано 40 људи, полиција чува доказе“
- Ало, „Болесници из опозиције прете проливањем крви“
- Политика, „Саслушано 40 људи, неће бити заштићених“
- Данас, „Опозиција: Десио се злочин, грађани траже оставке“
- Нова, „Апсолутна одговорност, апсолутно бахате власти“
6.11.2024.
- Информер, „Хулигани полупали Скупштину града“
- Вечерње новости, „Рупе око сајли, а бетон се окрунио!“
- Вечерње новости, „Брука у Новом Саду: Опозиција опет цепала српске заставе“
- Српски телеграф, „Неће оставке, хоће главе“
- Политика, „Политичка злоупотреба трагедије“
- Политика, „Оставка и одговорност“
- Данас, „Вучевићу и Ђурићу 48 сати да дају оставке“
- Данас, „Вучић притиска суд и тужилаштво“
- Нова, „Нови Сад захтева правду“
И на примеру страшне трагедије у Новом Саду, на жалост, уочљив је драстично различит поглед чак и у односу на неспорне чињенице, с једне стране, у медијима под контролом власти и, са друге стране, медијима блискијим ставовима опозиционих странака. Док први, међу којима се посебно истичу дневни листови Ало, Информер и Српски телеграф, више простора посвећују тврдњи да опозиција користи страшну трагедију да би напала позицију владајуће коалиције него ли самој трагедији, Данас и Нова, пре свега, инсистирају да је потребно да се утврди одговорност власти за ту трагедију.
Такође је приметно да провладини медији, не улазећи у било каквог истраживање узрока и посоледица, само преносе ставове државних званичника да државна структура није одговорна за трагедију („систем није заказао“), већ да је то неко други.
Након протеста грађана у Новом Саду, кроз медијске наслове још је приметније настојање провладиних медија, што директно, што индиректно кроз преношење ставова представника власти (председника Србије Александра Вучића, првенствено), да се за трагедију „осуде“ представници грађевинске струке и да се одговорност представника власти за трагедију минимизира или потпуно анулира.
Провладини медији више инсистирају на „привођењу правди“ учесника у инцидентима на протестима грађана у Београду, а поготово Новом Саду који су организовани с циљем тражења одговорности за погибију 14 особа, него на утврђивању одговорности за смрт тих људи.
Међународне активности Председника у време ескивирања одласка на самит БРИКС-а у Казању
У овој петодневној анализи најава са насловних страна дневних новина циљ је био да се истражи однос према одлуци председника Србије Александра Вучића да не оде на самит БРИКС-а у Казању, а да истовремено у Србији организује сусрете са низом, превасходно западних, међународних званичника.
У фокусу насловница посматраних медија је било неколико тема, које су се наслањале на основну:
• Телефонски разговор председника Србије Александра Вучића и председника Руске Федерације Владимира Путина (8 наслова/текстова)
• Сусрети председника Вучића са иностраним званичницима (11)
• Одјеци догађаја у вези са састанком Брикса (5)
Доминантна тема медијског извештавања посматраних медија у периоду 21-25. октобар 2024. године је био телефонски позив који су имали председник Србије Александар Вучић и председник Руске Федерације Владимир Путин који су првенствено разговарали у вези са потенцијалним Вучићевим доласком на самит Брикса у Казању, као председника ретке европске земље која још увек одржава добре односе са Русијом:
21.10.2024.
- Политика, „Нећемо уводити санкције Русији“,
- Курир, „Путин разуме позицију Србије“,
- Српски телеграф, „Нећемо увести санкције Русији“
- Вечерње новости, „Путин поручио: Што је добро за Србију, добро је и за Русију!“,
- Информер, „Путин ми је рекао: Што је добро за Србију, добро је и за Русију“
22.10.2024.
- Нова, „Усвојене мере за помоћ и мере заштите Срба на Косову“,
- Ало, „Вучић бира – Провоцирање Запада или заоштравање односа са Москвом“,
- Српски телеграф, „Вучић, Фицо и Орбан – Слободарски лидери на окупу“,
- Курир, „Нема зиме – Још једна стабилна зимска сезона захваљујући руском гасу“,
- Политика, „Отворићемо врата Брикс-а за Србију“
23.10.2024.
- Вечерње новости, „Заједнички блок против илегалних миграната“
- Курир, „Подршка Вучићу: Никад боља сарадња са Словачком и Мађарском“
- Ало, „Само нас тројица говоримо о миру“
- Политика, „Србија неће бити „хот спот“ за мигранте“,
- Данас, „Вучић се извукао из проблема“,
24.10.2024.
- Информер, „Србију желе што пре у Европској унији!“
- Информер, „Пакт Путина и Ердогана“
- Вечерње новости, „Једно „хало“ за јачање везе између Србије и Русије“
25.10.2024.
- Блиц, „Србија мост између ЕУ и Брикса“
- Политика, „Не уводимо санкције РФ зато што поштујемо себе“
- Информер, „Туск на српском: ЕУ без Србије неће бити комплетна“
- Вечерње новости, „Нови видици за чланство Србије у ЕУ“
- Курир, „Туск: Нема комплетне ЕУ без Србије у њој“
- Ало, „Без Србије ЕУ није комплетна“
- Политика“, „Поруке охрабрења на европском путу“
Већина медија се слаже да је председник Вучић био пред великом дилемом да ли да иде на самит Брикса у Казању узевши у обзир да Европска унија (ЕУ), којој Србија жели да се прикључи, у последње две године са Русијом има односе на најнижем нивоу. Сходно томе, председник Вучић је имао сусрете са низом представника земаља битних за Србију, почевши од премијера Мађарске и Словачке, преко Пољске и Турске, шефице Европске комисије итд. и то баш у данима када се очекивао његов одлазка на Самит БРИКС-а.
Продржавни медији истичу велику државничку мудрост председника Вучића играња на више столица, док опозициони медији имају много мањи ентузијазам у вези са тим.
Представници Европске уније су, барем на речима, хвалили одлуку Вучића да не иде у Казањ и охрабривали српску страну да је улазак Србије у ЕУ веома изгледан и да би требало да се одустане од сарадње са организацијом БРИКС.
Сарадник пи-ар агенције Прагма и предавач у Тренинг радионици за пи-ар и односе с медијима др Владимир Илић објавио је омнибус-роман „С обе стране времена“.
„Може ли 7000 година стати у трептај ока…!? Доживљај времена после овог романа неће бити исти. Ни исповест, ни молитва, ни клетва…или можда све то заједно…Препун симбола, и скривених значења, роман у коме се главни јунак не може спознати до самог краја, ако и тада. Они који воле тајне и скривену страну судбине, волеће и “С обе стране времена“ каже Илић.
Читаоци који су већ доживели роман кажу - ово је контра-Коељо. Словенска алхемија. И цитирају пасус: “Књиге су се квариле, јер су их читали погрешни људи…” Необично и незаборавно.
Др Владимир Илић је 1990. године дипломирао на Факултету политичких наука у Београду – смер новинарство. Постдипломске студије Europe in the World завршио на Институту за новинарство и односе с јавношћу у Утрехту (Холандија) и у Националној новинарској школи у Архусу (Данска), под покровитељством Европске уније и Унеска. Докторирао је на Факултету за медије и комуникације у Београду, с темом „Медијска нацификација српског народа у функцији легитимизације и реализације политичких циљева“.
Објавио књиге: „Фамилија: медијски поредак новог света“, „Империја: Глосар 21. века за владаре, војнике, новинаре и разбојнике“, „Прометеја: медијска нацификација“ и „Микец“.
У оквиру програма подршке кабинета министра без портфелја задуженог за координацију активности и мера у области односа Републике Србије с дијаспором програму упознавања деце из српске дијаспоре са нашом традицијом, културом и свеопштим идентитетом и Општина Чајетина је на својој територији организовала први камп за децу из дијаспоре током кога ће млади из српског расејања учествовати у већем броју радионица на тему традиционалне игре, песме и народних костима златиборског краја, као и на тему српског језика и књижевности и српске средњевековне уметности.
Захваљујући се Општини Чајетина која је преузела домаћинство једног оваквог кампа, а упућујући поруку јединства српској деци из дијаспоре која борави на Златибору и размењује искуства са својим вршњацима на тој тренутно најпосећенијој туристичкој дестинацији у Србији, министар Ђорђе Милићевић је рекао да су прошле године из његовог кабинета прво питали децу из српског расејања да ли би учествовали у оваквим камповима у Србији и да ли би желели да они прерасту у традиционална дружења и окупљања. „У градовима и општинама Србије ће од ове године бити организовани кампови за наше младе сународнике из целог реасејања у оквиру спортских кампова, кампова културно-уметничких друштава и научно-образовних кампова. Кроз овај пројекат желимо да подстакнемо децу у дијаспори да стално размишљају о Србији и да када тамо негде далеко заврше своје средње школе и факултете размишљају о томе да се врате у Србију и да своје стечено знање и искуство искористе заједно са нама у отаџбини. Када дођете у Србији, Чајетину, Крањево, Крагујевац, Крушевац или било који други град или општину у Србији, ви сте своји на своме. Никада немојте да заборавите то“ нагласио је министар Милићевић.
Камп на Златибору је двадесетпрви у овој години на којима је учествовало пет хиљада деце из више од двадесет држава у којима живи српски народ. „Желимо да осим главног града Београда и места из којих су ваше баке и деке, упознате и унутрашњост Србије, и да ако упознате шта то, на пример, Чајетина има, какву историју, какву традицију, природна богатства – још виђе ћете заволети Србију. Чувајте наш језик, нашу ћирилицу и учите о нашој култури, историји, идентитету и традицији. На тај начин ћете бити најбољи амбасадори Србије и српског народа било где на свету“ рекао је министар Милићевић у обраћању деци из српске дијаспоре.
Председник Општина Чајетина Милан Стаматовић је поздравио децу, учеснике кампа на Златибору, и изразио жељу да ће неком првом приликом кабинет министра Милићевића, као покретача овогодишњих кампова за децу из српског расејања и многих других активности повезивања матице и дијаспоре, прерасти у министарство. „Свака држава почива на четири стуба – вери, нацији, култури и традицији, и нема јаке државе без ова четири елемента. Ових дана ћете имати прилику да се упознате са културом и традицијом златиборског краја и да притом утврдите знања о српском језику, нашој ћирилици, са чиме је и оснивач модерне Србије Стефан Немања заветовао свог наследника Растка Немањића, светог Саву“ истакао је председник Стаматовић. Додао је да и у Србији и широм српског расејања морамо да сарађујемо, да се помажемо и да се сабирамо.
„Мере за КиМ“ и обавезни војни рок доминирају насловницама
У овој тродневној анализи најава са насловних страна циљ је био да се истраже сличности и разлике насловница дневних новина, пре свега, у односу према доминантним политичким актерима и темама, као и према другим друштвеним темама које имају важан утицај у обликовању политичког јавног мњења.
У фокусу насловница посматраних медија је било неколико доминантних тема, међу којима су:
• Вучићевих пет мера у вези са положајем Срба на Косову и Метохији (11 наслова/текстова)
• Најава враћања обавезног служења војног рока (6)
• Појединачни злочини у Србији (убиства, првенствено) (5)
• Потенцијално рударење литијума у Србији (4)
• Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе (3)
• Свечано отварање „Линг Лонг“ фабрике гума у Зрењанину (2)
Доминантна тема медијског извештавања посматраних медија, у периоду 14-15. септембар 2024. године, била је најава активности председника Вучића у покушају побољшавања положаја Срба на КиМ:
14.9.2024.
- Информер, „Вучић: Борба за Косово“,
- Вечерње новости, „Поништење насиља на Косову у пет тачака“,
- Блиц, „Пет мера за заштиту Срба на Косову“
- Српски телеграф, „6 потеза за опстанак Срба на Косову“,
- Курир, „Председник о мерама за опстанак Срба на Ким. Пет тачака“
- Ало, „Мере против Куртијевог терора“
- Политика, „Пет мера за опстанак Срба у покрајини“,
- Данас, „Вучић: За Србе нема доброг решења косовског проблема“,
- Нова, “Вучић тражи нове изборе на северу, повратак полиције и судства и ЗСО“,
15.9.2024.
- Блиц, „Усвојене мере за помоћ и мере заштите Срба на Косову“,
- Ало, „Кукњава из Приштине због Вучићевих мера“,
Продржавни дневни листови са одобравањем и делимичном еуфоријом преносе информацију о мерама које је предложио председник Вућић у циљу побољшања статуса Срба који живе на територији КиМ. Дневни листови критичније настројени ка власти (Данас и Нова) су само информативно обрадили ту тему.
Тема о којој се такође опширно писало је предлог председника Вучића да се у Србији врати обавезно служење војног рока (у трајању од 75 дана) које је постојало у бившој Југославији, претходници Републике Србије:
14.9.2024.
- Политика, „Народ који верује у своју војску је слободан“
15.9.2024.
- Вечерње новости, „У војне стројеве догодине од јуна“
- Српски телеграф, „Војни рок од 75 дана“
- Курир, „Вучић: Обавезни војни рок од 75 дана“
- Политика, „Усвојено врћање обавезног војног рока“
16.9.2024.
- Информер, „Враћа се обавезни војни рок“
- Нова, „Устај, војско“
Полемика о потреби поновног увођења војног рока у Србији се води већ неколико година, да би влада Србије у овом тренутку (инциденти на Косову и Метохији, рат у Украјини, рат између израелских безбедносних снага и палестинског Хамаса и друго) одлучила да се уведе скраћени обавезни војни рок у трајању од 75 дана.
Након страшног злочина који се десио у Београду и младеновачким селима, када су млади појединци убили велики број, првенствено својих вршњака, тенденција злочина које извршавају појединци се изгледа, према насловним странама, повећава. Са друге стране, медији који јуре своју читаност, веома често ту тему прате на један сензационалистички приступ.
С друге стране, мада у мањем обиму, прате се и позитивне животне приче, као што је, на пример, дневни лист Блиц, 16. септембра 2024. године, под збирним насловом „Србија будућности“ преко целе стране представио успешне младе људе у најразличитијим областима.
На Златибору је затворен 13. Међународни фестивал спортског филма, а награду "Гранд при - Голд гондола" добио је филм "Догодио се - Ратко Рудић", аутора Дејана Аћимовића.
Чланица међународног жирија Маријана Терзин Стојчић рекла је да је "пажљиво, годинама припремано и снимано сведочанство других о једном човеку, који је направио темеље за врхунске резултате у региналном, еврпоском и на крају светском ватерполу".
"Човеку, који је овај спорт учинио бесмртним и дао наду генерацијама које су дошле после њега. Мало је документарних остварења која су окупила толики број релевантних саговорника и уклопили их у једну причу. Врло јасно испричана прича о пријатељству, о љубави према спорту и изазовима, прича изнад свих застава, о човеку, о Ратку Рудићу", казала је Маријана Терзин Стојчић.
Жири је доделио награде за најбољи филм о високим моралним вредностима у спорту, ауторима филма "Земља хероја" Јану Филипу и Јордану Франгешу и за најбољи филм о личности у спорту, аутору Жељку Мирковићу, за филм "Никола Палић - легенда".
За најбољу фотографију, дизајн и иновативност у филму награду је добио режисер и сценариста филма "Четири и тридесет" Василии Овшиников.
Награду "Динко Туцаковић" за најбољу режију документарног филма добио је филм "Жртвована лепота - Милунка Лазаревић", док је награду за најбољи играни филм добио аутор Клеман Бомпарт за филм "За љубав према игри".
Жири је доделио награде за најбољи дугометражни индијски филм "Померање планина", за најбољи средњеметражни документарни филм "Плави лавови", Томислава Жаје из Загреба и награду за најбољи краткометражни филм "Лет вилиних коњица", аутора Ињаки Алфорја Сагоне.
На завршници фестивала додељена су и посебна признања за допринос филмској уметности, телевизји и спорту, за документарни филм "Олимпијада у Сарајеву@, из овогодишње продукције Федералне телевизије Сарајево, а исто признање добио је филм о славном рукометном тренеру "Зоран Тута Живковић - НепобеДИВ".
У олимпијском кругу фестивалских награда су филм "На златним скалама" у продукцији општине Херцег Нови и компаније Цинне спорт, режисера Ивице Видановића и филм "Олимпијско смеће", аутора Ерика Семашкина.
Награду су добили и филмови "Били су то дани и.. године јединствених 55", аутора Предрага Милинковића и документарац "Трка на крају света", аутора Галеба Никчевића.
Како је истакнуто, последње посебно признање добио је филм "Од првог до четвртог", који припада бившим члановима кадетске кошаркашке репрезентације Македоније, а која је освојила четврто место на европском првенству 1995. године у Лисабону.
Добитник признања за животно дело је скијаш из Словеније Јуриј Јуре Франко, који је том приликом казао да је изненађен, јер је упоређен са великанима и његовим идолима.
"Велики допринос ове манифестације је што даје младима наду и не само наду, већ и да виде шта може да се уради, кад се ради срцем, пуном жељом и снагом и да се постиже добар резултат", казао је Франко..
На затварању фестивала приказани су филмови "Никола Пилић - легенда" и "Београд 92".
Фестивал ће бити отворен специјалном изложбом у Културном центру Златибор у част недавно преминулог Синише Михајловића, на којој ће посетиоци моћи да виде приватне фотографије, личне ствари, дресове, пехаре и медаље нашег прослављеног фудбалера. Ова изложба је пре Златибора била постављена само у Музеју примењене уметности у Београду и у Новом Саду, а на Златибору ће је отворити Мирослав Тањга, директор спортског сектора у Фудбалском савезу Србије, иначе Синишин кум, и уз присуство Синишиног брата Дражена.
На 13. Међународном фестивалу спортског филма (МФСФ) Златибор 2024, који се одржава под слоганом „Да победи олимпијски дух“, биће приказано 77 домаћих и иностраних филмова о спорту у Културном центру и на Краљевом тргу на Златибору, као и у биоскопској сали Дома културе у Чајетини. Посебна најава ће бити одржана 17. августа на међустаници златиборске Голд гондоле, када ће бити приказано остварење на тему кошарке, играни филм „Момак и девојке“, аутора Ивице Видановића, најавила је Оливера Никитовић, директор фестивала.
Селектор и уредник програма 13. МФСФ Александар Аврамовић је нагласио да ће заинтересовани моћи да виде ауторске радове из 25 земаља и са 4 континента, што Међународни фестивал спортског филма на Златибору сврстава у једну од најрепрезентативнијих смотри спортског филма у свету. Организациони одбор Фестивала, на челу са Арсеном Ђурићем, председником Скупштине општине Чајетина, је одлучио да признања за изузетан допринос спорту и филму додели Одбојкашком савезу Србије (поводом стогодишњице одбојке у Србији), Филмским новостима (поводом 80 година рада), Југословенској кинотеци (поводом 75 година рада), те легендарним спортистима Ратку Рудићу (ватерполо), Зорану Мустуру (ватерполо), Вањи Грбићу (одбојка), Јурету Франку (алпско скијање), Зорану Марковићу (спортски новинар) и глумцима Миленку Павлову и Слободану Боди Нинковићу, а Милош Грлица, српски атлетски параолимпијац, ће добити Повељу херој спорта и живота „Наташа Ковачевић“.
У име суорганизатора 13. МФСФ, Владимир Живановић, директор Туристичке организације Златибор, је истакао да развој Фестивала прати развој Златибора као туристичке дестинације и да се и Општина Чајетина стратешки определила за убрзан развој спотског туризма кроз улагање у значајно проширење понуде када је у питању могућност за организацију највећих спортских такмичења и припрема спортских екипа током целе године на Златибору. „Од почетка године на припремама на Златибору је боравило више од 50 спортских екипа и то је један од разлога зашто партнерски радимо са организаторима фестивала спортског филма“ нагласио је Живановић.
Филмове у такмичарском програму ће оцењивати еминентни стручњаци из света филма: Душан Булић, сценариста и креативни продуцент из Србије, Маријана Терзин Стојчић, виши стручни сарадник Југословенске кинотеке, те Војко Корошец, директор МФСФ у Рогашкој Слатини, у Словенији.
Фестивал траје од 22. до 25. августа, када ће званично бити проглашени најбољи филмови, а специфичност овогодишњег фестивала је и Спортски дан за родитеље и децу, који ће бити одржан 23. августа, са почетком у 18.30 часова, у Парку у Чајетини.
У Малом Зворнику најмање о литијуму
У фокусу насловница посматраних медија је било неколико доминантних тема, међу којима су:
• Расправа о потенцијалној експлоатацији руде литијума у Србији и протести грађана тим поводом (24 наслова/текстова)
• Напади на опозицију и противнике власти (6)
• Разговор председника Вучића са грађанима Малог Зворника на тему потенцијалног рударења литијума у том делу Србије (5)
• Најава потенцијалних сукоба тзв. Републике Косово и Србије (5)
Доминантна тема медијског извештавања посматраних медија у периоду 13-15. август 2024. године је била расправа о потенцијалној експлоатацији руде литијума у Србији и протестима грађана тим поводом:
Уторак, 13. август 2024.
Курир, „Аналитичари: Рационална одлука председника Вучића да разговара с народом о рударењу литијума“
Ало, „7 највећих лажи о пројекту Јадар“
Политика, „Ауторски текст министарке Татјане Мацуре: Наука и будуће генерације у канџама антилитијумских популиста“
Информер, „Хоће да силују Србију“
Српски телеграф, „Држава гори, а Ружић се бахати“, „Кокановић: Хоћемо да уништимо привреду“
Ало, „Сви на Вучића“
Данас, „Циљ је репресија, власт против грађана и природе“, „Власт опет покушава да отупи оштрицу протеста“, „Данас одлука о даљој судбини демострација“
Нова, „Власт рачуна на помоћ Кремља у гашењу протеста“
Среда, 14. август 2024.
Информер, „Лажни еколози измислили да „Рио Тинто“ трује околину“, „Силеџије пуштене из затвора“
Блиц, „Вучић остао потпуно сам по питању Рио Тинта“
Политика, „Рио Тинто: Нема цурења око пијезометара“
Данас, „Хтели су из нас да извуку неформалне информације“, „И полицајци су били на нашој страни“, „Грађани неће да ризикују“, Застрашивање грађана или неопходан потез“
Нова, „Режим у паници“
Четвртак, 15. август 2024.
Информер, „Бедници. Узимају милионе од државе коју руше“
Вечерње новости, „И Европа отвара руднике“
Блиц, „Текст „Блица“ изазвао буру у власти, опозицији, ЕУ и САД“
Српски телеграф, „5 највећих лажи о пројекту Јадар“
Политика, „Опозициони лидери у борби за преузимање протеста“
Данас, „Народ стоји на брвну преко дубоко ископаног јарка“, „Народ разапет између протеста и бенседина“
Нова, “Нова „драма“ као упозорење члампвима СНС да збију редове“
Медији су пратили и разговор председника Вучића са грађанима Малог Зворника на тему потенцијалног рударења литијума у том делу Србије:
Четвртак, 15. август 2024.
Информер, „Вучић сатима одговарао на питања грађана“
Вечерње новости, „Зарада неће бити преча од здравља наших људи“
Српски телеграф, „Вучић са народом у Малом Зворнику“
Курир, „Вучић. Здравље је од пресудног значаја“и
Политика, „Зарада не сме да буде важнија од здравља“
Тема која се донекле наставља на претходну јесу напади на опозицију и противнике власти понајвише да својим активностима желе само да сруше власт и да су против свега што представља успех за државу
Среда, 14. август 2024.
Информер, „Марш на лечење, болесници“
Српски телеграф, „Новака и Јокића черече због Вучића“, „Тројица Ђиласових људи иде на саслушање“
Курир, „Национално славље спортиста покушали да политизују и прославу њиховог успеха ставе у други план“
Ало, „Помрачење памети: Опозиција куне и псује Ђоковића и Јокића“
Четвртак, 15. август 2024.
Ало, „Шолаковци прете Вучићу. Бежи из земље“
У посматраном периоду медији су почели да прате и најаву потенцијалних сукоба тзв. Републике Косово и Србије понајвише на основу изјава премијера такозване Републике Косово Аљбина Куртија:
Уторак, 13. август 2024.
Информер, „Курти се спрема за рат“
Политика, „Приштина припрема терен за отварање моста на Ибру“
Среда, 14. август 2024.
Вечерње новости, „Курти преко Бујановца спрема удар на Београд“
Политика, „Само заустављање Куртија гарантује мир на Косову“
Четвртак, 15. август 2024.
Вечерње новости, „Мост – тест одлучности Квинте и ЕУ“
Медији су пратили и неколико издвојених тема међу којима су били формирање органа Скупштине општина Града Ниша, став синдиката о будућем минималцу, проблемима недостатка судија и ставовима младих по различитим друштвеним темама, хапшења Србина у Хрватској због објава на Фејсбуку, новом таласу руских миграната, најнижој плати српских лекара у Европи:
Уторак, 13. август 2024.
Блиц, „Општа збрка у Нишу, јуре се посланици“
Среда, 14. август 2024“
Нова, „СНС опет влада у Нишу, опозиција очекује нове изборе“
Вечерње новости, „Синдикати неће мање од 60.000“, „Недостаје 500 судија, млади иду у адвокате“
Блиц, „Млади верују у научнике, а подељени о војном року“
Четвртак, 15. август 2024.
Вечерње новости, „Усташким песмама га застрашују“
Блиц, „Као да су Руси свуда око нас“
Нова, „За деценију из земље отишло 6.000 лекара“
Током посматраног тродневног периода медији су продужено пратили успех српских спортиста на Олимпијади у Паризу, тако да су, на пример, Вечерње новости у издању од 13. августа комплетну насловну страну посветили тој теми.
Наставља се поларизација између тзв. провладиних и опозиционо настројених медија како прате тему потенцијалног рударења литијума у Србији, као и протеста интензивираних широм Србије тим поводом. Медији стају на једну или другу страну и ретко ко у анализи користи аргументе оне друге стране.
Приметно је да је реторика власти мало ублажена и да медији донекле ублажавају нападе на грађане који протествују. Са друге стране, појачава се медијски притисак на политичке странке и удружења који покушавају да буду на челу протеста.
Анализом наслова у вези са дешавањима на територији српске јужне покрајине Косова и Метохије, читаоци могу стећи утисак да Аљбин Курти посебно користи поларизацију по питању потенцијалног рударења литијума и да доноси одлуке које све више утврђују власт Приштине на том делу окупиране територије Републике Србије. Међународни фактори притом само исказују забринутост, али не користе полуге моћи да то спрече.
Када је реч о разговору Вучића са грађанима у Малом Зворнику, из наслова провладиних дневних листова би се могло закључити да је он тмао разговарао искључиво о недоумицама у вези с експлоатацијом литијума и то баш у месту које је потенцијално највише угрожено. Ствари, међутим, потпуно другачије стоје: грађани Малог Зворника су од Вучића тражили да им помогне у решавању њихових личних или локалних проблема (сеоски путеви и слично), а најмање се говорило о литијуму, што је и природно јер је Мали Зворник удаљен 40 километара од Горњих Недељица, где би требало да се отвори рудник литијума.
Хоће ли председник питати народ?
У фокусу насловница посматраних медија је било неколико доминантних тема, међу којима су:
• Расправа о потенцијалној експлоатацији руде литијума у Србији (21 наслов/текст)
• Став председника Србије Александра Вучића да се власт не може преузимати на улицама (10)
Доминантна тема медијског извештавања посматраних медија у периоду 10-12. август 2024. године је била расправа о потенцијалној експлоатацији руде литијума у Србији:
Субота, 10. август 2024.
Информер (субота-недеља), „Измишљотине о литијуму штете држави“
Вечерње новости, „Јадар шанса у 100 година“
Српски телеграф (субота-недеља), „Истина о сумпорној киселини“
Курир, „Коме ћете да верујете“
Политика, „Могућа је одржива експлоатација литијума у долини Јадра“
Политика, „Дестабилизација Србије под плаштом идеологије“
Данас (субота-недеља), „Власт не може да нас застраши и поколеба“
Данас (субота-недеља), „Очекивали се независни стручњаци, а бар половина уз једну партију“
Данас (субота-недеља), „Србија на Теразијама“
Нова (субота-недеља), „Рудника неће бити“
Недеља, 11. август 2024.
Блиц, „Протест против копања литијума“
Понедељак, 12. август 2024.
Информер, „Вучић јасан, послушаћу народ“
Вечерње новости, „Наругали се демократији. Овде трпимо терор мањине“
Блиц, „Скуп демократски, а блокаде и насиље су терор мањине“
Курир, „Вучић: Бићу најгори полицајац за Рио Тинто“
Политика, „Вучић: Бићу најгори полицајац за Рио Тинто“
Политика, „Владимир Ђукановић: Литијум? Шта то беше?“
Данас, „Србија рекла не руднику литијума“
Данас, „Штета од рудника се не може санирати, јаловишта земљу и људе трују вековима“
Данас, „Активистима одређен притвор“
Нова, „Одбрана права на земљу, ваздух и воду“
Медијски је био заступљен и став председника Србије Александра Вучића да се власт не може преузимати на улици:
Субота, 10. август 2024.
Информер (субота-недеља), „Власт неће нико отети на улици“
Вечерње новости, „Спремају се немири, главни циљ је преврат“
Српски телеграф, „Три центра спремају насиље“
Ало, „Москва открива: запад умешан у протесте, желе хаос у Србији“
Политика, „Вучић: Москва нас је упозорила на припрему државног удара“
Недеља, 11. август 2024.
Вечерње новости, „У Београду неће бити новог мајдана“
Српски телеграф, „Насиље не сме да победи“
Ало, „Хоће да сруше Србију“
Понедељак, 12.8.2024.
Српски телеграф, „Дан жалости за црну петорку“
Ало, „Разговараћу са народом, Шолак жели да уништи Србију“
Током посматраног викенда забележени су и успеси српских спортиста на Олимпијади у Паризу, тако да је та тема донекле наткрилила друштвено-политичке теме или је барем равноправно посматрана.
Наставља се поларизација између тзв. провладиних и опозиционо настројених медија како прате тему потенцијалног рударења литијума у Србији. Потпуно се стаје на једну или другу страну, а једини неутрални новинарски став је помињање хапшења еколошких активиста током протеста, мада се том темом баве претежно „опозициони“ медији, посредно критикујући ту одлуку власти.
Приметно је и наглашавање продржавних медија да ће председник Вуичић питати народ у вези са рударењем литијума (до сада није била форсирана та тема).
Тема потенцијалног државног удара у Србији, настала на трагу информације да су државне службе Русике Федерације упозориле о томе обавестиле државни врх Србије, такође је поларизовала тзв. продржавне и опозиционе медије. Том темом се баве само продржавни дневни листови, док „опозициони“ медији ту тему нису ни пратили.
У овој тродводневној анализи најава са насловних страна (реч је о суботи, 10. августу, када је у Београду одржан велики народни скуп за заштиту животне средине, и недељи, 11. августу и понедељку, 12. августу) циљ је да се добије увид у у однос тих новина према доминантним политичким актерима и темама, као и према другим друштвеним темама које имају важан утицај у обликовању политичког јавног мњења.
Литијум не узмиче ни пред „Олујом“ и Куртијем
У овој дводневној анализи најава са насловних страна циљ је био да се истраже сличности и разлике насловница, а тиме добије и делимични увид у однос тих медија према доминантним политичким актерима и темама, као и према другим друштвеним темама које имају важан утицај у обликовању јавног мњења.
У фокусу насловница посматраних медија је било неколико доминантних тема, међу којима су:
• Расправа о потенцијалној експлоатацији руде литијума у Србији (16 наслова/текстова)
• Гашење српских институција на Косову и Метохији (7)
• Сећање на Операцију „Олуја“ у Хрватској 1995. године (6)
Доминантна тема медијског извештавања посматраних медија, у периоду 6-7. август 2024. године, била је расправа о потенцијалној експлоатацији руде литијума у Србији.
О томе говоре најаве са насловних страна ових дневних новина:
6. август 2024.
Блиц, „Од литијума до ЛГБТ агенде и владе с улице“
Српски телеграф, „5 највећих лажи опозиције о литијуму“
Курир, „Литијум је наша шанса, и тачка!“
Политика, „Србија може да постане битан снабдевач бакром, златом, литијумом“
Данас, „ПроГлас: Власт одговорна за кризу и поделе због рудника литијума“
Данас, „Вучић дисциплинује Дачића“
Нова, „Порфирије држи говор у Лозници, пише о Новаку, само ћути о литијуму“
7. август 2024.
Информер, „Земља, ваздух и вода неће бити уништени“
Вечерње новости, „Здравље људи ни на који начин неће бити угрожено“
Курир, „Најбољи лекари бринуће о утицају литијума на здравље“
Ало, „Пројекат Јадар – Безбедан за грађане и животну средину!“
Политика, „Дијалогом до истине о „Јадру“
Политика, „Има ли Квинта одговор на Куртијев терор“
Данас, „Најјачи протесни покрет у новијој историји Србије“
Данас, „Држави 184 милиона евра кад се исплати улагање“
Данас, „Смедеревци сложно против рудника“
Дневне новине блиске власти се упињу да представе доказе како је потенцијално рударење литијума велика развојна шанса за Србију и како тај процес рударења неће бити штетан по здравље људи и животну средину, док два дневна листа (Данас; Нова) који су критички настројени према власти, потенцирају податак да се повећава број грађана Србије који учествује у протестима против будућег рударења литијума у Србији.
Док је у централном делу Србије главна друштвено-политичка тема расправа за или против најављеног рударења литијума, на Косову и Метохији премијер такозване Републике Косова Аљбин Курти наставља са гашењем српских институција на територији српске јужне покрајине – пошта, школа и болница.
О томе говоре најаве са насловних страна ових дневних новина:
6. август 2024.
Вечерње новости, „Курти провоцира Србе, жели рат док Запад ћути“
Политика, „Приштина се крије иза НАТО-а и провоцира ратни сукоб“,
7. август 2024.
Вечерње новости, „Курти отима школе и болнице“,
Српски телеграф, „Згазићемо Куртија, он је проблем“,
Ало, „Курти хоће да увуче Србију у рат“,
Политика, „Вучић: Надам се да ће Кфор спречити насиље“,
Нова, „Ништа више није остало осим људи“
Осврте на прогон Срба из Хрватске током операције „Олуја“ 1995. године можемо запазити на насловним странама следећих дневних новина:
6. август 2024.
Информер, „Шолак славио усташки геноцид“
Ало, „Вампирски бал усташа у Книну“
Данас, „Милошевић хтео да препусти и Крајину и Крајишнике Хрватима“
7. август 2024.
Информер, „Усташа Бебек у Србији није добродошао“,
Ало, „Имате ли образа – Славите и подржавате протеривање Срба“,
Данас, „У Вучићевом Српском свету обнавља се Шешељева прича Карлобаг, Карловац...“
Осим осуде самог злочина, критикује се и још увек званични став Хрватске да је то била легална операција.
Литијум засенио и „Олују“ и хапшење Срба на КиМ
(У овој анализи посматране су насловне стране дневних новина Информер, Вечерњих новости, Блица, Српског телеграфа, Курира, Ало, Политике, Данаса и Нове)
У овој тродневној анализи најава са насловних страна (реч је о данима обележавања 29 година од прогона Срба из Хрватске током операције „Олуја“ и даљој полемици, и путем медија и у најширој јавности, у вези са потенцијалним рударењем литијума у Србији) циљ је био да се истраже сличности и разлике у садржају насловница, а тиме добије и делимични увид у однос тих медија према доминантним политичким актерима и темама, као и према другим друштвеним темама које имају важан утицај у обликовању политичког јавног мњења.
У фокусу насловница посматраних медија је било неколико доминантних тема, међу којима су:
• Обележавање 29 година од прогона Срба из Хрватске током операције „Олуја“ (9 наслова/текстова)
• Расправа о штетним утицајима рударња литијума на животну средину (7)
• Вучићева понуда да се распише референдум о његовом опозиву (6)
• Хапшење Срба на Косову и Метохији оптужених од стране Приштине за ратни злочин (3).
Доминантна тема медијског извештавања посматраних медија у периоду од 3. до 5. августа 2024. године је било обележавање 29 година од прогона Срба из Хрватске током Операције „Олуја“ (Курир, 3.8.2024: „29 година злочина над Србима у „Олуји“, Данас, 3.8.2024: „Жртве „Олује“ и даље не могу да остваре своја права“, Политика, 4.8.2024: „Никад више прогона, погрома, ни трактора“, Ало, 4.8.2024: „Олуја - злочин који траје“, Курир, 4.8.2024: „Вучић: Неће више бити ни погрома, ни прогона, ни трактора“, Српски телеграф, 4.8.2024: „Нема спаса ако служите другом“, Српски телеграф, 4.8.2024: Клинтон Туђману послао шефа ЦИА“, Блиц, 4.8.2024: „Порфирије: Пред погромима не одустајемо од живота, мира, напретка и слободе“, Вечерње новости, 4.8.2024: „Никада неће бити трактора и прогона“).
Друга тема којој су дневне новине посветиле велику пажњу је понуда Александра Вучића да се распише референдум за његов опозив (Вечерње новости, 3.8.2024: „И Скупштина може да зове на референдум о председнику“, Блиц, 3.8.2024: „Вучић нуди референдум, опозиција би оставку“, Курир, 3.8.2024: „Вучић подигао политички улог, а опозиција бежи од гласања о његовом опозиву“, Ало, 3.8.2024: „Кукавице. Опозиција одбила Вучићеву понуду за референдум“, Нова, 4.8.2024: „Причом о опозиву склања тему грађанских протеста“, Информер, 4.8.2024: „Тајкун би силом на власт“)
Веома медијски заступљена тема је била и диреткна „расправа“ о потенцијалној експлоатацији руде литијума у Србији (Нова, 3.8.2024: „Власт је са Рио Тинтом подигла народ на побуну“, Данас: 3.8.2024: „Планирају пустош од јадарске долине“, Данас, 3.8.2024: „Литијум не треба копати у држави која није демократска“, Информер, 3.8.2024: „Литијум неће загадити нашу земљу“, Политика, 4.8.2024: „Нова технологија прераде Јадарита тестирана у Аустралији“, Данас, 5.8.2024: „Политички преувеличана фобија о Србији као рударској колонији“, Нова, 5.8.2024: „Европа не може да гарантује безбедан пројекат Јадар“, Курир, 4.8.2024: „И СПС у акцији рушења Вучића“, Информер, 4.8.2024: „Тајкун би силом на власт“).
Током ова три дана медији су истакли и тему поновног хапшења без доказа неколико Срба на КиМ (Курир, 4.8.2024: „Куртијеви полицајци ухапсили петорицу Срба због наводних ратних злочина“, вечерње новости, 4.8.2024: „Хапсе и Србе инвалиде“, Вечерње новости, 5.8.2024: „Сетили се злочина после 25 година“
Најзаступљенији актери у три посматрана дана (3, 4. и 5. август 2024) убедљиво су били председник Србије Александар Вучић и патријарх Порфирије.
Да ли трује литијум или "лажи" о литијуму?
У овој дводневној анализи најава са насловних страна (реч је о два дана у којима се интензивирају протести против најаве рударења литијума у Србији) циљ је био да се истраже сличности и разлике насловница, а тиме добије и делимични увид у уређивачке концепције тих листова, пре свега, у односу према доминантним политичким актерима и темама, као и према другим друштвеним темама које имају важан утицај у обликовању политичког јавног мњења.
У фокусу насловница посматраних медија је било неколико доминантних тема, међу којима су:
• Расправа о потенцијалној експлоатацији руде литијума у Србији (15 наслова/текстова)
• Најава могућности референдума за опозив председника Србије Александра Вучића (3)
• Нови талас ковида (3)
• Најава Народне банке Србије у вези са ограничавањем камата на кредите (3)
• Сећање на Операцију „Олуја“ у Хрватској 1995. године (2)
Доминантна тема медијског извештавања посматраних медија, у периоду 1-2. август 2024. године, била је расправа о потенцијалној експлоатацији руде литијума у Србији.
О томе говоре најаве са насловних страна ових дневних новина:
Информер, 1.8.2024: „Хоће да закопају Вучића“; Курир, 1.8.2024: „Србија неће бити прекопана, здравље грађана није угрожено“; Ало, 1.8.2024: „Мала бара, пуно крокодила“; Данас, 1.8.2024: „Зашто на РТС-у нема дебате о литијуму“; Данас, 1.8.2024: „Траже да власт забрани копање литијума у Србији“; Данас, 1.8.2024: „Политичари добродошли али без страначких обележја“; Нова, 1.8.2024: “Рио Тинто би трошио дневно 1.000 тона сумпорне киселине “; Вечерње новости, 2.8.2024: „Застрашивање грађана сумпорном киселином“; Блиц, 2.8.2024: „Спреман и за референдум о опозиву председника“; Српски телеграф, 2.8.2024: „Брнабић: Трују нас лажима о литијуму“; Курир, 2.8.2024: „Вучић објаснио који су кључни услови за пројекат Јадар“; Данас, 2.8.2024: „Одговор јавног интереса корпоративном идентитету“; Данас, 2.8.2024: „Очекујем још спортиста у борби против Рио Тинта“; Данас, 2.8.2024: „Режим на корак од панике од протеста“; Данас, 2.8.2024: „Напредњаци покушавају да разбију окупљања“; Нова, 2.8.2024: „Обмана“.
Дневне новине блиске власти недвосмислено подржавају политику која се залаже да експлоатација литијума започне што пре, док два дневна листа (Данас; Нова) који су критички настројени према власти критикују недостатак јавног дијалога на ову тему и доводе у питање безбедност евентуалног рударења литијума, истичући у први план заштиту здравња грађана и животне средине.
Друга тема у посматрана два дана, а која се наслања на причу потенцијалног рударења литијума у Србији, била је понуда председника Србије Александра Вучића да се распише референдум о његовом опозиву са функције председника Републике (Информер, 2.8.2024: „Хоћете моју главу“, Блиц, 2.8.2024: „Спреман и за референдум о опозиву председника“, Ало, 2.8.2024: „Добићете и референдум о мом опозиву“,
Најзаступљенији актер убедљиво је био председник Србије Александар Вучић, почевши од теме потенцијалног рударења литијума у Србији, преко теме о могућем референдуму за његов опозив, до његове најаве о повећању пензија.
Уместо обавештавања – лобирање за литијум
(анализирани дневни листови: Информер, Вечерње новости, Блиц, Српски телеграф, Курир, Ало, Политика, Данас и Нова)
У овој дводневној анализи најава са насловних страна (реч је о два дана уочи, за 19. јул највљене, посете немачког канцелара Олафа Шолца Србији) циљ је био да се истраже сличности и разлике насловница, а тиме добије и делимични увид у уређивачке концепција тих листова, пре свега, у односу према доминантним политичким актерима и темама, као и према другим друштвеним темама које имају важан утицај у обликовању политичког јавног мњења.
У фокусу насловница посматраних медија је било неколико доминантних тема, међу којима су:
- Расправа о потенцијалној експлоатацији руде литијума у Србији (13 наслова/текстова)
- Оптужбе представника власти на рачун тзв. опозиционих медија због наводних напада на председника Србије Александра Вучића (3)
- Претње (криминалаца) председнику Србије Александру Вучићу (3)
- Међународне активности председника Србије Александра Вучића (2)
- Јубилеј 34 године постојања СПС-а (2).
Доминантна тема медијског извештавања посматраних медија у периоду 17-18. јул 2024. године је била расправа о потенцијалној експлоатацији руде литијума у Србији (Вечерње новости, 17.7.2024: „Одмрзнут пројекат Јадар“, Српски телеграф, 17.7.2024: „Ђиласе, није народ луд“, Курир, 17.7.2024: „Ана Брнабић: Рио Тинто је у Србији још од 2001“, Ало, 17.7.2024: „Ђилас лаже, они су довели Рио Тинто“, Политика, 17.7.2024: „После одлуке Уставног суда влада донела нову уредбу о пројекту Јадар“, Данас, 17.7.2024: „Влада упорна да дозволи копање литијума у Србији“, Нова, 17.7.2024:“Влада одлучила: Рио Тинто поново у игри“, Вечерње новости, 18.7.2024: „Нико не гарантује Рио Тинту рударење“, Српски телеграф, 18.7.2024: „Насиље због литијума нећемо трпети“, Kurir, 18.7.2024: „Брнабић: Продали су земљу, па се буне“, Данас, 18.7.2024: „Шолц долази због литијума, али неће бити протеста“, Нова, 18.7.2024: „Литијумско усијање“).
Седам од укупно девет дневних листова (сви осим Нове и Данаса) са насловних страна не обавештава о потенцијалној експлоатацији литијума, него директно лобира за њу.
Најзаступљенији актер у два посматрана дана (17. и 18. јул 2024) убедљиво је био председник Србије Александар Вучић, почевши од теме претње криминалаца његовој безбедности, преко теме литијума у Србији, одбране врха власти од медијских напада у тзв. опозиционим медијима, до наступа Александра Вучића у иностранству,
У знак сећања на дан када је 1928. године Чајетина добила статус варошице, сваког 30. јуна се великим бројем манифестација прославља Дан општине Чајетина, од Видовданских културних свечаности, до свечане седнице Скупштине општине Чајетина на којој се додељују највиша општинска признања заслужним појединцима и организацијама.
Јубиларне, 15. Видовданске културне свечаности, које се одржавају под покровитељством општине Чајетина, одржане су у Културном центру на Златибору, када су додељена признања најистакнутијим припадници својих професија, који захваљујући својим достигнућима, годинама уназад, дају витешке доприносе областима којима се баве.
Жири Видовданских културних свечаности једногласно је одлучио да Плакету Витез српске књижевности додели писцу и ликовном критичару Драгану Јовановићу Данилову, плакету Витез српске глуме драмском уметнику Војиславу Воји Брајовићу, Витез српске културе је Радио Београд који обележава век постојања, Витез српског сликарства је Марко Тубић, Витез српског спорта Милица Мандић, Витез српске медицине је професор доктор Александар Томић, док је Витез српске привреде предузеће МЦС систем из Пожеге.
Обраћајући се награђенима, председник Општине Чајетина Милан Стаматовић је нагласио да је „брзо прошло претходних 15 година када смо са Клубом привредних новинара донели одлуку да успоставимо ово вредно и одговорно признање за људе који су оставили дубок траг у српској историји или ће у неком будућем периоду остати уписани златним словима за све оно што су урадили, свако у својој области.“
Свечаном седницом Скупштине општине Чајетина председавао је њен председник Арсен Ђурић који је истакао да је „задовољни оним што је остварено, а окренути ка будућим пројектима, уз недавну нову изборну потврду нашег рада, многи развојни пројекти од општег интереса за грађане и посетиоце наше општине реализовани су након што је Скупштина општине Чајетина усвојила планове, услове и средства за њихову реализацију“.
Златиборску повељу добили су хотел Бор са Златибора и редитељ Емир Кустурица, док су Плакету Димитрије Туцовић добили Црквена општина Чајетина, Душко Миленковић из Београда, Милеса Чугуровић из Сирогојна, ОШ „Миливоје Боровић“ из Мачката, Марко Џамбасовић из Чајетине, Драгош Токовић из Јабланице и Удружење ветерана 53. граничног батаљона. Похвалнице су добили свим свршени ученици основних и средње школе на територији општине Чајетина, као и свршени ученици средњих школа на територији Републике, који имају пребивалиште на територији Општине Чајетина, добитници дипломе ''Вук Караџић''.
Признање „Зоран Тмушић – за људскост и хуманост у тешким временима“ добила је Боса Росић из Златибора, којој је припала и новчана награда у износу од 30.000 динара.
Свим ђацима основних и средњих школа са пребивалиштем на територији општине Чајетина који су освојили једно од прва три места на неком од републичких такмичења, а којих је у школској 2023/2024 године било 22, припала је новчана награда у износу од 30.000,00 динара. Свим ђацима који су учествовали на републичким такмичењима, а нису освојили прва три места, а којих има 13, припала је новчана награда у износу од 15.000 динара. Ученицима који су проглашени за спортисте генерације, којих је двоје, припала је новчана награда у износу од 30.000 динара.
Преминуо је Мустафа Мусић, један од најистакнутијих савремених српских архитеката, саопштила је Асоцијација српских архитеката (АСА).
„Његови пројекти су не само дефинисали крајолик наше престонице, већ су и обликовали начин на који размишљамо о простору и лепоти. Био је визионар чији су радови били спој функционалности, естетике и одрживости. Међутим, Мусићева оставштина није само у грађевинама које је створио. Био је ментор многим младим архитектима, делећи своје знање и искуство с ентузијазмом“, наводи се у саопштењу АСА које потписује архитекта Слободан Малдини.
"Смисао мог рада и експериментисања у домену архитектуре представља одраз сазреле свести о потреби враћања простору његових иманентних особина, без којих он престаје да полаже право на атрибут архитектонски", говорио је својевремено Мустафа Мусић.
За пројекат објекта са луксузним апартманима „Кондоминијум“ на Дедињу, Мусић је, 2005, добио награду за архитектуру компаније „Новости“ за најбољу кућу те године на простору Србије и Црне Горе.
Агенција "Прагма" је, тада, за тај пројекат обезбедила ПР подршку Мусићевом пројект-бироу "Зенит инжењеринг".
Певачица и свестрана уметница Александра Слађана Милошевић преминула је у Београду у 69. години после краће болести.
На југословенској поп-рок сцени појавила се 1977. године са песмом „Ау, Ау“ и исте године имала је свој први већи наступ на Концерту код Хајдучке чесме, где је наступала пре „Бијелог дугмета“.
Са Дадом Топићем је 1984. године снимила песму „Принцеза“, која је преведена и на енглески језик, а 1989. године је отишла у САД, где је неко време свирала са групом "Baby Sister".
Радила је и као брокер на берзи, а опробала се и у маркетиншким водама. У Београд се вратила 1995. године.
Неколико година је била предавач у Тренинг радионици за ПР и односе са медијима у организацији Агенције „Прагма“.
22. 03. 2024.
Аутор: А. Н. Извор: УНС
Од „Политикиног забавника“ у детињству до онлајн медија као основног извора информисања - београдски средњошколци у посети УНС-у
„Информишем се преко интернет портала“, „вести добијам углавном са друштвених мрежа, а пре неки дан сам за баку купио новине“, „никад сама не бих узела новине, али сам купила недељник због истраживања“, рекли су ученици XIV београдске гимназије, који су данас посетили УНС, на питање некадашњег новинара, сада стручњака за односе с јавношћу Цвијетина Миливијевића када су последњи пут „држали новинску хартију у рукама“.
У детињству им је, додали су, штампа била приоритет, те су свакодневно читали „Политикин забавник“.
Управо о промени комуникационих навика код публике и актуелним трендовима у новинарству и примарним средствима информисања са гимназијалцима су разговарали Цвијетин Миливојевић и шефица образовног центра УНС-а Драгана Бјелица.
„Новинарство је комуникација у којој када нешто говорите, не треба да лажете“, рекао је Миливојевић.
Он је том приликом указао и на разлику између јавне и приватне сфере, али и јавне комуникације и јавног информисања. Било је речи и о бредновима, али и разлици између имиџа и идентитета.
Освртом на актуелне друштвено-политичке околности, Миливојевић је средњошколцима говорио и о спину, а било је речи и о историјату пропаганде и политичкој комуникацији.
Бјелица је присутне ученике упознала са историјатом и начином рада УНС-а, али и са Образовним центром Удружења новинара Србије (УНС). Она је гимназијалцима представила едукативне активности, односно, обуке које организује УНС, а које би им убудуће могле бити занимљиве.
(Извор: Uns.org.rs)
У препуној сали београдског „Звездара театра“, у присуству бивших и садашњих професора и ученика школе као и партнера из државних институција и привредних организација, свечано је облележено првих 100 година најзначајније средњошколске образовне институције у Србији и региону у области грађевинарства, основане указом краља Александра Карађорђевића далеке 1924. године.
„Наша школа спада у ред средњих стручних школа и образује ученике који ће свој читав радни век посветити пословима у грађевинарству, без кога нема ни развоја једне државе нити њеног економског напретка. С друге стране, образовање младих је основ развоја једног друштва и управо у томе лежи успех сваког од нас, у потреби да стално учимо, да се усавршавамо, да напредујемо. Знање нам отвара нове путеве, могућности и видике“ изјавио је на свечаној академији директор школе Александар Ракићевић.
Циљ нам је да наша школа, како данас, тако и сутра, буде модерна и безбедна, додао је Ракићевић, да у њој раде стручни наставници који своја знања, умеће и искуства, уз помоћ модерних учила, преносе на нове генерације техничара и будућих инжењера. Истовремено, хвала и родитељима што нам пружају подршку у томе да њихову децу, а наше ученике, изведемо на једини прави пут.
Грађевинска техничка школа „Бранко Жежељ“ је пре 100 година основана као Државна средња техничка школа, прва те врсте у тадашњој Србији, коју је уписало 179 ученика и којима је знање преносило 19 наставника, да би се, после само четири године постојања, у ову школу уписало 602 ученика. Препознајући значај увођења савремених технологија у грађевинарству, средином деведесетих година формира се прво рачунарско одељење, да би од 2000. године изучавање употребе рачунара у грађевинарству постао обавезан предмет у свим одељењима.
Школа која је, у међувремену, преименована у Грађевинску техничку школу, са београдског Дорћола прелази 1950. године у новоизграђен објекат на Звездари, да би свом имену 2015. године додала име нашег прослављеног градитеља академика Бранка Жежеља, познатог по увођењу многих иновација у српско грађевинарство, првенстевено изградњи објеката од пренапрегнутог бетона (Хала 1 са куполом пречника 106 метара на Београдском сајму, мостови преко Дунава код Новог Сада и код Бешке и многи други).
Данас је Грађевинска техничка школа „Бранко Жежељ“ једна савремена образовна институција у којој се едукују будући техничари и инжењери грађевинарства и архитектуре, са одличним спојем теорије и праксе која се обавља у бројним партнерским грађевинским фирмама и архитектонским бироима.
Грађевинска техничка школа „Бранко Жежељ’’ обележиће, 14. марта, од 14 часова, свечаном академијом у „Звездара театру“, први век постојања. Стоти рођендан ове најзначајније институције средњошколског образовања у области грађевинарства у Србији и региону, основане Указом краља Александра Карађорђевића још давне 1924. године, биће прилика да се јавност подсети на све оне инжењере, техничаре и мајсторе неимарства који су учествовали у изградњи данашње Србије и некадашње Југославије, чије болнице, мостови, тунели, спортски терени и сви остали грађевински објекти још и данас представљају врхунска решења у области градње. Ова школа је, иначе, пре 100 година основана као Државна средња техничка школа, прва те врсте у тадашњој Србији, коју је уписало 179 ученика и којима је знање преносило 19 наставника, да би се, после само четири године постојања, у ову школу уписало 602 ученика. Препознајући значај увођења савремених технологија у грађевинарству, средином деведесетих година формира се прво рачунарско одељење, да би од 2000. године изучавање употребе рачунара у грађевинарству постао обавезан предмет у свим одељењима.
Школа која је, у међувремену, преименована у Грађевинску техничку школу, са београдског Дорћола прелази 1950. године у новоизграђен објекат на Звездари, да би свом имену 2015. године додала име нашег прослављеног градитеља академика Бранка Жежеља, познатог по увођењу многих иновација у српско грађевинарство, првенстевено изградњи објеката од пренапрегнутог бетона (Хала 1 са куполом пречника 106 метара на Београдском сајму, мостови преко Дунава код Новог Сада и код Бешке и многи други).
Данас је Грађевинска техничка школа ‘’Бранко Жежељ’’ једна савремена образовна институција у којој се едукују будући техничари и инжењери грађевинарства и архитектуре, са одличним спојем теорије и праксе која се обавља у бројним партнерским грађевинским фирмама и архитектонским бироима. Грађевинска техничка школа ‘’Бранко Жежељ’’ спада у ред средњих стручних школа у којој се образују два четворогодишња профила и то грађевински и архитектонски техничар. У првом плану је модерна и безбедна школа у којој раде стручњаци који својим знањем, умећем и искуством образују и васпитавају нове генерације техничара и будућих инжењера. Циљ је да из школе излазе млади и образовани људи, будући предузетници, оспособљени и за рад у привреди и за наставак школовања. Кроз године и деценије школа прати ритам промена, увек у току са иновацијама, од обученог наставног кадра до савремено опремљених кабинета.
Три деценије политичког плурализма у Србији - у петокњижју (пет књига) Цвијетина Миливојевића:
1. "На прву лопту - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 599 дин)
2. "Мостови и избори - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (699 дин)
3. "Духовна колаборација" (499 дин)
4. „Нулта 2020 тачка - тридесета зима вишестраначја“ (699 дин)
5. И најновија: “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (цена 999 дин)
Додатни попусти и за још неке, добре старе, а као нове, књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):
1. Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)
2. Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)
Књиге се могу наручити поузећем или набавити лично у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд
Цвијетин Миливојевић, оснивач и директор ПР агенције Прагма, одржаће у наредна два месеца едукативни курс „Односи са јавношћу“ за студенте Високе школе модерног бизниса МБС из Београда. Заинтересовани ће моћи да сазнају шта су односи са јавношћу и чиме се баве, које стратегије и тактике се користе у овој области, како изгледа припрема и организација ПР догађаја, како се воде односи са медијима и новинарима у име појединца или организације и све остало што чини широку област односа са јавношћу.
Већи број учесника и више прикупљеног новца резултат су Другог хуманитарног тениског турнира Високе школе модерног бизниса (МБС) одржаног као вид помоћи хуманитарној организацији „Дечје срце“ која већ 22 године помаже децу, младе и старије особе са сметњама у менталном развоју и особама са инвалидитетом.
„Шездесет хиљада динара, 32 непосредна учесника турнира и велики број појединаца који су се својим донацијама прикључили нашој акцији, којом смо желели да укажемо на особе са сметњама у развоју које се налазе ту поред нас, свакако нас мотивишу да се још активније укључимо у добротворне акције са конкретним и видљивим резултатима“ саопштили су из Студентског клуба МБС.
Комплетан износ од котизација и донација овај пут је уплаћен хуманитарној организацији „Дечије срце“ која ће га распоредити према тренутним потребама и актуелним пројектима. Након претходном одржаног турниру у јуну ове године, прикупљена средства уплаћена су Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, чиме ова мисија хуманости студената и професора МБС полако постаје препознатљива.
Осим тениских турнира, студенти Високе школе модерног бизниса МБС су почетком фебруара организовали хуманитарни квиз „Modern Business Challenge“ на коме су се ученици више од 30 средњих школа Србије такмичили у области менаџмента, маркетинга и бизниса. Прикупљена средства од котизација и донација уплаћена су београдској хуманитарној организацији “Колевка“, а након успешног првог квиза одлучено је да се фебруара 2024. године одржи квиз са још већим бројем учесника.
Хуманитарни тениски турнири и квизови су инспирација да се студенти МБС-а и њихови пријатељи окупе и да покажу колико могу заједно. Они наглашавају да и најмањи допринос може остварити значајан утицај на животе оних који се суочавају са изазовима и да ће за успех овог догађаја бити кључна подршка појединаца и компанија са чијим донацијама ће моћи да се остваре позитивне промене у окружењу.
Na ceremoniji u glavnom gradu Estonije Talinu, holandska neprofitna organizacija Green Destinations (Zelene destinacije), osnovana s ciljem unapređenja održivog razvoja destinacija i učesnika u turizmu, svrstala je Zlatibor na listu 100 najboljih svetskih turističkih zelenih destinacija.
Međunarodnii žiri je prepoznao priču o mlekari Naša Zlatka, koja posluje u okviru zlatiborskog Eko agrara, kao korisnu i održivu podršku lokalnim poljoprivrednim proizvođačima, i tako Zlatibor svrstao u prestižno društvo turističkih centara Japana, SAD, Filipina i država Evrope. Do saradnje Turističke organizacije Zlatibor i organizacije Zelene destinacije je došlo na ovogodišnjem Sajmu turizma u Berlinu i tada se rodila ideja o nominaciji priče o mlekari Naša Zlatka.
Ovo priznanje je samo dodatni zamah opštini Čajetina, na čijoj teritoriji se nalazi Zlatibor, da postane prva ekološka lokalna samouprava u Srbiji, a saradnja sa Green Destinations počela je na ovogodišnjem Sajmu turizma u Berlinu.
Nakon toga, tim Turističke organizacije Zlatibor, predvođen direktorom Vladimirom Živanovićem, u saradnji sa kolegama iz zlatiborskog Eko agrara, pripremio je priču o mlekari Naša Zlatka. U njoj se prerađuje mleko sa registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji opštine Čajetina i time se pruža pomoć malim, lokalnim proizvođačima. Poseban kvalitet ove saradnje je što turisti proizvode Naše Zlatke mogu da probaju u ugostiteljskim objektima na Zlatiboru.
Vladimir Živanović je dodao da će Turistička organizacija Zlatibor i ubuduće raditi na projektu da kroz obuke i treninge još više podigne nivo razvoju i unapređenja održivog turizma, što su bitni elementi prepoznatljivosti zelenih destinacija na svetskom turističkom tržištu.
Француски и српски стручњаци у области екологије и одрживог развоја су и ове године препознали напоре општине Чајетина у ове две области и у доделили јој награду „Екоопштина“ у категорији „Одрживо управљање водама“ коју су у амбасади Француске испред општине Чајетина примили Миломир Туцовић, директор ЈКП Водовод Златибор и Бојана Гудурић, руководилац одељења за техничку припрему и развојне послове.
Амбасадор Француске Пјер Кошар је у уводном говору приликом доделе награда подсетио на мисију пројекта „Екоопштине“, нагласивши богатство интеракција које је пројекат подстакао између француских и српских партнера и општина и похвалио мотивисаност српских школа да се баве еколошким темама. Он је изразио је наду да ће пројекат „Екоопштина“ постати стуб француско-српске сарадње на тему одрживих градова.
Стручни жири овог такмичења од прошлог маја прати рад српских градова и општина посвећених еколошкој транзицији у четири кључне области: управљање отпадом, управљање водом, енергетска ефикасност зграда и одржива мобилност. Посебну поткатегорију конкурса чине “Зелене школе”, која је намењена основним и средњим школама у Србији. Представници победника су позвани да учествују у студијској посети Француској крајем новембра 2023. године где ће моћи да се упознају са праксом у области управљања водама у тој земљи и како би примери те праксе могли да помогну српским општинама на путу ка успостављању одрживог управљања водама.
Општина Чајетина је претходне године примила награду на конкурсу „Екоопштина“ у области управљања отпадом.
Поводом почетка нове студентске године, други овогодишњи хуманитарни тениски турнир Студентског клуба Високе школе модерног бизниса МБС одржаће се 7. и 8. октобра у Београду на тениским теренима ТК „Арадиновић“, а комплетан приход од котизација и донација овај пут ће бити уплаћен хуманитарној организацији „Дечије срце“ која већ 22 године помаже деци, младима и старијим особама са сметњама у менталном развоју и особама са инвалидитетом. Турнир је отвореног типа тј. осим садашњих и бивших студената, предавача и професора МБС, на турниру могу учествовати сви заинтересовани, без обзира на старосну доб.
На претходном турниру у јуну ове године учествовало је више од 30 тенисера и рекреативаца, а прикупљена средства уплаћена су Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. На октобарском тениском турниру очекује се око 50 такмичара, а ову мисију хуманости својим донацијама могу подржати и они који се не буду активно такмичили.
Осим тениских турнира, студенти Високе школе модерног бизниса МБС су почетком фебруара организовали хуманитарни квиз „Modern Business Challenge“ на коме су се ученици више од 30 средњих школа Србије такмичили у области менаџмента, маркетинга и бизниса. Прикупљена средства од котизација и донација уплаћена су београдској хуманитарној организацији “Колевка“, а након успешног првог квиза одлучено је да се фебруара 2024. године одржи квиз са још већим бројем учесника.
Хуманитарни тениски турнири и квизови су инспирација да се студенти МБС-а и њихови пријатељи окупе и да покажу колико могу заједно. Они наглашавају да и најмањи допринос може остварити значајан утицај на животе оних који се суочавају са изазовима и да ће за успех овог догађаја бити кључна подршка појединаца и компанија са чијим донацијама ће моћи да се остваре позитивне промене у окружењу.
Заинтересовани учесници за учешће на турниру или они који би својом донацијом желели да учествују у овој хуманитарној акцији, као и новинари који би желели да прате овај догађај, могу да се пријаве на телефон 060 0135073. Осим тениских мечева, посетиоци ће имати прилику да прате и занимљив забавни програм, уз музику и освежавајућа пића.
Спој привреде и високог образовања, тако би се у најкраћем могао описати „Бизнис хаб“, нови огранак Високе школе модерног бизниса (МБС) који ће од почетка октобра бити на располагању свим компанијама које желе да своје пословање ближе повежу са научном заједницом тј. са младим људима који имају врхунска знања и жељу за доказивање. Овај пословно-образовни пројекат ће за почетак спојити 20 компанија чланица које ће моћи да послују и да се свакодневно састају и са представницима других компанија, али и са заинтересованим студентима који ће имати прилику и за праксу и каснији рад у тим компанијама.
-На овај пословни корак одлучили смо се не само због могућности за реализацију заједничких пројеката привреде и високошколских установа, већ и зато што желимо да нашим студентима омогућимо стицање нових практичних знања, као и да им менаџери компанија чланица нашег Бизнис хаба презентују показне студије случај из свог пословања – изјавио је проф. др Милош Драгосавац из Високе школе модерног бизниса.
МБС Бизнис хаб ће својим члановима пружати могућност „један на један“ сесија са искусним менторима и стручњацима из различитих области пословања, организовати семинаре о напредном лидерству, емоционалној интелигенцији, управљању стресом или одлучивању у кризним ситуацијама, као и веома садржајне анализе тржишних трендова, веома значајних за успешно пословање у данашњим условима повећане конкуренције.
Такође, биће заступљене и данас веома тражене Case Study (студија случаја) дискусије у оквиру којих ће чланови бизнис хаба моћи да чују стручне анализе стварних пословних ситуација, сценарија или изазова.
Драгосавац је нагласио да ће, након, сада већ у Србији заживелих, хабова попут СтартИт центра, ИЦТ Хаба или Нове искре, МБС Бизнис хаб покушати да се на тржишту наметне као водећи хаб који повезује академску заједницу и пословне субјекте и као место где се таленти трансформишу у лидере, а идеје постају иновације.
Очекујемо да ће сва документација за изградњу нове гондоле од залтиборског врха Торник до Прибојске Бање бити спремна до краја ове, и да ћемо у градњу кренути већ почетком следеће године, а рок за завршетак је годину дана од почетка радова – изјавио је председник Општине Чајетина Милан Стаматовић, поводом јучерашње најаве председника Републике Александра Вучића да ће Торник у чајетинској и Прибојска Бања у прибојској општини ускоро бити повезани 14,7 километара дугом гондолом.
Председник Србије је обећао да ће 25 милиона евра за ову инвестицију чија је укупна вредност 30 милиона обезбедити држава, а остатак општина Чајетина.
-Пола трасе будуће гондоле је на територији чајетинске општине, између осталог, и будућа станица код манастира Увац, док остали део припада Прибоју. На самом врху Торник биће поптуно обновљени, и у комерцијалну намену, слично Авалском торњу, доведени репетитори који су порушени у НАТО агресији 1999. године – казао је Стаматовић, напомињући да ће нова траса гондоле бити део гондолске мреже коју ће, осим ове најављене, чинити и тренутно најдужа на свету, златиборска „Златна гондола“, од центра насеља Златибор до Торника, као и она чију изградњу Чајетинци увелико припремају, од врха Торник до врха Чигота.
Председник Општине Чајетина наговештава да ће целом будућом мрежом гондола које ће почињати или се завршавати на врху скијалишта Торник, с обзиром на досадашње искуство и постигнуте успехе у овом послу, управљати чајетинско Јавно предузеће „Голд гондола“.
9. May 2023, 15:37 -> 16:02
Izvor: Radio Mitrovica sever
Suštinski kompromis je jedino rešenje za pitanje Kosova i Metohije, što znači da obe strane moraju nešto da dobiju, a nešto i da izgube, moraju obe da se istovremeno osećaju i kao pobednici i kao pobeđeni, izjavio je danas u Kosovskoj Mitrovici politikolog i novinar Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije Pragma. Smatra da sa rešenjem ne treba žuriti već sačekati rasplitanje nekih većih i daleko ozbiljnijih političko – vojnih sukoba na globalnom nivou. Nevolja je kada jedan narod nevoljno bez njegove saglasnosti proglasite manjinom, dodaje, a posredovanje EU u dijalogu koji se vodi u Briselu, ocenjuje kao – ne posredovanje, već komandovanje dijalogom.
Milivojević je učestvujući u panel diskusiji „ODBROJAVANJE – Stavovi srpske zajednice o tekućim pitanjima“, istakao da suštinski dijalog između Beograda i Prištine ne postoji, a da je razlog tome loše posredništvo EU, odnosno nespremnost ove organizacije da posreduje već da servira gotova rešenja.
„Mi nemamo dijalog između Beograda i Prištine. Nažalost, nemamo ga od trenutka kada je srpska pregovaračka delegacija, u trci sa vremenom, u aprilu 2013. prihvatila, neću reći prvo, ali već drugo ponuđeno rešenje. Ne zaboravite, srpska delegacija je imala obećanje iz Brisela da će Srbija otvoriti pregovore o članstvu u EU već do Vidovdana te godine. Ispostaviće se kasnije da je srpska delegacija imala obećanje, a ti pregovori su otvoreni skoro dve godine kasnije“.
Milivojević konstatuje da platforme na koje se oslanjaju pregovori pa i sporazumi, dolaze sa strane koja je već odavno odlučila kako će budućnost Kosova izgledati a to je nezavisnost. Srbija se kako kaže Milivojević, fatalistički vezuje za te platforme te on u tome vidi problem. Srbija bi, smatra politikolog, u uslovima gde se deset godina čeka na formiranje Zajednice srpskih opština, kao najvažniji trenutak u celom briselskom sporazumu, trebalo da se bolje zapita ima li smisla pregovarati dalje?
„To je odgovornost srpskih pregovarača. Da se zapitaju ima li smisla pregovarati kada znamo da EU nema nikakav izvorni mandat za posredovanje. Ona ima pozajmljeni mandat koji joj je dao Savet bezbednosti UN uz saglasnost svih pet stalnih članica. Ako deset godina ne uspevate, vratite taj mandat onome ko vam ga je dao“ kaže Milivojević.
Dalji tok dijaloga, odvija se po tzv. nemačko – francuskom predlogu, za koji Milivojević smatra da je nemačko – francusko – američki“.
„Mi od početka vidimo zapravo da je natposrednik u tim pregovorima, ne Šolc, ne Makron,koji se identifikuju kao navodni autori tog predloga, već Eskobar. Otkud Amerikanci ako je reč o francusko – nemačkom predlogu?“.
Kompromis je, smatra, ključna reč, a najbolji dokaz da kada Amerikanci odluče da se do kompromisnog rešenja dođe – oni to i mogu, jeste Bosna i Hercegovina, koja je u svakom smislu drastičniji primer od Kosova – i po pitanju težine ratnog sukoba i u pogledu etničke složenosti. BiH je, smatra, Milivojević, dobar primer i kada je rešavanje problema registarskih oznaka u pitanju. Korišćenjem neutralnih simbola u vidu zajedničkih ćiriličnih i latiničnih slova i brojeva koji nisu povezani sa opštinom izdavanja tablica, ispostavilo se kao savršeno rešenje. Zapravo, Milivojević svako rešenje koje nije nametnuto, smatra dobrim.
„Čak je istatus kvo bolje rešenje, od nametnutog rešenja“ kaže i dodaj da je Kipar najbolji primer za to.
„To EU nije smetalo da takav Kipar primi u EU. Kad se hoće, nađe se rešenje.Ako postoji spremnost. U ovom trenutku, sve zavisi od sila sa zapada, jer one komanduju pregovorima. To nije posredovanje, to je komandovanje tzv. pregovorima“.
Kaže, da bi njegov savet u ovom trenutku bio – strpljenje.
„Strpimo se ljudi. Kao što svi dobro znamo i vidimo, mnogi globalni sukobi, računajući i ovaj u Ukrajini, ono što se dešava oko Kine i Tajvana, neće se rešiti na relaciji Priština – Beograd ili Kijev – Tajpeh, negop na relaciji Vašington – Moskva. Ajde da ne žurimo nigde“ kaće Milivojević.
U panel diskusiji je učestvovao i profesor Aleksandar Ćorac, član SNF, koji smatra da celu vojno -političku sagu Kosova od početka do danas prati licemerje.
„To je reč koja može obeležiti ceo period nakon dolaska međunarodnih snaga i kada to kažem iz toga ne izuzimam ni sebe, kao pripadnika srpskog naroda. Govorim o društvenom okviru koji je doveo dotle da se albanska borba za neka prava, kroz licemerje razvije u sputavanje onoga za šta su se borili kod drugog narod“ kaže Ćorac i napominje da je ono prisutno sve vreme kod svih međunarodnih faktora bez izuzetaka i konačno i kod Srba da smo spremni da damo sve za KiM a da je kako kaže, ta granica spremnosti naroda da se žrtvuje, mnogo nisko pala.
Panel diskusiji je prethodilo iznošenje rezultata istraživanja koje je u martu mesecu sprovela organizacija Humani centar Mitrovica, o tome kakvi su stavovi srpske zajednice o tekućim pitanjima i prilikama na Kosovu i Metohiji.
Podaci pokazuju da se 29% ispitanika trenutno na Kosovu oseća potpuno nebezbedno. 38% donekle nebezbedno, 32% donekle bezbedno, dok sa svega 1% ispitanika smatra potpuno bezbedno.
Kada je reč o primeni rešenja za registarske tablice, prevarenim se oseća 51% građana, 40% njih ne podržava rešenje a samo 2% smatra da je to uredu.
36% ispitanika je na pitanje kako se oseća povodom postavljanja policijskih baza na severu, odgovorilo da su one „ozbiljna bezbednosna pretnja srpskoj zajednici“.
Prihvatanje francusko – nemačkog predloga 35% ljudi ocenjuje kao „akt izdaje“ a tek 1% smatra da je to „dobar pravac kojim treba ići“. Čak 79% ispitanika smatra da pregovore treba da vode „najsposobniji uz učešće predstavnika Srba sa Kosova“.
Isti procenat anketiranih građana je na pitanje da li se osećate bezbedno da javno iznesete svoje mišljenje odgovorio – ne.
Tokom istraživanja, intervjuisano je 300 građana srpske nacionalnosti sa cele teritorije Kosova – 175 sa severa i 125 građana koji žive u ostalim krajevima Kosova.
Нови пословни и радни простор комуналног предузећа овде на Златибору је инвестиција коју је у потпуности финансирала локална самоуправа у износу од 250 милиона динара. Објекат се простире на парцели од једног хектара и има три хиљаде метара квадратних укупне површине. То је један савремен објекат који ће нам умногоме олакшати пословање уз већ постојећи завидан возни парк од око 100 возила и 180 запослених и практично, са три локације смо се преселили на ову заједничку, од чега ће у наредном периоду сви становници и посетиоци општине Чајетина видети велику корист, рекао је директор КЈП „Златибор“ Срђан Пантовић након што је са председником општине Чајетина Миланом Стаматовићем пресекао врпцу овог новог простора.
Стаматовић је овом приликом изразио задовољство да је на на челу једне мале локалне самоуправе у тренутку када се отвара овакав јединствен комплекс у служби грађана општине Чајетина. „Овиме смо показали да смо у правом смислу сервис грађана. Нисмо чекали да нам неко други уреди нашу локалну заједницу нити наша јавна предузећа. Честа је ситуација да републички ниво власти не препознаје интересе и потребе малих локалних заједница, као што је, на пример, општина Чајетина и зато смо се сами потрудили да не дођемо у ситуацију да зависимо од републичких или приватних финансија. Зато смо се у претходних 20 година, од када смо у општини Чајетина дошли на власт, организовали и наше локално комунално предузеће опремили и кадровски и технички и тако од ситуације са једним возилом смећарем и неколико камиона ФАП-ова данас дошли до једног озбиљног предузећа које ће се у наредном периоду проширити и на неких 10 хектара.
У наставку ових објеката планирамо да изградимо рециклажно двориште и да тако у потпуности заокружимо циклус уклањања чврстог отпада са територије општине Чајетина. Тај отпад уклањамо у потпуности и могу да кажем да немамо мини депоније на територији општине и настављамо да радимо и на рециклажи и одвајању тог отпада. Идемо ка циљу да смеће, као и свуда у свету, и у Србији не буде проблем већ да оно буде у функцији профита и бизниса. Ову локацију смо пажљиво тражили тако да ће све службе бити на овом простору ван насељеног места који, уз то, има и могућност осмишљеног проширења, док ће само службе наплате и информација остати у Чајетини и у насељеном месту Златибор, закључио је Стаматовић.
Виталиј Булах, руски добровољац и херој са Кошара, добио је данас улицу на Златибору, а таблу са називом улице свечано су открили Милан Стаматовић, председник општине Чајетина и Александар Боцан-Харченко, амбасадор Руске Федерације у Србији.
”Наш брат, бивши руски официр и ветеран ратова у Авганистану и Нагорно-Карабаху, Виталиј Булах, не жалећи свој живот дошао је у Србију да брани њено право на слободу. За тај идеал, највреднију српску и руску реч, дао је свој живот на Кошарама и још једном учврстио нераскидиве везе два братска народа”, рекао је Стаматовић, и додао да ће ускоро на Златибору бити постављен споменик посвећен руској јединици која је прва дошла на приштински аеродром 12. јуна 1999. године, два дана након потписивања примирја након завршетка сукоба на Косову и Метохији.
Он је додао да баш сада када се обележава 24. годишњица од Битке на Кошарама, када је Србија изложена великим притисцима да призна самопроглашену независност Косова и уведе санкције Русији, треба да се ујединимо у одбрани наших вредности, за које смо положили највеће жртве.
”Српски народ никада неће пристати на независност Косова и увођење санкција Русији. Позивамо Међународну заједницу да обавља своју изворну улогу и да допринесе деескалацији сукоба у Украјини, а не да репресивним мерама подстиче распиривање сукоба, као што је то радила 1999. године на Косову и Метохији”, поручио је Стаматовић.
У оквиру посете амбасадора Руске Федерације општини Чајетина одржан је састанак са привредницима Златиборског округа, а амбасадор Боцан-Харченко обишао је и компанију Златиборац која већ годинама своје производе успешно извози у Руску Федерацију.
Стаматовић и Боцан-Харченко обишли су и Канцеларију за сарадњу са Руском Федерацијом, која на Златибору функционише од 2015. године.
”Братски односи два народа и добре политичке везе Србије и Руске Федерације, одличан су основ за успешну економску сарадњу. Зато смо отворили Канцеларију за сарадњу са Руском Федерацијом која представља одличан модел како могу да се повежу локалне средине две земље, да се успостави сарадња између привредника и привуку инвестиције са обе стране”, објаснио је Стаматовић.
Стаматовић се захвалио амбасадору Боцан-Харченку на посети општини Чајетина и снажној подршци коју Руска Федерација пружа Србији, нарочито по питању Косова и Метохије.
”Хвала братској Русији, која је увек била уз нас Србе. Наше везе сежу још од времена Светог Саве. За тих више од 800 година, пред нама су били разни изазови, али јединством и вером све смо их превазишли. Зато, нека не сумњају поједини центри моћи, да нећемо превазићи и ове који су данас пре нама. Србија и Русија биће увек заједно. Тако је било, тако ће и бити”, закључио је Стаматовић.
Александар Боцан-Харченко, амбасадор Руске Федерације у Србији, изјавио је да је изузетно задовољан што се налази у посети општини Чајетина и изразио је „велику захвалност привредницима и становништву Чајетине и Златибора на акцији прикупљања хуманитарне помоћи за становнике Донбаса, новог региона Руске Федерације, што је доказ да у српском народу, у овом случају на вашем подручју, постоји потпуно разумевање страдања руског народа у Донбасу који је више година био изложен геноциду, а сада и нападима и бомбардовању. Због наших дугих духовних веза постоје љубав и разумевање и жеља да се пружи помоћ руском народа. Српски народ има разумевање за садашњу патњу руског народа, јер је и сам више пута страдао, последњи пут током агресије и напада на Косову и Метохији“.
Са председником општине Чајетина смо имали веома добар разговор, наставио је амбасадор Боцан-Харченко, на коме смо разменили ставове у вези са помоћи Руске Федерације у циљу очувања Косова и Метохије у саставу Републике Србије. Савет безбедности Уједињених нација је јединствена организација у којој је могуће да се реши ово питање. Значајан део разговора смо посветили и поспешењу односа наших двеју земаља, тако да су са нама и руски економски саветници који ће, надам се, током представљања привреде златиборског округа моћи да чују и конкретну понуду за сарадњу.
Председник општине Чајетина Милан Стаматовић је рекао да је „велико задовољство за све становнике Златибора и општине Чајетина да можемо да угостимо његову екселенцију амбасадора Боцан-Харченка и да помогнемо руски народ у угроженим подручјима кроз један скроман допринос привредника и становништва Златибора и читавог Златиборског округа, као један вид узвраћања за сву помоћ коју су вековима уназад и недавно урадили и амбасадори Руске Федерације у Србији и руски народ и Руска Федерација на заштити српских националних интереса по питању Косова и Метохије.
Наша порука јесте да је будућност Србије на истоку, а не на западу. Све оно добро за Србију долази са истока, а проблеми су увек долазили са западних простора. На тај начин ми штитимо своје националне интересе и пружамо руку пријатељства уз неговање традиције српског и руског народа, коју никада и ничиме не би требали да нарушимо и прекинемо. Помоћ коју ћемо послати руском народу у угроженим подручјима нећемо мерити кроз њену финансијску вредност већ ће то првенствено бити израз наше
„Вучје време“ (у поднаслову: „2021 – 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“), нова књига Цвијетина Миливојевића, управо је, у издању „Катена мунди“, изашла из штампе.
Реч је о петој књизи – како то аутор каже у предговору – „мале, дубоко субјективне, хронике реинкарнације, рађања, крштавања, одрастања, сазревања, али и, све видљивијих, знакова одумирања“ српског политичког плурализма. Ово својеврсно житије тзв. демократског разногласја, аутор је бележио из две посматрачке улоге: прву деценију, као новинар сведок, следеће 22 године, као хроничар и синтетичар српске политике и политичке комуникације.
„Вучје време“ заокружује Миливојевићево петокњижје. Претходне четири – „На прву лопту“, „Мостови и избори“, „Духовна колаборација“ и „Нулта 2020 тачка“ – испратиле су прва три десетљећа обновљеног вишепартизма; ова, пета, описује прве две године четврте деценије.
Аутор је, и у овој књизи, поштовао принцип по коме су компонована и пређашња четири штива: реч је о избору текстова који су већ објављени конкретног датума и ништа у њима није накнадно дописивано или исправљано.
Министарство туризма и омладине Републике Србије одлучило је да, након процене обима туристичког промета у претходне три године и утврђеног степена изграђености комуналне, саобраћајне и туристичке инфраструктуре насељеног места Златибор, тај део општине Чајетина прогласи туристичким местом прве категорије. Руководства Општине Чајетина и Туристичке организације Златибор оцењују да је ово још једна потврда да су сва улагања у развој туристичке привреде општине и Златибора допринела да Златибор буде препознат као један од водећих туристичких локалитета у Србији и у региону, уз чињеницу да је златиборска гондола, најдуже те врсте на свету, светска туристичка атракција, саопштила је Информативна служба Општине Чајетина.
Подручје туристичког места Златибор обухватају три целине: Златибор центар (у оквиру које се, између осталих, налазе подцелине Палисад, Краљева вода и Тржни центар Златибор), Златибор насеље (које обухвата насеља Голија, Слобода, Јелена Анжујска, Обудовица и друга) и Златибор периферија (насеља Зова, Око, Караула, Рујан и др).
Сагласно Закону о туризму решење о разврставању насељеног места Златибор у прву категорију туристичких места Србије издато је са важношћу од три године.
Чајетина, 29.8.2022 – Група уредника и новинара централних националних медија боравила је, од 27. до 29. августа 2022. године, у радној посети општини Чајетина у оквиру већ традиционалних Дана општине за медије, где су, у пратњи представника општине и њених јавних предузећа, обишли главне златиборске туристичке и привредне потенцијале. Тих дана је на Златибору одржаван и, такође традиционални, сада већ 11. Међународни фестивал спортског филма, који је постао један од брендова општине Чајетине и Златибора, а специјални гост овогодишњег фестивала била је делегација општине Рогашка Слатина из Словеније.
Председник општине Чајетина Милан Стаматовић је новинарима представио шта је урађено у претходних годину дана и најавио будуће општинске пројекте од којих су најважнији изградња 20 нових фудбалских терена, унапређење водоснабдевања општине са шест независних водосистема, почетак градње голф терена и мотоаутодрома, замена магистралног цевовода, али и изградња и ревитализација бројних општинских путева и улица.
Новинарска екипа је посетила и главну златиборску туристичку атракцију, златиборску панорамску кабинску жичару, популарну златиборску гондолу, и том приликом им је директорка ЈП „Голд гондола“ Бојана Божанић пренела податак да је жичара за годину и по дана већ превезла 400 хиљада путника и да, у договору са општинском влашћу, већ планирају нове трасе жичара – ка врху Чигота, али и ка Прибојској Бањи и Мокрој Гори.
Не мање важан пројекат општине је и нови начин прикупљања и селекције отпада, па је директор КЈП „Златибор“ Срђан Пантовић новинарима представио пројекат који ће то омогућити на месту настанка отпада, а од чега ће највећу корист имати становници општине и посетиоци Златибора.
Радна посета новинара општини Чајетина је завршена посетом млекари „Наша Златка“ у Кривој Реци која, од самог оснивања 2017. године, представља велику помоћ локалним домаћинствима са малим бројем говеда, које велике млекаре не препознају као економски исплативе партнере. Чајетинска млекара послује у оквиру, такође општинског, предузећа „Еко аграр“, а план је да то врло брзо постане део једног ширег агроиндустријског комплекса чији основни задатак ће бити да помогне опстанак управо тих малих, вредних домаћина на селу.
И овога пута домаћини са Златибора нису пропустили прилику да новинарима омогуће да се упознају са њиховим традиционалним производом, надалеко чувеном златиборском пршутом, организовањем посете пршутани „Аћим“ у селу Мушвете, где су им љубазни домаћини омогућили да осете укус који комбинује најбољу традицију припремања пршуте у Далмацији и на Златибору.
Uvod u komuniciranje; strategija marketinga i PR-a; manipululativne komunikacione veštine – bila je tema modula i uvodnog predavanja koje je, u okviru PR i marketing treninga u Bijeljini, održao Cvijetin Milivojević.
Organizator Treninga je agencija “Wizard Media”, a među predavačima su i saradnici “Pragme” Marko Stojanović i Vladimir Ilić, kao i Nataša Miljković i Dragan Vasilić.
Novinar i bivši predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić preminuo je posle duge i teške bolesti.
Slaviša Lekić je rođen 1959. u Kosovskoj Mitrovici, studirao je turizam. Bio je novinar i urednik Omladinskih novina, NON-a, Borbe, Naše Borbe, Reportera, Vremena, te prvog jugoslovenskog magazina za (ne)sportske navijače „Ćao tifo“. Objavljivao je kolumne u mnogim listovima, između ostalog u Danasu, nedeljniku Njuzvik, Nedeljnoj Dalmaciji i Mladini, vlasnik i glavni i odgovorni urednik magazina Status, novinar i glavni i odgovorni urednik nedeljnika Reporter.
Autor je nekoliko knjiga, među kojima su „Zamlaćivanje – politička „autobiografija“ Tomislava Nikolića“ i „Svaka čast Vučiću“.
Autor je nekoliko dokumentarnih filmova: „Mediji u Srbiji: hronika propadanja“, „Pad haških begunaca“, „Zoran Đinđić: "HIPOTEKA“, „Kako se dogodio narod“, „Junaci doba zlog“,„Vladalac“…
Bio je i saradnik listova "Demokratija" (1996/97) i "Blic" (1995/96).
Slaviša Lekić je bio i predavač u Trening radionici za PR i medije koju je organizovala Agencija "Pragma".
Grupa novinara centralnih nacionalnih i lokalnih medija bila je 28. i 29. avgusta gost na Danu otvorenih vrata opštine Čajetina, u okviru koga su imali priliku da razgovaraju o realizovanim i novim projektima sa rukovodstvom opštine. Predsednik opštine Milan Stamatović je tom prilikom najavio novi projekat "Zlatnog grada" kojim je predviđeno da se pored Ribničkog jezera formira novi centar Zlatibora.Posebna atrakcija za novinare je bila vožnja zlatiborskom "Gold gondolom" koja predstavlja najdužu kabinsku žičaru na svetu u dužini od devet kilometara. Tokom posete Zlatiboru novinari su bili u prilici da prate 10. Međunarodni festival sportskog filma na kome su predstavljeni najznačajniji filmovi iz oblasti sporta napravljeni u prethodnih godinu dana.
Čajetina
Na 12. sednici Skupštine opštine Čajetina donete su odluke o opštinskim priznanjima koja će, povodom Dana opštine, biti dodeljena na svečanoj sednici 30. juna.
Dobitnik najvećeg priznanja ”Zlatiborske povelje” je Fondacija Aćimović koja je donirala 200.000 evra za izgradnju bazena u okviru Osnovne škole ”Dimitrije Tucović”, odnosno fiskulturne sale na Zlatiboru.
– Pomenuta Fondacija u poslednjih 15 godina stipendira i najbolje učenike te škole tako da mislim da je priznanje otišlo u prave ruke – izjavio je Arsen Đurić, predsednik SO Čajetina, dodaaši da su izabrani i dobitnici priznanja ”Dimitrije Tucović”, kao i da će svi učenici osnovnih i srednjih škola, sa područja čajetinske opštine, koji su nosioci diplome ”Vuk Karadžić” dobiti pohvalnice i zlatnik sa likom Vuka Karadžića, a biće uručene i zahvalnice koje dodeljuje predsednik Opštine.
Na sednici je izmenjena i odluka o dosadašnjem načinu dodeljivanja građevinskog zemljišta, tako će se, ubuduće, u slučaju odustajanja prvog najpovoljnijeg ponuđača koji se javio na raspisani javni oglas, isti biti poništen da bi se eliminisale eventualne zloupotrebe i manipulacije.
– Planiramo da do održavanja svečane sednice Skupštine opštine Čajetina koja je zakazana za 30. jun, održimo možda još jednu redovnu sednicu jer je pri kraju izrada Plana generalne regulacije, a ukoliko se Plan do tada ne završi, sednica će biti pomerena za naredni mesec, kada će biti usvojen i drugi rebalans budžeta kako bismo dodatna sredstva rasporedili u neke nove investicije – zaključuje Đurić.
Beograd
Potpisivanjem ugovora između Kabineta Novice Tončeva, ministra zaduženog za razvoj nedovoljno razvijenih opština i 40 lokalnih samouprava, iz IV kategorije po stepenu razvijenosti, danas su dodeljena bespovratna sredstva opštinama, u ukupnom iznosu od oko 320 miliona dinara, za izradu projektno-tehničke dokumentacije (Program 1 – 70 miliona dinara) i realizaciju infrastrukturnih projekata (Program 2 – oko 250 miliona dinara).
Sredstva su dodeljena po osnovu Javnog poziva ''Program podrške unapređenja razvoja nedovoljno razvijenih opština na teritoriji Republike Srbije za 2021. godinu", koji je raspisao Kabinet ministra Tončeva u martu mesecu ove godine.
- Današnjim potpisivanjem ugovora o dodeli bespovratnih sredstava otpočinjemo važnu borbu za povratak gotovo jedne trećine, nedovoljno razvijenih, lokalnih zajednica Srbije u krug sredina u našoj zemlji u kojima se napreduje, pristojno i bolje živi – izjavio je ministar Novica Tončev, istakavši da je ponosan na činjenicu da su Vlada Srbije i predsednik Srbije, odlučili da, i u ovakvom trenutku, ponude konkretnu pomoć u unapređenju uslova života najnerazvijenijih područja Srbije.
- Izuzetno sam zadovoljan štto su sve opštine, iz četvrte kategorije razvijenosti, odazvale Javnom pozivu i što smo jedno od retkih ministarstava koje je obezebedilo sredstva za kupovinu opreme za unapređenje komunalne infrastrukture, ali i za podizanje kapaciteta u zdravstvu – dodao je Tončev.
Uz finansijsku pomoć Kabineta ministra Novice Tončeva, nerazvijene opštine moći će da izrađuju projektno-tehničku dokumentaciju, pripremaju plansku dokumentaciju, grade nove i obnavljaju postojeće infrastrukturne objekte koji su od značaja za jednu lokalnu sredinu, što će obezbediti ravnomerni regionalni razvoj na celoj teritoriji Srbiji, bolje uslove za život svih građana i opstanak mladih u svojim rodnim mestima.
Brčko
U prostorijama odbora Demokratskog narodnog saveza u Distriktu Brčko, direktor PR agencije „Pragma“ Cvijetin Milivojević održao je predavanje iz oblasti političkog PR-a i političke komunikacije. Predavanju su prisustvovali mladi aktivisti ove stranke iz Brčkog i okolnih gradova Republike Srpske (Bosna i Hercegovina).
Glumac, pantomimičar, univerzitetski profesor, humanitarni i sportski radnik, stručnjak za verbalnu i neverbalnu komunikaciju, predavač u Trening radionici za PR i odnose sa medijima Marko Stojanović objavio je knjigu (priručnik) Komunikator=Gladijator iz koje možete naučiti kako da ovladate svojim telom i glasom i tako steknete ubedljivu argumentaciju u komunikaciji. U današnjem konkurentnom poslovnom svetu, ekonomskoj krizi, političkim promenama, umetničkim preispitivanjima, efikasne komunikacijske veštine su važnije nego ikada, od interpersonalnih, pregovaračkih, sve do prezentacija, javnih nastupa, scenskih i medijskih pojavljivanja. To je osnova na kojoj se grade države, kompanije i karijere.
Ako ste u potrazi da izgradite poverenje, uspostavite bolje radne i međuljudske odnose i postanete uticajni u poslovnom, političkom ili umetničkom okruženju, onda ova knjiga može da vam pomogne da to i postignete. Knjiga Komunikator = Gladijator je pisana jednostavno i sa puno primera i vežbi da pomogne unapređenju vaših veština kako biste komunicirali sa više samopouzdanja i uverljivosti.
Beograd
Posle „Familije“ („medijski poredak novog sveta“) i „Imperije“ („glosar XXI veka za vladare, vojnike, novinare i razbojnike“), pred čitaocima je, u izdanju Fondacije „Konras“ iz Kragujevca, i treća knjiga dugogodišnjeg saradnika i predavača u Trening radionici „Pragma“ dr Vladimira Ilića - „Prometeja“ (u podnaslovu:
„medijska nacifikacija srpskog naroda“).
Ilić i u ovoj knjizi, sve ilustrujući bogatom argumentacijom, piše o medijskoj manipulaciji kao jednoj od osnovnih tehnika vladavine modernog doba, o modernim „humilijaristima kao atomskom jezgru globalizma“ i lažnim „internacionalistima kao sejačima najstrašnijem šovinizma“.
Odgovarajući na pitanje kako se dogodilo da Srbi kao narod koji je toliko stradao u Drugom svetskom ratu od ruku nacista bude proglašen za naslednike nacista u Evropi, autor „Prometeje“ identifikuje faze medijskog rata protiv Srba koji je, na kraju, kulminirao „nacifikacijom“ srpskog naroda: kampanje u pripremi razbijanja Jugoslavije i „legitimisanja secesije zapadnih republika SFRJ“, priprema i realizacija agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju, te, konačno, sofisticiranije kampanje koje su vođene poslednjih 20 godina, nakon „petooktobarske revolucije“.
Beograd
Nova, upravo objavljena, knjiga Cvijetina Milivojevića, pod naslovom „Nulta 2020 tačka - trideseta zima višestranačja", ispisana u stilu analitičke hronike najnovijeg perioda srpske političke istorije, zaokružuje ovo specifično autorovo četvoroknjižje "posvećeno rađanju, krštavanju, odrastanju, sazrevanju, ali i prvim naznakama odumiranja političkog pluralizma u Srbiji".
Radi se o štivu koje je prirodan završetak ovog Milivojevićevog politkomunikološkog četvorotomlja.
Prva knjiga, „Na prvu loptu; političko komuniciranje u Srbiji 1990 – 2007", objavljena 2008. godine, bila je zamišljena kao „objektivna i subjektivna istorija", od ponovnog rođenja do punoletstva obnovljenog političkog pluralizma u Srbiji.
Druga knjiga, „Mostovi i izbori; političko kolumniciranje u Srbiji 2009 – 2018", koncipirana je kao izbor Milivojevićevih političkih kolumni koje je autor, tokom jedne decenije, objavljivao, pre svega, u „Politici", „Danasu" i „Našim novinama".
Treća knjiga, "Duhovna kolaboracija", objavljena pre godinu dana, komparirala je, na esejistički način, političku sadašnjost sa našom prošlošću, mahom onom iz doba trojedne Kraljevine i iz vremena Nedićeve Srbije.
U predgovoru knjige, autor ističe da je, i u najnovijoj, ispoštovao princip na kome su komponovane prethodne tri knjige - reč je o izboru tekstova koji su publikovani konkretnog datuma i ništa u njima nije naknadno dopisivano ili prepravljano.
- Između tog krštenja i rođenja (legalizacija mnogostranačja i održavnje prvih višepartijskih izbora, 1990) i najave opela (dijagnoza iz EU: u Srbiji više ne stanuje politički pluralizam, 2020), smestilo se i tri decenije naših malih života. Posle 30 pluralističkih zima i toliko zbora i izbora - nulta faza. Nulta tačka. Tačka detonacije. Ili, tačka smrzavanja. - zaključuje Cvijetin Milivojević.
Vučić, Mali, Kisić Tepavčević, Kon, rektorka Popović i Novak Đoković najkomunikativniji u 2020. godini
Beograd
Aleksandar Vučić, Siniša Mali, dr Predrag Kon, dr Darija Kisić Tepavčević, Ivanka Popović (rektorka BU) i Novak Đoković - bili su najkomunikativniji državni i politički funkcioneri, i javne ličnosti u Srbiji tokom 2020. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja „Novinar – Vaš prijatelj“ koje je, devetnaesti put za redom, tokom decembra 2020. i januara ove godine, sprovela PR agencija „Pragma“.
Među javnim ličnostima koje su tokom 2020. godine - prema mišljenju novinara najrelevantnijih srpskih medija – na kvalitetan način promenile svoj imidž u odnosu na prethodni period, izdvojili su se već pomenuti Siniša Mali, dr Darija Kisić Tepavčević i dr Predrag Kon, dok su najkvalitetniji nastup na društvenim mrežama imali Novak Đoković, Aleksandar Vučić i Marinika Tepić.
Među državnim i političkim institucijama i organizacijama najbolje odnose s medijima imali su: Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Vojska Srbije, Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije.
U kategoriji profitnih (privrednih) organizacija koje su najbolje komunicirale s medijima, izdvojila se Naftna industrija Srbije, dok su među neprofitnim organizacijama novinari izdvojili Uniju poslodavaca Srbije, Klinički centar Vojvodine, Kliniku za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, i KBC Bežanijsku kosu.
Od gradskih javnih institucija i preduzeća, najbolje ocene novinara dobili su: Grad Beograd, Policijska uprava Beograd, Skupština grada Novog Sada, Policijska uprava Novi Sad i Novosadski sajam.
Organizovani ili spontani javni događaji koji su, prema oceni novinara, obeležili prošlu godinu u Srbiji su: parlamentarni i lokalni izbori, prenos koncerta Marije Šerifović, uz snimke praznih ulica Beograda tokom vanrednog stanja, i sahrana srpskog patrijraha Irineja.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja stavova 200 novinara srpskih medija. U tradicionalnom istraživanju “Novinar – Vaš prijatelj” koje, krajem svake godine, sprovodi PR agencija „Pragma“, ispitanici analiziraju kvalitet odnosa s medijima organizacija i javnih ličnosti u više kategorija: državne institucije, političke organizacije, privredne i neprivredne organizacije, političke i ostale javne ličnosti, a biraju se i organizacije koje imaju najbolje kanale i sredstva komunikacije s novinarima.
(ilustracija uz info: karikatura Dušan Gađanski, "Pragma")
’’Vučić: Srbija je jača od svakog kriminala’’
Beograd
U periodu od 9. februara do 15. februara (ne računajući dane vikenda) analizirano je 75 tekstova – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Objektiv, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje imaju važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su: hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka (27), vakcinacija Dragana Đilasa (5), malverzacije Dragana Đilasa (3), dijalog vlasti i opozcije (3), paket pomoći za građane i privredu (3), nabavka kineskih vakcina (3).
Kao i u prošlom posmatranom periodu, dominantna tema medijskog izveštavanja od 9. februara do 15. februara 2021. godine (ne računajući dane vikenda 13. i 14. februar) bilo je hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka, kao deo državnog projekta borbe protiv organizovanog kriminala i mafije (Večernje novosti, 9.2.2021: ’’Hapšenje i pomagača iz državnih organa’’; Politika, 9.2.2021: ’’ Visoki službenik MUP-a uklanjao dokaze protiv Belivuka?’’; Alo, 9.2.2021: ’’ Ubijali su dok smo uspavljivali decu!’’; Srpski telegraf, 9.2.2021: ’’ Velja nevolja zaposlen u Partizanu’’; Blic, 10.2.2021: ’’ Svi prljavi poslovi Velje Nevolje’’; Politika, 10.2.2021: ’’ Belivuk upao u klopku lažne dojave o hapšenju’’; Informer, 10.2.2021: ’’ Vučić: Srbija je jača od svakog kriminala’’; Kurir, 11.2.2021: ’’ Velju šalju šifrovane poruke u zatvor!’’; Alo, 12.2.2021: ’’ Potraga za Veljinim milionima!’’).
Druga odnosno treća tema po brojnosti bio je Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, o kome su pojedini mediji negativno izveštavali iz dva ugla: o njegovoj vakcinaciji protv korona virusa i navodnim malverzacijama u kojima je umešan zajedno sa bratom Gojkom Đilasom (Alo, 9.2.2021: ’’Đilasu je sada dobra svaka vakcina’’; Informer, 9.2.2021: ’’ Đilas pljuvao pa potrčao da ''primi'' sputnjik’’; Objektiv, 9.2.2021: ’’Đilas u redu za vakcinu’’; Danas, 10.2.2021: ’’ Niti su vakcine Vučićeve niti ih je platio iz svog džepa’’; Srpski telegraf, 11.2.2021: ’’ Đilas sklonio u Švajcarsku pet miliona evra’’; Informer, 11.2.2021: ’’ Dragan i Gojko Đilas sklonili u Švajcarsku 5.031.000 evra’’).
Od 9. februara do 15. februara 2021. godine glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (9), Milo Đukanović (2), Džozef Bajden (1), Vladimir Putin (1), Ana Brnabić (1), Siniša Mali (1), Goran Vesić (1), Nebojša Stefanović (1), Gordana Čomić (1), Anđelka Atanasković (1), Zlatibor Lončar (1), Zorana Mihajlović (1), dok su od opozicionih lidera i članova opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (8), Aleksandar Šapić (2), Marinika Tepić (2), Borko Stefanović (1), Bojan Pajtić (1), Miroslav Aleksić (1), Saša Radulović (1).
’’Francuska vetar u leđa Srbiji za Evropu!’’
Beograd
U periodu od 2. februara do 8. februara (ne računajući dane vikenda) analizirano je 66 tekstova – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Objektiv, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje imaju važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su: hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka (12), sastanak Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona u Parizu (11), početak masovne vakcinacije u Srbiji (5), Vlada Srbije - 100 dana rada (4), status KiM (3), proizvodnja ruske vakcine u Srbiji (3).
Dominantna tema medijskog izveštavanja od 2. februara do 8. februara 2021. godine (ne računajući dane vikenda 6. i 7. februar) bilo je hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka, što predstavlja deo plana borbe protiv mafije koju je još ranije najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić (Blic, 5.2.2021: ’’ Vučić: Zadali smo mafiji snažan udarac’’; Večernje novosti, 5.2.2021: ’’Udar na mafiju’’; Politika, 5.2.2021: ’’Udar na najopasniju grupu kriminalaca u Srbiji’’; Informer, 5.2.2021:’’ Pala ekipa Velje Nevolje’’; Kurir, 5.2.2021: ’’ Vučić: Niko u Srbiji ne može da ubije nekažnjeno’’; Objektiv, 5.2.2021: ’’ Vučić: Niko ne sme da ubija po Srbiji’’).
U posmatranom periodu, druga tema po brojnosti bio je sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Francuske Emanuela Makrona u Parizu, na kome se izneđu ostalog razgovaralo i o rešenju za Kosovo i članstvu Srbije u EU ( Blic, 2.2.2021: ’’Brži put ka EU i rešenje Kosova’’; Večernje novosti, 2.2.2021: ’’ Novi plan iz Pariza za Kosovo i naš put u EU’’; Politika, 2.2.2021: ’’Novi pristup Pariza za brži put Srbije u EU’’; Alo, 2.2.2021: ’’ Francuska vetar u leđa Srbiji za Evropu!; Objektiv, 2.2.2021:
’’ Francuska uz Srbiju na putu ka Evropi’’; Blic, 4.2.2021: ’’ Makron menja put Srbije u EU’’).
Početak masovne vakcinacije stanovništva u Srbiju protiv korona virusa, bila je treća tema po brojnosti, i kao u prethodnim periodima u samom vrhu interesovanja štampanih medija (Kurir, 2.2.2021: ’’Najbolji’’; Informer, 2.2.2021: ’’Vakcina štiti bar 18 meseci’’; Blic, 2.2.2021: ’’ Gde, kada i kako se daje druga doza vakcine’’; Alo, 3.2.2021: ’’ Srbija evropski lider u vakcinaciji’’).
Od 2. februara do 8. februara 2021. godine glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (33), Emanuel Makron (13), Vladimir Putin (8), Ana Brnabić (3), Si Điping (2), Aleksandar Vulin (1), Goran Vesić (1), Ivica Dačić (1), Hašim Tači (1), Nikola Selaković (1), Tatjana Matić (1), Tomislav Momirović (1), Anđelka Atanasković (1), dok su od opozicionih lidera i članova opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (5) i Vuk Jeremić (1) koji su bili predmet negativnog medisjkog izveštavanja tabloida bliskih vlasti, sa izuzetkom jednog pozitivnog pojavljivanja Dragana Đilasa, u dnevnom listu Danas, 2.2.2021. godine,
pod naslovom: ’’ Đilas: Za lidera SNS je konjak besplatan, Srbiju košta milijarde evra’’.
’’Srbija se odužila svome ocu’’
Beograd
U periodu od 26. janura do 1. februara (ne računajući dane vikenda) analizirano je 70 tekstova – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Objektiv, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su: otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu (13), početak masovne vakcinacije u Srbiji (8), nabavka vakcina (7), nelegalno prilsuškivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića (7), povezanost Dijane Hrkalović sa kriminalom i ubistvima (6).
Vodeća tema medijskog izveštavanja od 26. januara do 1. februara 2021. godine (ne računajući dane vikenda 30. i 31. januar) bilo je otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, kome su prisustvovali predstavnici najvišeg državnog vrha Srbije, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića. Najavu i sam događaj afirmativno su predstavile dnevne novine bliske vlasti (Večernje novosti, 26.1.2021: ’’Predsednik skida plašt sa Nemanje’’; Informer, 27.1.2021: ’’ Srbija se odužila svome ocu’’; Politika, 28.1.2021: ’’ Stefan Nemanja na Savskom trgu’’; Objektiv, 28.1.2021: ’’ Simbol srpske pobede i napretka’’; Alo, 28.1.2021: ’’ Nemanja ponovo među Srbima!’’) dok је jedino dnevni list Danas izveštavao kritički i negativno (Danas, 26.1.2021: ’’ Uklonite spomenik Nemanji kada dođete na vlast’’; Danas, 27.1.2021: ’’Opozicija: Pronaći novo mesto za Stefanu Nemanju’’; Danas, 29.1.2021:’’ Manifestacija moći, kiča i kulta ličnosti’’).
Kao i u prošlom periodu, početak masovne vakcinacije stanovništva u Srbiju protiv korona virusa, bio je u samom vrhu medijske pažnje, baš kao i povezana tema - nabavka novih vakcina, kao treća tema po brojnosti ( Blic, 26.1.2021: ’’ Važno je da znate šta da radite posle prve doze vakcine’’; Alo, 26.1.2021: ’’ Vakcina ubija i engleski soj!’’; Politika, 27.1.2021: ’’ Tri koraka do vakcine’’; Večernje novosti, 28.1.2021: ’’ Za drugu dozu spremno još 100 punktova’’; Srpski telegraf, 28.1.2021: ’’ Sve što treba da znate o vakcinaciji’’; Informer, 27.1.2021: ’’ Vučić: Svet je kao Titanik, veliki i bogati su nas male ostavili da se podavimo’’; Srpski telegraf, 27.1.2021: ’’ EU nam ne da vakcine’’; Politika, 29.1.2021: ’’ Stižu nove doze ruskih i američkih vakcina’’).
Odmah iza ovih tema, sledi nelegalno prilsuškivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove porodice, za šta najveću odgovornost i krivicu, prema pisanju dnevnih novina, snose pojedini pripadnici MUP-a, na čelu sa bivšom državnom sekretarkom Dijanom Hrkalović ( Kurir, 26.1.2021: ’’ Dijana Hrkalović promenila ime u Nika Rina’’; Srpski telegraf, 26.1.2021: ’’ Dijana u vilu dovodila sudije i mafijaše’’; Danas, 28.1.2021: ’’ Ivica Dačić: Ne treba nam anketni odbor o Vučićevom prisluškivanju’’; Politika, 28.1.2021: ’’ Hrkalovićevoj sude tabloidi, MUP i tužilaštvo ćute’’).
Od 26. januara do 1. februara 2021. godine glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (22), Dijana Hrkalović (12), Milo Đukanović (2), Nikola Selaković (2), vladika Grigorije (2), Ivica Dačić (1), Nebojša Stefanović (1), Aleksandar Vulin (1), Zlatibor Lončar (1), Milorad Dodik (1), Goran Vesić (1), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (4), Miloš Jovanović (1) i Pavle Grbović (1). U sva četiri pojavljivanja Dragan Đilas je bio predmet negativnog medijskog izveštavanja (Srpski telegraf, 26.1.2021: ’’ Pašće krv ako nam Vučić ne da ministarstvo za izbore’’; Alo, 26.1.2021: ’’ Đilas sprema ulične nerede!’’, Srpski telegraf, 27.1.2021: ’’Đilas proglasio Grigorija za patrijarha’’; Alo, 28.1.2021:’’ Skandal:Đilasovci pljuju i izmeštaju spomenik’’), za razliku od Miloša Jovanovića i Pavla Grbovića, o kojima je dnevni list Danas, 28.1.2021: ’’ Opozicija: Pronaći novo mesto za Stefanu Nemanju’’, izveštavao u neutralnom kontekstu.
’’Maske skidamo najkasnije u junu’’
Beograd
U periodu od 19. janura do 25. januara (ne računajući dane vikenda) analiziran je 71 tekst – najave na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Objektiv, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su: početak masovne vakcinacije stanovništva u Srbiji (13), nelegalno prisluškivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića (11), inauguracija američkog predsednika Džozefa Bajdena (4), referendum za ujedinjenje Kosova i Albanije (4), zahtevi opozicije - uređivačka politika RTS (4), suđenje Milutinu Jeličiću Jutki (4).
Najzastupljenija tema medijskog izveštavanja od 19. januara do 25. januara 2021. godine (ne računajući dane vikenda 23. i 24. januar) bio je početak masovne vakcinacije stanovništva u Srbiju protiv korona virusa, koja je definitvno obeležila posmatrani period u većini dnevnih novina (Blic, 20.1.2021: ’’Masovna imunizacija: Cilj je vakcinisati 10.000 ljudi dnevno’’; Večernje novosti, 20.1.2021: ’’Do imuniteta sa 2 miliona vakcinisanih’’; Politika, 20.1.2021: ’’U Srbiji počela masovna vakcinacija’’; Kurir, 20.1.2021: ’’Vučić: Samo vakcinacijom možemo pobediti koronu’’; Alo, 20.1.2021: ’’Srbija počela masovnu vakcinaciju!’’; Objektiv, 20.1.2021: ’’Vučiću životi ljudi na prvom mestu’’; Informer, 21.1.2021: ’’ Već vakcinisano 40.000 ljudi’’; Blic, 22.1.2021: ’’ Sve što treba da znate pre odlaska na vakcinaciju’’; Kurir, 22.1.2021: ’’ Maske skidamo najkasnije u junu’’).
Na drugom mestu po broju objava i zainteresovanosti medija bila je tema koja se bavila nelegalnim prisluškivanjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove porodice, za šta najveću odgovornost i krivicu, prema pisanju dnevnih novina, snose pojedini pripadnici MUP-a, na čelu sa bivšom državnom sekretarkom Dijanom Hrkalović (Večernje novosti, 21.1.2021: ’’Špijunirali Vučića i njegovu porodicu’’; Politika, 21.1.2021: ’’ MUP ima dokaze da je Vučić nelegalno prisluškivan’’; Srpski telegraf, 21.1.2021: ’’ Prisluškivali predsednika, štitili mafiju’’; Večernje novosti: ’’Šta krije Hrkalović, pa neće na poligraf?’’; Kurir, 22.1.2021: ’’ Dijana Hrkalović odbila poligraf’’; Alo, 22.1.2021: ’’ Neko će u zatvor zbog prisluškivanja?’’; Srpski telegraf, 21.1.2021: ’’Dijana davala naloge za prisluškivanje’’).
Treća tema po brojnosti i interesovanju štampe bila je inauguracija američkog predsednika Džozefa Bajdena, odnosno zaokret u politici Amerike i budući uticaj Bajdenove administracije na svetsku politiku, uključujući i odnos prema vlasti u Prištini
(Alo, 19.1.2021: ’’Bajdena čuva 25.000 vojnika’’; Večernje novosti, 21.1.2021: ’’ Bajden prvo poništio Trampove dokumente’’; Danas, 21.1.2021: ’’ Džozef Bajden obećao da će ujediniti Ameriku’’; Kurir, 21.1.2021: ’’ Džo Bajden zvanično novi lider Amerike’’; Objektiv, 21.1.2021: ’’ Bajdenov žestok šamar Prištini’’; Alo, 21.1.2021: ’’ Bajden pod opsadom položio zakletvu!’’).
Od 19. januara do 25. januara 2021. godine glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (20), Džozef Bajden (10), Dijana Hrkalović (5), Donald Tramp (1), Milutin Jeličić Jutka (4), Ramuš Haradinaj (4), Sergej Lavrov (1), Nikola Selaković (1), Siniša Mali (1), Zorana Mihajlović (1), Ivica Dačić (1), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (3), Peđa Mitrović, Stranka slobode i pravde (1) i Milan Stamatović (1). U tri pominjanja Dragan Đilas je bio predmet negativnog medijskog izveštavanja (Srpski telegraf, 19.1.2021: ’’ Šah - mat za Đilasa’’; Objektiv, 22.1.2021: ’’ Vređali Vučića uvredili silovane žene’’; Kurir, 20.1.2021: ’’Šolakov i Đilasov portal napali Vučića zbog kineske vakcine!’’), a preostala dva opoziociona političara pomenuta su u afirmativnom kontekstu (Danas, 22.1.2021: ’’SNS i SPS znaju da u prestonici nemaju većinu’’ – P. Mitrović; Večernje novosti, 19.1.2021: ’’ Zorana ''rušila'' gondolu’’ – M. Stamatović).
’’Čudo na Zlatiboru’’
Beograd
U periodu od 12. janura do 18. januara (ne računajući dane vikenda) analiziran je 61 tekst – najave na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Objektiv, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su: početak elektronske prijave za vakcinaciju (9) - uključujući i zvaničan početak vakcinacije stanovništva u Srbiji (6), otvaranje gondole na Zlatiboru (7), hapšenje saradnika ministra Novice Tončeva (3), prisluškivanje predsednika Aleksandra Vučića (2).
Vodeća tema medijskog izveštavanja od 12. januara do 18. januara 2021. godine (ne računajući dane vikenda 16. i 17. januar) bio je početak elektronske prijave građana Srbije, posredstvom sajta E-uprave, za vakcinaciju protiv korona virusa, kao i najava (druga tema povezana sa prvom temom) otpočivanja vakcinacije određenih kategorija stanovništva u Srbiji (Kurir, 12.1.2021: ’’Kako da odaberete pravu vakcinu’’; Informer, 12.1.2021: ’’Kako da se prijavite za vakcinu’’; Alo, 12.1.2021: ’’Pomama za vakcinama!’’; Blic, 13.1.2021: ’’Za vakcinu se već prijavilo više od 100.000 ljudi’’; Večernje novosti, 13.1.2021: ’’ Ko ima višak antitela ne mora da se pelcuje’’; Politika, 13.1.2021: ’’ Imunizacija će biti okončana do sredine juna’’; Informer, 13.1.2021: ’’ Srbi najviše traže rusku vakcinu!’’; Alo, 14.1.2021: ’’ Prijava za vakcinu i preko telefona’’; Blic, 14.1.2021: ’’Od sutra vakcine i za one koji su se sami prijavili’’; Večernje novosti, 14.1.2021: ’’Ko sve ne bi smeo da primi vakcinu’’; Politika, 14.1.2021: ’’Da li će izbor vakcine uticati na putovanja’’; Večernje novosti, 15.1.2021: ’’Pelcovanje na 1.000 punktova’’.
Treća tema koja je po brojnosti zaslužila pažnju medija bilo je svečano otvaranje najduže panoramske gondole na svetu, ’’Gold gondole’’ na Zlatiboru, ujedno najveće infrastrukturne investicije opštine Čajetina, kome je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U većini štampanih medija ovaj događaj je okarakterisan i kao vanstranački sastanak predsednika Aleksandra Vučića (ujedno i lidera SNS-a) i Milana Stamatovića, lidera opozicione stranke Zdrave Srbije i predsednika opštine Čajetina (Večernje novosti, 15.1.2021: ’’Ljude zanima bolji život, a ne stranke’’; Politika,15.1.2021: ’’Ljude ne interesuju stranke, već da žive bolje’’; Danas, 15.1.2021: ’’Zaboravljeni stari sukobi, sledi podrška države’’; Srpski telegraf, 15.1.2021: ’’ Vučić: Ne zanima me ko je na vlasti, ponosan sam na gondolu’’; Alo, 15.1.2021: ’’ Vučić na Zlatiboru otvorio najdužu gondolu na svetu’’; Informer, 15.1.2021: ’’Čudo na Zlatiboru’’.
Od 12.januara do 18. januara 2021. godine glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (14), vladika Grigorije (8), Džozef Bajden (4), Donald Tramp (3), Novica Tončev (3), Siniša Mali (2), dr Radmilo Petrović (2), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (4), Boško Obradović (1), Miroslav Aleksić (1), Sergej Trifunović (1), Mlađan Đorđević (1), Milan Stamatović (1), o kojima su mediji uglavnom negativno izveštavali, sa izuzetkom Dragana Đilasa, koji je u jednom tekstu pomenut u afirmativnom kontekstu (Danas, 15.1.2021: ’’ Đilas: Istina ume da boli’’) i Milana Stamatovića, lidera Zdrave Srbije i predsednika opštine Čajetina, o kome je dnevni list Informer, 15.1.2021: ’’Čudo na Zlatiboru’’ takođe pisao pozitivno.
Čajetina
U prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić, francuskog ambasadora Žan-Luja Falkonija i drugih visokih državnih zvaničnika, danas je na Zlatiboru svečano otvorena najduža panoramska ''Gold gondola'', ukupne dužine devet kilometara koja povezuje centar Zlatibora sa vrhom Tornik.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović zahvalio je predsedniku Vučiću što prisustvuje otvaranju gondole, ukazujući da je to početak dijaloga opozicije i vlasti i da se nada da će to biti u interesu države, Zlatibora i cele Srbije.
Stamatović je zahvalio i svima koji su pomogli u izgradnji gondole, što je jedno od najvećih ulaganja u turizmu u Srbiji, dodavši da je bilo dosta birokratskih procedura koje su ometale i usporavele tu investiciju koja je od državnog interesa.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se raduje svakom uspehu koji dobro donosi građanima i Srbiji.
''Ne zanima me ni najmanje ko je na vlasti, došao sam da čestitam, jer je urađena velika stvar za Srbiju. Imaćemo veliku trku između Zlatibora i Vrnjačke banje po poseti turista. Želim da vam kažem da ćemo biti uz vas, kao što ste vi uz Srbiju, bez obzira ko je na vlasti. Čestitam gospodinu Stamatoviću i svim stanovnicima Zlatibora i okoline. Živela Srbija'' - izjavio je predsednik Vučić.
Potpredsednik francuske kompanije ''Poma'' Kristijan Buvije rekao je da mu je zadovoljstvo što prisustvuje otvaranju i zahvalio se svima.
''Čast mi je što je oprema francuske kompanije danas ovde i zadovoljstvo mi je što sam bio jedan od učesnika na ovom projektu. Zlatna gondola je danas najduža gondola na svetu'' – zaključio je Buvije.
Izgradnja Gold gondole koštala je 13 miliona evra, a opština Čajetina je obezbedila novac iz svojih sredstava. To je najduža panoramska gondola, dužine devet kilometara, sa kapacitetom 600 putnika na sat, sa 55 kabina sa po deset mesta.
Očekivanja su da se investicija u gondolu vrati kroz deset godina, kada se očekuje da Zlatibor postane najposećenija turistička destinacija u Srbiji i regionu sa 10 miliona noćenja godišnje i oko milion posetilaca.
Čajetina
Zlatiborska gondola, najduža panoramska gondola na svetu, uspešno je puštena u rad. Svečano otvaranje ove, jedne od najznačajnijih kapitalnih investicija opštine Čajetina koja će biti novi zamajac razvoja turizma ne samo na Zlatiboru, već i u zapadnoj i celoj Srbiji planirana je za četvrtak, 14. januara u 11 časova.
Poznat je i cenovnik vožnji gondolom od Zlatibora do Tornika i nazad: odrasli će kartu plaćati 1.000 dinara, a dečja karta je 550 (za žitelje čajetinske opštine ti iznosi su upola manji). Gondola će iamti 55 kabina, kapaciteta po 10 mesta.
Prva dva dana rada pravo na besplatnu vožnju imati stanovnici opštine Čajetina (uz ličnu kartu), kao i svi donosioci zahvalnice za učešće u ”zlatiborskoj mobi”, narodnoj akciji u organizaciji čajetinskog rukovodstva, kojom je u zimu 2017. simbolično započeta gradnja ove panoramske žičare.
Vožnja u jednom pravcu trajaće 25 minuta, a u svojih 55 kabina moći će da preveze 600 putnika na sat. Ipak, zbog epidemioloških mera do daljnjeg će u jednoj kabini biti najviše četvoro ljudi.
’’Plata 570 evra do kraja godine’’
Beograd
U periodu od 29. decembra (ne računajući praznične dane) analizirano je 40 tekstоva – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su: mere Kriznog štaba za Novu godinu (8), državni prioriteti u 2021. godini (6), suđenje za slučaj ’’Jovanjica’’ (6), zemljotres u Hrvatskoj (6), izmene Zakona o slobodi veroispovesti (3).
Dominantna tema medijskog izveštavanja od 29. decembra 2020. godine do 4. januara 2021. godine (ne računajući praznične dane 1., 2. i 3. januar) bile su nove mere Kriznog štaba koje su uvedene s namerom da se smanji broj zaraženih ljudi od korona virusa tokom novogodišnjih praznika ( Blic, 29.12.2020: ’’ Konačna odluka nema dočeka po restoranima i klubovima’’; Večernje novosti, 29.12.2020: ’’Za Novu godinu fajront u 18.00’’; Politika, 29.12.2020: ’’Neće biti organizovanih dočeka’’; Informer, 29.12.2020: ’’ 31.12. kafići će raditi do 18h!’’; Večernje novosti, 30.12.2020: ’’Žurke u bolnicu ''šalju'' još 10.000 zaraženih’’; Kurir, 30.12.2020: ’’ Ne idite na žurke za doček, i mladi umiru od korone!’’).
Druga tema po brojnosti i značaju, u posmatranom periodu, bila je godišnja konferencija za medije predsednika Srbije, na kojoj je, između ostalog, govorio o državnim prioritetima za 2021. godinu ( Blic, 29.12.2020: ’’Plata 570 evra do kraja godine’’; Večernje novosti, 29.12.2020: ’’Plata 570 evra pohapsićemo i ''krupne ribe''’’; Politika, 29.12.2020: ’’Mir i stabilnost su najvažniji interes Srbije’’; Alo, 29.12.2020: ’’Tri cilja za 2021: Mir, zdravlje i bolji standard’’; Kurir, 29.12.2020: ’’Srbija ima tri cilja u 2021. godini’’; Informer, 29.12.2020: ’’ Vučić: U 2021. cilj nam je prosečna plata od 570 evra!’’).
Treća tema po brojnosti i značaju, u posmatranom periodu, bila je afera ’’Jovanjica’’, odnosno izjava osumnjičenog Predraga Koluvije da ga je načelnik policije primorao da lažno optuži brata predsednika Srbije, Andreja Vučića ( Kurir, 29.12.2020: ’’Suđenje za slučaj ''Jovanjica''’’; Informer, 29.12.2020: ’’Načelnik policije me terao da lažno optužim Andreja!’’; Srpski telegraf, 29.12.2020: ’’Šef iz MUP mi tražio da namestim Andreja Vučića!’’; Kurir, 30.12.2020: ’’Koluvija: Namestili su mi policijsku značku da bi u sve uvukli Andreja Vučića!’’; Srpski telegraf, 30.12.2020: ’’Aleksićev drug mi podmetnuo značku’’).
Od 29. decembra 2020. godine do 4.januara 2021. godine glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (12), Predrag Koluvija (6), Andrej Vučić (4), Zvonko Veselinović (3), Aleksandar Vulin (1), Bratislav Gašić (1), Vladimir Orlić (1), Zlatibor Lončar (1), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Boško Obradović (1), Miroslav Aleksić (1) i Sergej Trifunović (1), o kojima su mediji negativno izveštavali, sa izuzetkom Boška Obradovića, čiju je izjavu dnevni list Danas (29.12.2020) preneo u neutralnom kontekstu.
’’Veliki dan’’
Beograd
U periodu od 22. decembra do 28. decembra (ne računajući dane vikenda) analizirano je 67 tekstоva – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su: početak vakcinacije u Srbije (14), isporuka Fajzerovih vakcina Srbiji (6), pretnje hapšenjem Aleksandra Vučića (4), zdravstveno stanje Milorada Dodika (3), izbor srpskog patrijarha (2), izbor Olivere Zekić za predsednika REM-a (2), pad prištinske vlade (2).
Vodeća tema medijskog izveštavanja od 22. do 28. decembra (ne računajući dane vikenda, 26. i 27. decembar) bila je početak vakcinacije u Srbiji koja je okarakterisana kao najznačajniji događaj za našu zemlju u ovoj godini, samim tim što su se među prvima vakcinisali premijerka Ana Brnabić, ministarka Darija Kisić Tepavčević i dr Predrag Kon, član Kriznog štaba. O tome svedoči i broj tekstova na naslovnim stranama novina u samo dva dana ( Večernje novosti, 24.12.2020: ’’Od danas ofanziva na koronu’’; Informer, 24.12.2020: ’’Srbija počinje vakcinaciju’’; Alo, 24.12.2020: ’’Spas za najugroženije počinje vakcinacija!’’; Politika, 25.12.2020: ’’Imunizacija je početak kraja pandemije kovida 19’’; Kurir, 25.12.2020: ’’Veliki dan’’; Srpski telegraf, 25.12.2020: ’’Brnabićeva primila američku vakcinu’’; Alo, 25.12.2020: ’’Početak kraja koronavirusa!’’).
Druga tema po brojnosti i značaju, u posmatranom periodu, koja je prethodila početku vakcinacije u Srbiji, je isporuka Fajzerovih vakcina u Srbiji o kojoj su novine pisale dan ranije (Blic, 23.12.2020: ’’Prve vakcine stigle u Srbiju’’; Večernje novosti, 23.12.2020: ’’Od utorka vakcinišu u domovima za stare?’’; Politika, 23.12.2020: ’’Fajzerova vakcina u Srbiji’’; Alo, 23.12.2020: ’’ Konačni obračun s koronom!’’; Informer, 23.12.2020: ’’Srbija, prva u regionu, dobila ''fajzer'' vakcine’’).
Osim tema koje su se bavile epidemiološkom situacijom u Srbiji, izazvanom korona virusom i nabavkom vakcina, odnosno početkom vakcinisanja stannovništva u Srbiji, dnevna štampa je pisala i o pretnjama Vilijama Vokera, američkog diplomate koje je uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću (Večernje novosti, 22.12.2020: ’’Za apanažu hapsi i generale i Vučića’’; Alo, 22.12.2020: ’’ Voker bi da ga pošalje u Hag’’; Kurir, 22.12.2020: ’’ Voker bi da sudi Vučiću u Hagu’’; Večernje novosti, 23.12.2020: ’’Vokeru treba da se sudi’’).
Od 22. decembra do 28. decembra, glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Ana Brnabić (14), Aleksandar Vučić (11), Darija Kisić Tepavčević (11), dr Predrag Kon (6), Vilijam Voker (4), Milorad Dodik (3), Aleksandar Vulin (2), Zorana Mihajlović (2), Dušan Bajatović (2), Olivera Zekić (2), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (5), Zoran Lutovac (1), Nebojša Zelenović (1), Saša Paunović (1), Velimir Ilić (1), Zdravko Ponoš (1) i Vuk Jeremić (1). O Draganu Đilasu (u četiri teksta) i Nebojši Zelenoviću mediji su negativno izveštavali, a ostali akteri opozcije (Zoran Lutovac, Saša Paunović, Velimir Ilić, Zdravko Ponoš i Vuk Jeremić) pomenuti su u neutralnom kontekstu.
’’ Srbi i Rusi braća zauvek’’
Beograd
U periodu od 15. decembra do 21. decembra (ne računajući dane vikenda) analizirano je 52 tekstоva – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su bile: poseta Sergeja Lavrova Beogradu (9), razdor unutar Udružene opozicije Srbije (5), početak vakcinacije u Srbiji (3), pregovori Beograda i Prištine (2), proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji (2), proterivanja srpskog ambasadora Vladimira Božovića iz Crne Gore (2).
Jedna od glavnih tema medijskog izveštavanja od 15. do 21. decembra (ne računajući dane vikenda, 19. i 20. decembar) bila je zvanična poseta ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova Beogradu koja je predstavljena kao podrška prijateljske Rusije Srbiji, i produbljivanje političke i ekonomske saradnje između dve zemlje, u posebnim okolnostima, kao što je širenje američkog uticaja na Balkan (Danas, 16.12.2020: ’’Počasti za Lavrova - signal za Ameriku’’; Politika, 16.12.2020: ’’Rusija i Srbija protiv svih koji žele sukobe u regionu’’; Kurir, 16.12.2020: ’’Vučić: Ruski glas plaćamo najmanje, nećemo niko da nas reketira’’; Srpski telegraf, 16.12.2020:’’Šta se krije u Putinovom pismu Srbima’’; Informer, 16.12.2020: ’’ Srbi i Rusi braća zauvek’’; Alo, 17.12.2020: ’’Rusija će braniti Srbiju od zla’’; Srpski telegraf, 17.12.2020: ’’Lavrov otkrio kako će Zapad daviti Srbiju’’).
Druga tema po brojnosti i značaju u posmatranom periodu bili su politički sukobi između pojedinih opoziconih lidera, a pre svega Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, za koje su pojedini mediji tvrdili da je razlog za razdor njihovog zajedničkog delovanja unutar Udružene opozicije Srbije. Kao glavni krivac za takvu situaciju predstavljen je Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde (Alo, 17.12.2020: ’’Đilas zabio Jeremiću nož u leđa’’; Informer, 18.12.2020: ’’Vuk: Đilase pokaj se, pa ću ti možda oprostiti!’’; Politika, 18.12.2020: ’’Razjedinjena opozicija Srbije’’; Danas, 15.12.2020: ’’Suprotni stavovi Đilasa i Jeremića gase UOPS’’; Blic, 16.12.2020: ’’Đilas traži nove saradnike, Jeremić neće da popusti’’).
Osim političkih tema, u centru medijske pažnje bila je i aktuelna epidemiološka situacija u našoj zemlji i eventualni datum početka vakcinacije stanovništva u Srbiji, uključujući i nabavku vakcina i proizvodnju neke od tih vakcina u našoj zemlji ( Danas, 16.12.2020: ’’Vakcinacija u januaru za 170.000 ljudi’’; Informer, 16.12.2020: ’’Vakcine stižu u Srbiju!’’; Alo, 16.12.2020: ’’Stižu vakcine do kraja godine!’’; Informer, 18.12.2020: ’’Ruske vakcine praviće se u Srbiji’’; Srpski telegraf, 18.12.2020: ’’Srbija pravi rusku vakcinu’’).
Od 15. decembra do 21. decembra, glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (29), Sergej Lavrov (11), Vladimir Putin (3), Milorad Dodik (3), Sonja Biserko (3), Zdravko Krivokapić (3), Džo Bajden (2), Madlen Olbrajt (2), Danijel Server (2), Siniša Mali (2), Srbislav Filipović (1), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (11), Vuk Jeremić (5), Marinika Tepić (3), Mlađan Đorđević (2), Boško Obradović (1), Borko Stefanović (1), Nebojša Zelenović (1), Miloš Jovanović (1), Sergej Trifunović (1), Srđan Nogo (1) o kojima su mediji isključivo negativno izveštavali, izuzev Miloša Jovanović, predsednika DSS i Sergeja Trifunovića, bivšeg predsednika Pokreta slobodnih građana, koji su bili pomenuti u neutralnom kontekstu.
’’ Dobio bih Nobelovu nagradu za mir kada bih potpisao nezavisnost Kosova’’
Beograd
U periodu od 8. decembra do 14. decembra (ne računajući dane vikenda) analizirano je 47 tekstоva – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su bile: američki pritisak na Srbiju da prizna Kosovo (10), članstvo Srbije u EU (3), ministar Tomislav Momirović – JP ’’Putevi Srbije’’ (3), kriminalizovanje Dragana Đilasa (3), malverzacije Milutina Jeličića – Jutke (2).
Vodeća i praktično dominantna tema medijskog izveštavanja od 8. do 14. decembra (ne računajući dane vikenda, 12. i 13. decembar) bila je priča o uticaju albanskih lobista u Vašingtonu na američkog predsednika Džo Bajdena koji mora da izvrši politički pritisak na Aleksandra Vučića, kako bi Srbija što pre priznala Kosovo. Kao glavni akteri oživljavanja administracije Bila Klintona i njegove politike prema Srbiji, u prvom planu su istaknuti, dobro poznata Medlin Olbrajt, ali i Danijel Server i Eliot Engel koji su u štampanim medijima predstavljeni u negativnom kontekstu. (Blic, 9.12.2020: ’’ Engel i Olbrajt spremili plan za Balkan’’; Večernje novosti, 9.12.2020: ’’Srušite Vučića ako ne prizna Kosovo’’; Informer, 9.12.2020: ’’Traže da Srbija prizna Kosovo i ukine Srpsku’’; Večernje novosti, 10.12.2020: ’’Spremaju tri zamke za Vučića’’; Politika, 10.12.2020: ’’Histerija albanskih lobista u Vašingtonu’’; Danas, 10.12.2020: ’’Srbija može očekivati pritisak i SAD i EU’’; Alo, 10.12.2020: ’’ Dobio bih Nobelovu nagradu za mir kada bih potpisao nezavisnost Kosova’’ (Aleksandar Vučić )).
Na drugom mestu po brojnosti, našle su praktično tri teme, članstvo Srbije u EU (3), ministar Tomislav Momirović – JP ’’Putevi Srbije’’ (3) i kriminalizovanje Dragana Đilasa (3) koje su bile zastupljene, u pojedinim medijima, u zavisnosti od njihove uređivačke politike. Članstvom Srbije u EU mediji, odnosno dnevni listr Danas i Politika, bavili su se aspekta zastoja pregovora, ali i kritičkog pristupa evropskog izvestioca Evrospkog parlamenta za Kosovo Viole fon Kramon prema režimu Aleksandra Vučića (Politika, 9.12.2020: ’’Proširenje EU ponovo zapalo u ćorsokak’’; Danas, 9.12.2020: ’’Fon Kramon: Vučićev režim dovodi u opasnost demokratiju’’; Danas, 10.12.2020: ’’Novo udaljavanje Beograda od Brisela’’). Druga tema, ili bolje reći afera u kojoj se kao glavni akter našao ministar Tomislav Momirović zbog zapošlljavanja svog kuma u Nadzorni odbor JP ’’Puteva Srbije’’ i sumnjivo skupe nabavke redizjana loga pomenutog javnog preduzeća, takođe je izazvala pažnju medija ( Kurir, 11.12.2020: ’’Ministar Toma Momirović kumu dao državni posao!’’; Večernje novosti, 11.12.2020: ’’Toma neće logo, koštao je mnogo’’). Treća tema odnosila se na napade na Dragana Đilasa, lidera Stranke slobode i pravde, kako zbog nelegalnog bogaćenja tako i zbog njegovog političkoj uticaja na Savet za borbu protiv korupcije i Viši sud ( Informer, 8.12.2020: ’’Đilas sad zatrpava prljave milione’’; Kurir, 11.12.2020: ’’Šolakovo kolo’’; Informer, 11.12.2020: ’’Viši sud zabranio pisanje o Đilasu i Mostu na Adi’’)
Od 8. decembra do 14. decembra, glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (10), Medlin Olbrajt (9), Eliot Engel (5), Danijel Server (4), Tomislav Momirović (2), Milo Đukanović (2), Milutin Jeličić Jutka (2), Ivica Dačić (1), Zorana Mihajlović (1), Aleksandar Vulin (1), Suzana Grubješić (1), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (4), Marinika Tepić (2), Boško Obradović (1), Velimir Ilić (1), Zoran Lutovac (1), Branislav Lečić (1), Šaip Kamberi, o kojima su mediji isključivo negativno izveštavali, izuzev Velimira Ilića, Zorana Lutovca i Branislava Lečića koji su bilo pomenuti u neutralnom kontekstu.
‘’ Tri vakcine u Srbiji do Nove godine!’’
Beograd
U periodu od 1. decembra do 7. decembra (ne računajući dane vikenda) analizirano je 55 tekstоva – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su bile: ispitivanje Fajzer vakcine protiv korona virusa (9),uključujući i ispitivanje ruske vakcine ‘’Sputnjik V’’ (5), i kineske vakcine (2), optužbe za malverzacije Dragana Đilasa tokom gradnje Mosta na Adi (5), ispitivanje porekla nekretnina u vlasništvu Dragana Đilasa i njegovog brata Gojka Đilasa (4), formiranje vlade u Crnoj Gori (4), proterivanje ambasadora Božovića iz Crne Gore (2), novčana pomoć penzionerima (2).
Glavna tema medijskog izveštavanja od 1. do 7. decembra (ne računajući dane vikenda, 5. i 6. decembar) bila je nabavka vakcine protiv korona virusa i ispitivanje tri potencijalne vakcine koje bi mogle biti registrovane u našoj zemlji, U prvom planu svakako je bila američka kompanija Fajzer i njena vakcina, dok su u pojedinim medijima ruska i kineska predstavljene podjednako kao i Fajzerova, ili kao alternativne opcije.
( Blic, 3.12.2020: ''Fajzer'' tražio dozvolu i u Srbiji; Politika, 3.12.2020: ‘’Srbija među prvima u svetu odobrava ''Fajzerovo cepivo''?; Informer, 3.12.2020: ‘’Dobra vest stiže i američka vakcina’’; Alo, 3.12.2020: ‘’ Tri vakcine u Srbiji do Nove godine!’’;Večernje novosti, 3.12.2020: ‘’Vakcina ''Sputnjik'' od danas u Srbiji’’; Srpski telegraf, 4.12.2020: ‘’Putinova vakcina doživotno štiti od korone!’’).
Osim teme o potencijalnoj vakcini protiv korona virusa koja će biti u upotrebi u Srbiji, skoro svi mediji, a ponajviše tabloidi, bavili su se liderom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom, o kome su negativno izveštavali, optužujući ga za malverzacije tokom izgradnje Mosta na Adi, kada je bio gradonačelnik Beograda, ali i napadajući ga zbog sumnjivo velikog broja nekretnina, koje su njegovom vlasništvu ili vlasništvu njegovog brata Gojka Đilasa. (Srpski telegraf, 1.12.2020: ‘’Evo kako braća Đilas kriju imovinu’’; Informer, 3.12.2020: ‘’Đilas za ''savete'' za Most na Adi dao 2.491.507€’’; Srpski telegraf, 3.12.2020:’’Tužilaštvo da ispita Đilasove nekretnine’’; Večernje novosti, 4.12.2020: ‘’Ispitati i Đilasovu imovinu i sve sporno’’; Informer, 4.12.2020: ‘’Mito za Most na Adi plaćen po ugovoru!?’’; Alo, 4.12.2020:’’Đilas za ''savete'' za savete oko izgradnje mosta na Adi dao 2,5 miliona evra’’).
Treća tema po brojnosti bilo je formiranje vlade Crne Gore i predstavljanje ekpsozea mandatara Zdravka Krivokapića u crnogorskom parlamentu (Kurir, 2.12.2020: ‘’Krivokapić: Crna Gora će biti kao Luksemburg’’; Politika, 3.12.2020: ‘’Može li Krivokapić da ispravi Đukanovićeve greške’’; Kurir, 4.12.2020: ‘’Krivokapiću, nismo se baš ovako dogovorili’’; Politika, 3.12.2020: ‘’Paralelne intistucije ne smeju biti jače od države’’).
Od 1. decembra do 7. decembra, glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: kompanija Fajzer (9), Aleksandar Vučić (6), Zdravko Krivokapić (5), Vladimir Božović (2), Jelisaveta Vasilić (2), Donald Tramp (1), Džo Bajden (1), Rasim Ljajić (1), Anđelka Atanasković (1), Ivica Dačić (1), Tomislav Nikolić (1), Vladimir Đukanović (1), Zorana Mihajlović (1), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (12) i Vuk Jeremić (1), o kojima su mediji isključivo negativno izveštavali, izuzev jednog teksta u dnevnom listu Danas, objavljenog 3.12.2020, pod naslovom: ’’Naprednjaci ne odustaju od linča kritičara vlasti’’, u kome je Dragan Đilas pomenut u pozitivnom kontekstu.
Beograd
U konkurenciji 355 autora iz 58 zemalja, na 14. Međunarodnom zagrebačkom salonu auto-karikature na temu "Bijes na cesti", treću nagradu osvojio je srpski karikaturista Dušan Gađanski, saradnik agencije Pragme.
Prvu nagradu dobio je Tommy Thomdean iz Indonezije, dok je drugo mesto pripalo hrvatskom karikaturisti Nikoli Listešu.
U takmičarskom delu bilo je izloženo 355 karikatura od 566 pristiglih radova.
(Foto: Nagrađena karikatura Dušana Gađanskog)
“Velika mućka’’
Beograd
U periodu od 24. do 30. novembra (ne računajući dane vikenda) analizirano je 38 tekstоva – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su bile: kriminalizovanje porodice Đilas (6), izbor novog patrijarha (4), pretnje Vučićevj porodici (4), formiranje vlade u Crnoj Gori (2), odnos patrijarha Irineja i pape Franje (2).
Vodeća tema medijskog izveštavanja od 24. do 30. novembra (ne računajući dane vikenda, 28. i 29. novembar) bilo je kriminalizovanje porodice Đilas tj. brata Dragana Đilasa, prvenstveno, koje je svakako najviše izazvalo pažnju štampanih medija u posmatranom periodu, u čemu su se posebno isticali Kurir, Alo i Informer (Kurir, 24.11.2020: ‘Nezavisni, a Đilasovi plaćenici”; Alo, 26.11.2020: “Velika mućka’’; Informer, 26.11.2020: ‘Đilasov brat direktoru ''Krušika'' ''poklonio'' vilu i plac na Dedinju”).
Druga tema po brojnosti tekstova bio je postupak za izbor novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve kao i predviđanja javnih ličnosti, prvenstveno iz političke svere, ko bi mogao doći na to mesto. U novinama su se postavljale teze od toga da će novi patrijarh morati da bude blizak svetovnim vlastima, preko toga da se već zna ko će biti novi patrijarh do akvih insinuacija da je u SPC veliki sukob oko toga ko će biti novi patrijarh. (Blic, 24.11.2020:”’Šta čeka SPC posle smrti patrijarha?”; Večernje novosti, 24.11.2020: “Sinod sada glava Crkve, neće biti Sabora na daljinu”; Srpski telegraf, 24.11.2020: “Rat za tron patrijarha”; Danas, 24.11.2020: “Vladike se dodvoravaju vlastodršcu”).
Događaji u Crnoj Gori su u stalnom fokusu srpskih medija a sada se prate dešavanja u vezi sa formiranjem nove vlade Crne Gore. Svi postavljaju koga će mandatar Zdravko Krivokapić postaviti za minister uzimajući u obzir koje stranke su pobedile na izborima i, sa druge strane, kakav će stav zauzeti prema kandidatima tyv, srpskih stranaka (Politika, 25.11.2020: “Uzrok razlaza Krivokapića i Davidovića; Kurir, 27.11.2020: “Krivokapić postavlja zeta za ministra?”).
Od 24. do 30. novembra 2020. godine, glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Dragan Đilas (9), Aleksandar Vučić (8), patrijarh srpski Irinej (5), Mladen Petković (4), Gojko Đilas (4), Srđan Orelj (3), Zdravko Krivokapić (2), Dragan Šolak (2), Aleksandar Šapić (1), Miroslav Lajčak (1), Dušan Bajatović (1), Hašim Tači (1), Ivica Dačić (1), Milorad Dodik(1) i Valentina Reković (1). Najveći broj tekstova sa negativnom konotacijom odnosio se na Dragana Đilasa (9), njegovog brata Gojka Đilasa (5) i Srđana Orelja (3). U posmatranom periodu je bilo samo dva teksta (od 25) sa pozitivnom konotacijom u odnosu na njihove aktere.
‘’Nezavisni, a Đilasovi plaćenici’’
Beograd
U dvomesečnom periodu, tačnije od 29. septembra do 30. novembra (ne računajući dane vikenda) analizirani su negativani tekstovi – najave koji su objavljivani u nacionalnim dnevnim novinama, a čiji su akteri bili predsednici opoziconih stranaka, visoki funkcioneri, članovi njihovih porodica, javne ličnosti, kao i svi povezani akteri koji su dovođeni u vezu sa delovanjem opozicije u Srbiji.
U naznačenom intervalu, analiziran je 41 negativni tekst – najava na naslovnim stranama dnevnih novina, o kojima je pisalo sedam medija, a prema broju negativnih objava prednjačili su tabloidi Srpski telegraf (12), Kurir (10) i Alo (10), dok su u drugom planu bili Informer (5), Politika (2), Blic (1) i Večernje novosti (1).
Bez obzira na sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema opoziocionim političkih akterima, svi istraženi mediji imali su manje-više iste teme interesovanja, a među najdominatnijim koji su poslužili za izrazito negativan odnos prema opozicionim strankama i njihovim liderima mogu se izdvojiti: kriminalizovanje Dragana Đilasa i njegovog brata Gojka Đilasa (5), isključenje članova DS (4), pretnje smrću Vučićevoj porodici (4), povezivanje nezavisnih medija sa Draganom Đilasom i Draganom Šolakom (3), seksualna afera Darka Simića, bliskog saradnika Zorana Lutovca (3), malverzacije televizijskog voditelja Ivana Ivanovića (3), ljubavna afera Andreja Bajeca, saradnika Vuka Jeremića (2), izbor novog patrijarha (2), optužbe na račun Đilasa i Šolaka za utaju poreza (2), sukobi lidera opozicionih stranaka (2).
Sve ove teme poslužile su režimskim medijima za tzv. obračun sa političkim neistomišljenicima - opozicijom u Srbiji, ali i za svaku vrstu diskvalifikacije njenih lidera, sve sa ciljem da se pošalje jasna poruka građanima Srbije da se radi o moralno posrnulim ljudima i kriminalcima koji su glavni inspiratori nasilnog rušenja vlasti Aleksandra Vučića i napada na njegovu najbližu porodicu.
O kakvom izveštavanju se radilo, najbolje potvrđuju naslovi tih tekstova koji prate najdominatnije teme o kojima su dnevne novine pisale u protekla dva meseca: Večernje novosti, 27.11.2020: ‘’ Đilasov brat ima 28 lokala i stanova’’; Informer, 26.11.2020: ‘’Đilasov brat direktoru ''Krušika'' ''poklonio'' vilu i plac na Dedinju’’; Srpski telegraf, 1.10.2020: ‘’Lečić: Lutovac je lud, treba mu neka ustanova’’; Kurir, 26.11.2020: ‘’Đilasov kum gura Joanikija i Grigorija za patrijarha, hoće da kandidati budu njegovi ljudi’’; Kurir, 24.11.2020: ‘’Nezavisni, a Đilasovi plaćenici’’; Srpski telegraf, 11.11.2020: ‘’Đilas licemer’’; Alo, 27.10.2020: ‘’Vukov pulen uhvaćen u švaleraciji u gej klubu!’’; Srpski telegraf, 14.10.2020: ‘’Bahatost Šolakovog prostaka - Ivanović poziva ljude da ne plaćaju račune’’; Srpski telegraf, 2.10.2020: ‘’Đilasova osveta mrtvom Đinđiću’’; Alo, 1.10.2020: ‘’Seksualni manijak u vrhu stranke’’; Srpski telegraf, 23.10.2020: ‘’Đilasov portal uporedio SNS sa nacistima’’; Alo, 25.11.2020: ‘’Za Đilasove botove Vučićevo trogodišnje dete je pašče’’; Kurir, 27.11.2020: ‘’Ovakav linč nije trpela ni Đinđićeva porodica’’; Srpski telegraf, 27.11.2020: ‘’ Ovo je monstrum koji je pretio Vučićevoj deci’’; Informer, 3.11.2020:’’ I sahranu koriste za prljavu kampanju’’; Alo, 13.10.2020: ‘’ Zelenović zabio prst u oko Đilasu!’’; Alo, 29.9.2020: ‘’Idite, kurvajte se na Plavom mostu’’: Srpski telegraf, 5.11.2020: ‘’Jeremić priznao Kosovo’’.
Na osnovu samih naslova negativnih tekstova može se zaključiti da je u centru medijske pažnje bio uglavnom jedan akter – Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) koji je u posmatranom periodu 19 puta bio predmet negativnog izveštavanja režimskih medija. Na drugom mestu, sa tri puta manje pominjanja, nalazi se lider Demokratske stranke Zoran Lutovac (6), dok je na trećem mestu.Gojko Đilas (4) - brat Dragana Đilasa. Slede Darko Simić (3), Ivan Ivanović (3), Srđan Orelj (2), Dragan Šolak (2), Mlađan Đorđević (2), Marinika Tepić (2), Vuk Jeremić (2), Andrej Bajec (2), vladika Grigorije (2), Miroslav Mišković (1), Nikola Jovanović (1), Dušan Petrović (1), Miroslav Aleksić (1), Nebojša Zelenović (1).
’’Dodikov pad u Banjaluci ohrabrio srpsku opoziciju’’
Beograd
U periodu od 17. novembra do 23. novembra (ne računajući dane vikenda) analizirano je 59 tekstоva – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je nekoliko dominantnih tema, među kojima su bile: zdravstveno stanje patrijarha srpskog Irineja (8), suđenje Hašimu Tačiju u Hagu (7), predsednički izbori u Americi (4), lokalni izbori u BiH (4), formiranje vlade u Crnoj Gori (3), pretnje smrću predsedniku Srbije (3).
Vodeća tema medijskog izveštavanja od 17. do 23. novembra (ne računajući dane vikenda, 21. i 22. novembar) bilo je kritično zdravstveno stanje patrijarha srpskog Irineja, koje je svakako najviše izazvalo pažnju štampanih medija u posmatranom periodu, posebno u jednom danu ( Blic, 20.11.2020: ‘’Borba za život patrijarha Irineja’’; Večernje novosti, 20.11.2020: Lavovska borba da se spase patrijarh’’; Danas, 20.11.2020: ‘’Molitve vernika za patrijarha Irineja’’; Politika, 20.11.2020: ‘’Lekari se bore za život patrijarha Irineja’’; Informer, 20.11.2020: ‘’ Srbija se moli za patrijarha’’).
Druga tema po brojnosti bilo je suđenje doskorašnjem predsedniku Kosova Hašimu Tačiju koji je pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine na Kosovu i Metohiji. U okviru ove teme najveća pažnja posvećena je potencijalnim svedocima koji bi mogli da svedoče protiv Hašima Tačija, a u koji su ujedno u velikoj opasnosti ukoliko Hašim Tači bude na slobodi jer će svedočiti o zločinima OVK na KiM (Večernje novosti, 18.11.2020: ‘’Protiv Tačija 153 svedoka’’; Blic, 19.11.2020: ‘’Hag: Imamo 103 svedoka i 1.842 dokaza protiv Tačija’’; Politika, 20.11.2020: ‘’Kad je Tači na slobodi, svedoci su u opasnosti’’; Kurir, 20.11.2020: ‘’Svedoci zločina OVK traže da ih Srbija zaštiti’’).
Iako su izbori za predsednika SAD održani pre tri nedelje i dalje zaokupiraju medije u našoj zemlji, i predstavljaju jednu od dnevno-političkih tema kojoj se daje na važnosti. U prvom planu je svakako kandidat republikanaca Donald Tramp koji je nezadovoljan izbornim rezultatom, i koji veruje da je ‘’pokraden’’ na izborima. Takođe, tu je i odnos Trampa prema njegovom političkom protivniku Džo Bajdenu (Srpski telegraf, 17.11.2020: ‘’Tramp pobedio Bajdena milionskom razlikom’’; Politika, 18.11.2020: ‘’Tramp namerava da tuži bliskog saradnika Džozefa Bajdena’’; Danas, 19.11.2020: ‘’Donald Tramp je sve, samo ne mirotvorac’’; Blic, 20.11.2020: ‘’Šta će Tramp raditi dok je predsednik i kome će se svetiti’’).
Od 17. novembra do 23. novembra, glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (8), patrijarh srpski Irinej (8), Hašim Tači (8), Milorad Dodik (5), Donald Tramp (4), Džo Bajden (3), Zdravko Krivokapić (3), Draško Stanivuković (3), Ana Brnabić (2), Gordana Čomić (2), Bakir Izetbegović (2), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Sergej Trifunović, bivši predsednik PSG (1), Dragan Đilas (1) i Bojan Pajtić (1). Izuzev Sergeja Trifunovića koji je bio predmet negativnog medijskog izveštavanja (Kurir, 17.11.2020: ’’ Propali političari pukli na izborima, pa udarili na žene’’), Dragan Đilas (Danas, 17.11.2020: ’’Dodikov pad u Banjaluci ohrabrio srpsku opoziciju’’) i Bojan Pajtić (Danas, 17.11.2020: Pajtić: U javnom servisu nisu ništa naučili iz nedavne istorije’’) pomenuti su u neutralnom i pozitivnom kontekstu.
''Ordeni Konu, Tiodoroviću, slikaru Muhinu''
U periodu od 10. novembra do 16. novembra analizirano je 60 tekstоva – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bilo je pet ključnih tema, kao što su: suđenje Hašimu Tačiju u Hagu (13), ), odlikovanja za borce protiv Kovida – 19 (5), nabavka vakcina protiv korona virusa (4), hapšenje bivših predsednika opština Prijepolje i Arilje (4) odnosno borba protiv mafije u Srbiji (2), i predsednički izbori u Americi (4).
Glavna tema medijskog izveštavanja od 10. do 16. novembra bilo je suđenje bivšim liderima OVK u Hagu, među kojima je svakako najistaknutiji bivši komandant OVK I doskorašnji predsednik Kosova Hašim Tači. U sklopu ove teme pominjani su i sudski procesi protiv Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija koji se takođe vode pred međunarodnom sudom pravde u Hagu. U zavisnosti od medija i njihove uređivačke politike istaknuti su slučajevi sve trojice optuženih ili je u prvi plan pomenut samo Hašim Tači u izrazito negativnom kontekstu (Blic, 10.11.2020: ‘’Tačiju sude za ubistvo i mučenje bar 416 ljudi’’; Kurir, 10.11.2020: ‘’Krvnik - Tači se u Hagu žalio što mora da nosi lisice’’; Srpski telegraf, 10.11.2020: ‘’Zlikovac Tači se prepao pred sudom u Hagu’’; Informer, 10.11.2020: ‘’Tači se ponosi klanjem Srba!’’; Alo, 10.11.2020: ‘’Klali smo iz zadovoljsta’’; Večernje novosti,11.11.2020: ‘’Zapad pomogao zločincima da naprave "državu"’’; Blic, 11.11.2020: ‘’Kako je OVK ubijala Srbe po ilegalni zatvorima’’).
U ovom periodu, druga tema po značaju i važnosti bila su odlikovanja koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, povodom državnog praznika Dana primirija u Prvom svetskom ratu, uručio svim zaslužnim pojedincima u Srbiji, za njihovu ličnu borbu i doprinos u borbi protiv epidemije, izazvane korona virusom (Večernje novosti,13.11.2020: ‘’ Ordeni Konu, Tiodoroviću, slikaru Muhinu’’; Politika, 12.11.2020: ‘’Obeležen Dan primirja, Vučić odlikovao borce šrotiv kovida 19’’; Danas, 12.11.2020: ‘’Vučić delio ordenje po političkom ključu’’; Kurir, 12.11.2020: ‘’ Vučić odlikovao lekare koji nas leče od korone’’). Osim pomenutih odlikovanja, bila je aktuelna priča o nabavci vakcina protiv korona virusa, tj. saopštenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je država Srbija poručila određen broj vakcina i da do kraja godine u našu zemlju stiže 1.800.000 doza.
Treća tema po brojnosti bila je najava države Srbije, odnosno predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se pokrenuti opsežna borba protiv mafije u našoj zemlji, koja je započeta hapšenjem lokalnih lidera, među kojima su i bivši predsednici opština Prijepolje i Arilje (Blic, 13.11.2020: ‘’Uhapšeni SNS predsednici opština zbog korupcije’’; Večernje novosti, 13.11.2020: ‘’Uhapšeni bivši čelnici Arilja i Prijepolja’’; Politika, 13.11.2020: ‘’ Uhapšena dvojica bivših predsednika opština iz SNS’’; Srpski telegraf, 13.11.2020: ‘’Počeo rat s mafijom padaju lokalni šerifi’’; Informer, 13.11.2020: ‘’Uhapšeno 28 direktora i političkih funkcionera’’; Kurir, 13.11.2020: ‘’Novi Zemunski klan neću dozvoliti’’).
Od 10. novembra do 16. novembra, glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (17), Hašim Tači (13), Donald Tramp (4), Jakup Krasnići (2), Ana Brnabić (2) i Džo Bajden (2), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (1), Borko Stefanović (1), Branislav Lečić (1), Petar Grbović (1), Nebojša Zelenović (1), Zoran Lutovac (1). Izuzev Dragana Đilasa koji je bio predmet negativnog medijskog izveštavanja (Srpski telegraf, 11.11.2020: ’’ Đilas licemer’’) svi ostali predstavnici opozicije pomenuti su u neutralnom ili pozitivnom kontekstu.
''Čeka li Srbe osveta Bajdena?''
Beograd
U periodu od 3. novembra do 9. novembra analizirana su 52 teksta – najave na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bile su tri ključne teme: predsednički izbori u Americi (23), ratni zločini pripadnika OVK na Kosovu i Metohiji (2), uključujući i podizanje Haških optužnica protiv Kadrija Veseljija i Hašima Tačija (8), i formiranje odnosno sastav nove vlade u Crnoj Gori (2).
Najdomintanija i praktično noseća tema medijskog izveštavanja od 3. do 9. novembra bili su predsednički izbori u Americi koji su zauzeli najviše prostora na naslovnim stranama štampanih medija, iz čega se može zaključiti da su srpski mediji, bez obzira na razlike u uređivačkoj politici, smatrali da je ishod američkih izbora važan za Srbiju i pitanje statusa Kosova i Metohija. Većina štampe, odnosno tabloidnih medija bila je naklonjenija jednom kandidatu, tačnije Donaldu Trampu, poručujući da bi pobeda Džo Bajdena bila pogubna za srpski narod i našu državu, pre svega zbog njegove političke prošlosti i uloge u bombardovanju Srbije 1999. godine. Kako su novine pisale o ovoj temi najbolje ilustruju njihove naslovne strane: Alo, 3.11.2020: ‘’Čeka li Srbe osveta Bajdena?’’; Večernje novosti, 3.11.2020: ‘’Amerika strepi od pobede sile’’; Blic, 3.11.2020: ‘’Sa Trampom će biti lakše, sa Bajdenom smo bliže EU’’; Informer, 3.11.2020: ‘’Tramp zavisi i od Srba’’; Alo, 5.11.2020: ‘’Trampu kradu pobedu’’; Srpski telegraf, 5.11.2020: ‘’Kako je Bajden pokrao glasove’’; Alo, 5.11.2020: ‘’Klintonovi se vraćaju u Belu kuću’’.
Druga tema po značaju i važnosti bilo je podizanje Haških optužnica za ratne zločine protiv bivšeg komandanta OVK i doskorašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija, i nekadašnjeg pripadnika OVK i bivšeg predsednika kosovskog parlamenta Kadrija Veseljija. U situaciji kada se odlučuje o budućem statusu Kosova i Metohije, odnosno krajnjem ishodu pregovora između Beograda i Prištine, ova vest odjeknula je kao tračak nade za Srbiju i srpski narod, da će istina o zločinima OVK na KiM konačno biti otkrivena a zločinci biti sudski procesuirani i kažnjeni (Blic, 3.11.2020: ‘’Veselji i Tači će konačno odgovarati za zločine’’; Večernje Novosti, 5.11.2020: ‘’ Teroristi ''zmija'' i ''ljulji'' u sudnici’’; Alo, 5.11.2020: ‘’ Zlikovci Tači i Veselji konačno u Hagu’’; Danas, 5.11.2020: ‘’Optuženi za stotine ubistava’’).
Od 3. novembra do 9. novembra glavni akteri, naslovnih strana dnevnih novina bili su: Donald Tramp (22), Džo Bajden (20), Hašim Tači (7), Aleksandar Vučić (6), Kadri Veselji (6), Dušan Bajatović (3), Ana Brnabić (2), Ivica Dačić (2), Zorana Mihajlović (2), Zdravko Krivokapić (2) i Jakup Krasnići (2), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (1) i Vuk Jeremić (1) koji su bili predmet negativnog medijskog izveštavanja: Informer, 3.11.2020:’’ I sahranu koriste za prljavu kampanju’’ (Dragan Đilas), Srpski telegraf, 5.11.2020: ’’Jeremić priznao Kosovo’’.
Predavanje Cvijetina Milivojevića u Novinarskoj školi
Beograd
Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije ’’Pragma’’ održao je predavanje, na temu ’’Odnos PR i novinarstva’’, 45. generaciji polaznika Novinarske škole, čiji je pokretač Udruženje novinara Srbije (UNS).
Ova edukacija prvenstveno je namenjena početnicima, mladim ljudima koji nameravaju da se profesionalno bave novinarstvom, ali i svima onima koji žele da steknu dodatna znanja i veštine.
Novinarska škola UNS-a osnovana je 1998. godine. Do sada je obuku završilo više stotina polaznika, od kojih značajan broj radi u novinskim agencijama, štampanim medijima, radio i TV stanicama, veb redakcijama, produkcijama i specijalizovanim publikacijama.
''Korak bliže Zapadu, korak dalje od Rusa''
Beograd
U periodu od 27. oktobra do 2. novembra analizirana su 52 teksta – najave na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bile četiri ključne političke time, kao što su: formiranje nove vlade Srbije (13), formiranje nove vlade Crne Gore (4), pozicija SPS u novoj Vladi (4) i status KiM (4).
Kao i u prethodno analiziranom periodu sastav nove Vlade Srbije bio je u epicentru medijskog izveštavanja, s time što je ekpoze mandatarke za novu vladu Srbije u dobio najviše pažnje u većini novinskih naslova.
U skladu s ovakvim pristupom ovoj temi mediji su na naslovnim stranama izveštavali na sledeći način: Politika, 27.10.2020: ‘”Velika odgovornost pred oročenom vladom’’; Blic, 28.10.2020: ‘’Korak bliže Zapadu, korak dalje od Rusa”; Večernje novosti, 28.10.2020: ‘’U Aninom planu viši standard i udar na mafiju’’; Danas, 28.10.2020: ‘Ministri sa najviše afera ostali u vladi’’; Srtpski telegraf, 29.10.2020: ‘”Borba protiv mafije i jačanje ekonomije”. Praktično u sklopu ove teme bila je i tema izabranih ličnosti za ministre u vladi Srbije. Dok su pojedini bili oprezni u ocenjivanju predloženih ministara (Politika, 27.10.2020: ‘’Velika odgovornost pred oročenom vladom”) drugi su bili veoma oštri u odnosu na predložena imena za ministre (Danas, 27.10.2020: ‘’Ekonomski ministri bez moći i iskustva’’; Danas, 29.10.2020: ‘’Nova vlada – tužan dan za demokratiju’’).
Druga tema po značaju i brojnosti bila je najava formiranja vlade Crne Gore kojoj se zamera da je i pre samog izbora zapala u poteškoća oko nekih “ministarstava sile” i u vezi sa učešćem takozvanih srpskih partija (Večernje novosti, 29.10.2020: ‘’Dritan neda Srbima policiju’’; Informer, 30.10.2020: ‘’Srbi ne mogu u vladu”).
Značajnu zastupljenosti na naslovnim stranicama dnevnih novina u prethodnoj nedelji je imala i zastupljenost SPS-a u Vladi i ostalim državnim organima ali i o odnosima u samoj stranci po tom pitanju (Blic, 27.10.2020: “Ružić PPV i ministar obrazovanja, Antiću EPS”, Danas, 28.10.2020: “Socijalisti na putu utapanja u SNS”).
Od 27. oktobra do 2. novembra glavni akteri naslovnih strana dnevnih novina bili su: Ana Brnabić (9), Aleksandar Vučić (5), Ivica Dačić (3), Zdravko Krivokapić (2), Dušan Bajatović (2), Zorana Mihajlović (2), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (2), Vuk Jeremić (2), Andrej Bajec (2), i svi su pomenuti u negativnom kontekstu. Neki od tih novinskih naslova glasili su: Kurir, 30.10.2020: „Đilasov imaginarijum“; Alo, 28.10.2020: „Vukovog pulena žena ostavlja zbog Edite“.
''Pobedili smo tajkune na redu su mafijaši''
Beograd
U periodu od 20. oktobra do 26. oktobra analizirano je 47 tekstova – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bile tri ključne unutrašnjo-političke, kao što su: formiranje nove Vlade Srbije (17), borba protiv mafije (11) i izbor Ivice Dačića za predsednika Skupštine Srbije (4).
Kao i u prethodno analiziranom periodu sastav nove Vlade bio je u epicentru medijskog izveštavanja, pri čemu su na svakodnevnom nivou iznošene pretpostavke ko bi mogao biti ministar, koliko će ministarstava zaista biti, i kako će zaprvao nova Vlada izgledati.
U skladu s ovakvim pristupom ovoj temi mediji su na naslovnim stranama izveštavali na sledeći način: Večernje novosti, 20.10.2020: ‘’Vulinu MUP, SPS ostaje u Nemanjinoj?’’; Informer, 21.10.2020: ‘’U Vladi i Dačić i Šapić; Blic, 22.10.2020: ‘’Dilema: Jedno ministarstvo i tri ministra’’; Politika, 22.10.2020: ‘’Srbija dobija koncentracionu Vladu’’; Danas, 22.10.2020: ‘’Vučić zavrteo ministarstva’’.
Praktično u sklopu ove teme bila je i tema izbora Ivice Dačića za predsednika Skupštine Srbije iako je po brojnosti bila treća tema u posmatranom periodu. Uz izbor novih ministara i podelu resora važna je bila i informacija ko će biti novi predsednik Skupštine Srbije, što je za mnoge na političkoj sceni bilo iznenađenje pa i za medije koji su spekulisalo da je Dačić pristao na kompromis sa Aleksandrom Vučićem zbog ostalih članova SPS i potencijalnih ministara (Srpski telegraf, 21.10.2020: ‘’Dačić šef Parlamenta, Šapić ulazi u Vladu’’; Alo, 22.10.2020: ‘’ Dačić se žrtvovao zbog Ružića’’; Politika, 23.10.2020: ‘’Dačićev povratak kući’’; Danas, 23.10.2020: ‘’ Naprednjaci birali Dačića, a hvalili Aleksandra Vučića’’)
Druga tema po značaju i brojnosti bila je najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se obračunati sa mafijom i kriminalcima u Srbiji, i da će to takođe biti jedan od prioriteta nove Vlade Srbije (Večernje novosti, 20.10.2020: ‘’Pobedili smo tajkune na redu su mafijaši’’; Alo, 20.10.2020: ‘’Vučić objavio rat mafiji’’; Kurir, 21.10.2020: ‘’Žestok rat mafiji’’; Srpski telegraf, 21.10.2020:’’ Vučićev plan protiv mafije’’; Blic, 22.10.2020: ‘’Rat protiv mafije: Ko će ga sve voditi i kako’’).
Od 20. oktobra do 26. oktobra glavni akteri, naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (19), Ivica Dačić (14), Aleksandar Šapić (11), Ana Brnabić (7), Aleksandar Vulin (4), Branko Ružić (3), Irena Vujović (2), Siniša Mali (2), Nebojša Stefanović (2), Zorana Mihajlović (2), Muamer Zukorlić (2), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (2), Vuk Jeremić (2), Nikola Jovanović (1), Marinika Tepić (1), kao i Vladan Glišić (2), samostalni poslanik u Skupštini Srbije. Svi opoziconi akteri, izuzev Vladana Glišića i jednog pojavljivanja Vuka Jeremića u dnevnom listu Politika, bili su predmet negativnog medijskog izveštavanja, a neki od tih novinskih naslova glasili su: Informer, 22.10.2020: ’’Bruka i sramtoa’’; Srpski telegraf, 23.10.2020: ’’Đilasov portal uporedio SNS sa nacistima’’.
''Oni baš vole pare''
Beograd
U periodu od 13. oktobra do 19. oktobra analizirano je 48 tekstova – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bile su unutrašnjo-političke i spoljne teme, kao što su: formiranje nove Vlade Srbije (5), opozicija u Srbiji (3), povećanje prosečne plate u Srbiji (3), poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji (3), saradnja Srbije i Kine (2), formiranje SZO na KiM (2).
Nakon objvaljivanja imena nove – stare premijerke Srbije, u centar medijske pažnje dolazi izbor novih ministara i raspodela resora, ali i pitanje nastavka konstitutivne sednice Skupštine Srbije. U tom kontekstu najavljuju se kadrovske promene unutar Srpske napredne stranke (SNS), odnosno promena dosadašnjih SNS ministara, potencijalni pritisci na predsednika SNS Aleksandra Vučića, kao i novi zahtevi jednog od najozbiljnih političkih partnera, kao što je Socijalista partija Srbije. U skladu s ovakvim pristupima temi mediji su na naslovnim stranama izveštavali na sledeći način: Kurir, 13.10.2020: ‘’Dačić se nada fotelji’’; Kurir, 13.10.2020: ‘’Čistka u SNS - ostaje samo pet ministara u Vladi’’; Alo, 13.10.2020: ‘’ Socijalistima malo tri ministarstva, hoće još fotelja!’’; Danas, 14.10.2020: ‘’ Vučić ''skratio'' mandat parlamentu i Vladi za 120 dana’’; Srpski telegraf, 16.10.2020: ‘’Moćni ljudi vrše pritisak na Aleksandra Vučića’’.
Osim tema koje su bavile izborom novih ministara, odnosno formiranjem Vlade Srbije i nastavkom konstitutivne sednice Skupštine Srbije, u centru medijske pažnje bilo je i pregrupisanje opozicije u Srbiji, njihovi pojedinačni sukobi kao i negativna politička kampanja usmerena prema bivšim poslanicima iz redova opoziconih stranaka – Alo, 13.10.2020: ‘’ Zelenović zabio prst u oko Đilasu!’’; Danas, 14.10.2020: ‘’Opoziciji potrebna dva građanska bloka i jedan nacionalni’’; Kurir, 15.10.2020: ‘’ Oni baš vole pare’’; Blic, 16.10.2020: ‘’Opozicija ide u tri bloka’’.
Treća tema po brojnosti bila je najava povećanje plata u Srbiji, o čemu je najviše govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zbog čega su mediji ovu temu i njega kao aktera, u pozitivnom kontekstu, stavljali u prvi plan - Večernje novosti, 15.10.2020: ‘’ Prosečna plata od marta 540 evra’’; Politika, 15.10.2020: ‘’ Vučić: Jedini u Evropi ćemo povećati plate’’; Kurir, 15.10.2020: ‘’Plate u martu 540 evra. Biće i veće penzije.’’.
Od 13. oktobra do 19. oktobra glavni akteri, naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (17), Vladimir Putin (5), Miroslav Lajčak (4), Milorad Dodik (3), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Dragan Đilas (4), Mlađan Đorđević (1), Dragoljub Mićunović (1), Branislav Lečić (1), Zoran Lutovac (1), Marinika Tepić (1), Dušan Petrović (1), Đorđe Vukadinović (1), Miroslav Aleksić (1), Aleksandar Šešelj (1), Miloš Jovanović (1), Nebojša Zelenović (1). Svi opoziconi akteri, izuzev Miloša Jovanovića, Branislava Lečića i Dragoljuba Mićunovića, bili su predmet negativnog medijskog izveštavanja, a neki od tih novinskih naslova glasili su: Srpski telegraf, 13.10.2020: ’’Grafit smrt Đilasovcima pisao njegov drug i saborac iz strank’’; Kurir, 13.10.2020: ’’ Ko ste vi Dragane?’’; Alo, 15.10.2020: ’’ Mlađa i Đilas opsednuti medvedima’’.
''Ana opet premijer''
Beograd
U periodu od 6. oktobra do 12. oktobra analizirano je 50 tekstova – najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bile su unutrašnjopolitičke i spoljne teme, kao što su: izbor mandatara (9), formiranje nove Vlade Srbije (4), vojna vežba na Pešteru – Sadejstvo 2020 (3), logor u Jasenovcu (3), dve decenije od Petog oktobra (2), izveštaj Evropske komisije o Srbiji (2), ponovljeni izbori u Šapcu (2), Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori (2).
Posle skoro četiri meseca od održanih parlamentarnih izbora u Srbiji, počinje da se razmatra pitanje izbora novog predsednika Vlade Srbije i novih ministara, što je u dobroj meri poslužilo medijima za razne spekulacije o tome ko bi mogao biti novi premijer, a koje resore bi mogli da pokriju pojedini članovi i funkcioneri Srpske napredne stranke (SNS), ali i druge nestranačke ličnosti, bliske aktuelnoj vlasti. Nakon odluke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da mandat poveri dosadašnjoj premijerki Ani Brnabić, definitivno je stavljena tačka na sva nagađanja o imenu novog predsednika Vlade, čime je za sada samo ostalo da se vidi raspodela ministarskih mesta u budućoj Vladi Srbije. U skladu s tim mediji su naslovnim stranama, uglavnom u pozitivnom kontekstu, potencirali upravo staru-novu premijerku i neke od najozbiljnih kandidata za ministre, o čemu svedoči i sledeći naslovi: Blic, 6.10.2020: ‘’Ana Brnabić premijerka, biće mnogo novih imena u vladi’’; Kurir, 6.10.2020: ‘’ Ana opet premijer’’; Informer, 6.10.2020: ‘’Ana ostaje premijerka’’; Večernje novosti, 6.10.2020: ‘’Ani mandat, uvode se dva nova resora’’; Večernje novosti, 7.10.2020: ‘’Ko su žene za novi tim u Nemanjinoj’’; Blic, 9.10.2020: ‘’ Janković, Čomić i Macura u igri za nova ministarstva’’. Kao izuzetak bio je dnevni list Danas, koji za razliku od medija bliskih režimu, negativno izveštavao o izboru Ane Branbić, na mesto premijera, što najbolje ilustruje i naslov teksta ‘’ Brnabić je izabrana zbog podaništva Vučiću’’, objavljen 9.10.2020. godine.
Osim tema koje su bavile izborom mandatara i formiranjem nove Vlade Srbije, u centru medijske pažnje bila je i vojna vežba Vojske Srbije na Pešteru, pod nazivom Sadejstvo 2020, koja je najavljivana, ali i predstavljena kao demonstracija velike snage i moći Vojske Srbije - Večernje novosti, 6.10.2020: ‘’ Pešter će se tresti od aviona i ''Pancira''‘’; Informer, 7.10.2020: ‘’Trešće se zemlja od srpskog oružja’’; Alo, 9.10.2020: ‘’ Gori Pešter!’’.
Četvrta tema po brojnosti bavila se logorom u Jasenovcu, odnosno preprodajom ličnih stvari bivših logoraša, što je izazvalo negativne medijske komentare koji su direktno ili indirektno bili usmerni protiv države Hrvatske i hrvatskog naroda – Srpski telegraf, 7.10.2020: ‘’ Hrvati prodaju stvari žrtava Jasenovca’’; Večernje novosti, 8.10.2020: ‘’Na rasprodaju i pisma logoraša iz Jasenovca’’; Večernje novosti, 9.10.2020:‘’Hosovci prodaju uspomene logoraša’’.
Od 6. oktobra do 12. oktobra glavni akteri, naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (15), Ana Brnabić (9), Vladimir Putin (3), Irena Vujović (2), Brankica Janković (2), Darija Kisić Tepavčević (2), Dritan Abazović (2), Danica Popović (2), dok su od opozicionih lidera i članovih opozicionih stranaka bili zastupljeni: Nebojša Zelenović (2), Dragan Đilas (1), Borko Stefanović (1) i Zdravko Ponoš (1), i to u sledećim medijima: Danas, 8.10.2020: ‘’Šapčani ogolili nasilje režima’’ (Nebojša Zelenović); Danas, 9.10.2020: ’’Zelenović može da postane lider i van Šapca’’; Danas, 7.10.2020: ’’Plate za nastavnike umesto para za nacionalni stadion’’(Dragan Đilas); Danas, 6.10.2020: ’’Borko Stefanović: Vučić želi da porazi Peti oktobar’’; Politika, 8.10.2020: ’’Bojkot izbora je ogolio i vlast i opoziciju’’ (Zdravko Ponoš).
''U iščekivanju novog premijera''
Beograd
U periodu od 29. septembra do 5. oktobra analizirano je 55 tekstova - najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bile su unutrašnjopolitičke i spoljne teme, kao što su: formiranje nove Vlade Srbije (6), suđenje veterenima OVK (6), isključenje članova Demokratske stranke (5), optužbe na račun Darka Simića, bliskog saradnika Zorana Lutovca (4), oružani sukobi između Jermenije i Azerbejdžana (3), Milo Đukanović (2).
Nakon održanih republičkih izbora 21. juna 2020. godine, javnost Srbije očekuje izbor mandatara i formiranje Vlade Srbije. Kako od toga zavisi ukupan društveno-ekonomski život svih građana Srbije logično je da je to najzastupljenija tema naslovnih strana srpskih dnevnih novina u protekloj nedelji (29. septembar - 5. oktobar). I predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandate Ana Brnabić najavljivali su u svim medijima skoro formiranje vlade. Intonacija tekstova je uglavnom bila neutralna, o čemu govore i naslovi: "Vučić: Ime mandatara za sedam dana" (Blic, 30.9.2020), "Vučić: Srbija će dobiti mandatara za manje od sedam dana" (Kurir.rs, 30.9.2020), "Predsednik Vučić poručio: Narod odlučuje. Neće takuni i ambasadori da prave vladu" (Kurir, 2.10.2020)
Druga tema po značaju je bila suđenje veteranima OVK, pri čemu su mediji imali negativan stav u odnosu na sporost odlučivanja u tim slučajevima i na zločine koje su činili čelni ljudi OVK, kao na primer u tekstovima: "Ako želimo pravdu, ne smemo zaboraviti žrtve zločina OVK" (Blic, 29.9.2020) ili "Monstrumi Čeku i Mustafa palili žive Srbe i urinirali po njima" (Kurir, 29.9.2020).
Isključenje pojedinih članova iz Demokratske stranke izdvojeno je kao treća tema, po brojnosti i značaju, u kojoj se modiji bave razlozima tih isključenja, stavljajući u prvi plan sukob Branislava Lečića i Zorana Lutovca. To se vidi iz naslova "Lutovac izbacio iz DS sve Đinđićeve ministre" (Politika, 1.10.2020) ili "Lutovac izbacio iz DS čak 53 člana" (Blic, 1.10.2020).
Od 29. septembra do 5. oktobra glavni akteri, naslovnih strana dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (11), Zoran Lutovac (8), Darko Simić (4), Bratislav Gašić (3), Branislav Lečić (3), Dijana Hrkalović (3), Dragan Đilas (2), kao i političari iz Crne Gore Dritan Abazović (3), Zdravko Krivokapić (2) i Milo Đukanović (2).
U zavisnosti od intonacije tekstova (što je pretežno zavisilo od toga da li o temi piše dnevna novina bliska vlasti ili ne) bili su zastupljeni oni sa negativnim predznakom - "Vlada nas se setila posle osam godina" (Danas, 30.9.2020), "Seks skandal" (Darko Simić) (Kurir, 30.9.2020), "Monstrumi Čeku i Mustafa palili žive Srbe i urinirali po njima" (Kurir, 29.9.2020) , preko neutralnih - "Pohvale za ekonomiju i dijalog, kritike za reformu pravosuđa" (Blic, 30.9.2020), "Cilj nam je smirivanje situacije u DS" (Danas, 30.9.2020), do onih sa pozitivnom konotacijom - "Vučić: Ime mandatara za manje od sedam dana" (Politika, 30.9.2020) ili (A.Vučić):"Ostvarili smo san. Ponosan sam."(Srpski telegraf, 30.9.2020).
''Držite nas za reč!''
Beograd
U periodu od 22. do 28. septembra analizirano je 59 tekstova - najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bile su unutrašnjopolitičke i spoljne teme, kao što su: otvaranje kancelarije DFC u Beogradu (10), formiranje nove vlade Crne Gore (9), optužbe za saradnju Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića (6), formiranje nove vlade Srbije (3) i ratni zločini OVK na KiM (3).
Vašingtonski sporazum, odnosno otvaranje kancelarije Američke međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu, bile su glavna tema medija u istraženom periodu, pa je u skladu sa tome zauzimala najveći deo medijskog prostora naslovnih strana štampe. Tema je prikazana sa pozitivnog stanovništva kao dobar signal za saradnju SAD i Srbije, ali i celokupan privredni razvoj Srbije, za šta su najveće zasluge pripale predsedniku Trampu i američkom izaslaniku Ričardu Grenelu koji su zbog toga citirani i pomenuti u isključivo pozitivnom kontekstu, o čemu svedoče i sledeći naslovi: Blic, 23.9.2020: "Tramp šalje investicije vredne više milijardi"; Večernje novosti, 23.9.2020: "Držite nas za reč, SAD će ispuniti sva obećanja" (Ričard Grenel), Srpski telegraf, 23.9.2020: "Grenel: Nisam doneo papire već posao za ljude!", Alo, 23.9.2020: "Tramp od Srbije pravi ekonomsku velesilu!"; Kurir, 23.9.2020: "Stiže Tramp".
Druga tema po značaju je formiranje nove vlade Crne Gore, pri čemu su mediji imali dva pristupa, neutralni i krajnje negativni, kome su pribegli uglavnom režimski mediji, odnosno tabloidi kojima je ova tema poslužila i za optužbe na račun opozionih lidera i stranaka, ne samo u Crnoj Gori već i u Srbiji. Tako su na primer Kurir, 24.9.2020., Srpski telegraf, 24.i 25.9.2020., i Kurir, 25.9.2020. imali naslove: "Milo otišao, Srbi i dalje poniženi!", "Amfilohije i Dritan ne daju Srbima u vladu", "Đilas oduševljen antirspskom vladom u CG", "Dritane, ucene ti neće proći".
Izbor predsednika skupštine Crne Gore, premijera i nove vlade izdvojena je kao treća tema, po brojnosti i značaju, u kojoj centralno mesto zauzima medijska kampanja protiv Zdravka Krivokapića (najozbiljnijeg kandidata za crnogorskog mandatara) koja se vodila u srpskim medijima a čiji je glavni akter bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Naime, prema saznanjima Krivokapića, aktuelni predsednik Crne Gore Milo Đukanović poslovno sarađuje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, zbog čega je opravdana i pretpostavka da pobeda opozicije u Crnoj Gori na parlamentarnim izborima ne ide u prilog Vučiću. Te optužbe pokrenule su seriju tekstova, kao odgovor predsednika Srbije upućen Krivokapiću, što ilustruju i sledeći naslovi: Večernje novosti, 25.9.2020: "Krivokapić neka prizna laž ili neka donese zakon"; Kurir, 25.9.2020: "Vučić odgovorio na napade crnogorskog mandatara"; Alo, 25.9.2020: "Daj dokaze da sam šurovao s Milom!".
Od 22. do 28. septembra glavni akteri, naslovnih strana, dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (19), Zdravko Krivokapić (12), Ričard Grenel (11), Dritan Abazović (7), Milo Đukanović (7), Donald Tramp (7), Ana Brnabić (3) i Aleksa Bečić (3), dok su od predstavnika opozicionih stranaka u Srbiji, na naslovnicama bili zastupljeni Dragan Đilas (4), Marinika Tepić (2), Boris Tadić (1), Janko Veselinović (1), Borko Stefanović (1) i Nikola Jovanović (1). U zavisnosti od toga da li se radilo o režimskim medijima ili medijima bližim opoziciji, drugačiji je bio pristup prema opozicionim liderima i visokim funkcionerima stranaka opozicije, o čemu svedoče i intonacije tekstova koja se kretala između negativne - Srpski telegraf, 22.9.2020: "Đilas hoće Simića za šefa policije" (Dragan Đilas), Srpski telegraf, 24.9.2020: "Babić tajkun kao Đilas" (Dragan Đilas), Politika, 25.9.2020: "Sudari liderskih sujeta u opozicionim kolonama" (Boris Tadić, Dragan Đilas, Janko Veselinović, Nikola Jovanović), i neutralne - Danas, 22.9.2020: "Nezadovoljan sam visinom kazne" (Borko Stefanović); Danas, 22.9.2020: "Može li Tepić na crtu Vučiću" (Marinika Tepić).
Crna Gora i Srbija to je jedna familija?
U periodu od 4. do 10. septembra analizirano je 66 tekstova - najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bile su unutrašnjopolitičke i spoljne teme, kao što su: odnosi Srbije i Rusije (8), pritisak SAD na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova (8), pregovori između Beograda i Prištine u Briselu (6), sporazum u Beloj kući (3), minister culture Vladan Vukosavljević (3), otkazivanje vojnih vežbi sa partnerima iz inostranstav (3) ali i vesti iz regiona koje su se odnosile na aktuelnu situaciju u Crnoj Gori, povodom građanskih protesta - formiranje vlade u Crnoj Gori (8) i Milo Đukanović (4).
Odnosi Srbije i Rusije, kao vodeća tema, prikazani su sa dva stanovišta. Kao odgovor vlasti (putem medija) na "provokaciju" Marije Zaharove, portparola Ministarstva spoljnih poslova Rusije da ju je sedenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na stolici ispred predsednika SAD Donalda Trampa podsetilo na scenu iz filma "Niske strasti" sa Šeron Stoun u jednoj od glavnih uloga. U odbrani predsednika Vučića najviše se isturao ministar vojni Aleksandar Vulin (Blic, 7.9.2020. "Zaharova vređala Vučića", kao i Blic od 8.9.2020, "Vreme je da Rusima kažemo do svidanija"). I drugo, prenošenje pomirljivog tona ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova koji je ukazao da objava Zaharove na društvenim mrežama neće uticati na tradicionalno dobre odnose Srbije i Rusije (Informer, 7.9..2020, "Rusija čvrsto uz Srbiju", Večernje novosti, 7.9.2020. "Predsednik i Lavrov potvrdili prijateljstvo Srbije i Rusije". I sama Zaharova je izjavila da je njen post pogrešno protumačen od strane zvaničnika Srbije tj. a je bio upućen američkom predsedniku kao bahatog "izuzetnog" (Večernje Novosti, 7.9.2020 "Zaharova ciljala Trampa a ne Vučića").
U toku posmatranog perioda najveću medijsku pažnju izazvao je susret predsednika Vučića sa predsednikom Trampom u Vašingtonu i najviše bure se podiglo da li će Vučić potpisati priznanje nezavisnosti tzv države Kosovo. Taj pritisak SAD na Srbiju izazvao je reakcije i u svetskoj javnosti, Rusiji, Kini, Evropskoj uniji i arapskom svetu prvenstveno. Mediji su preneli da Sjedinjene Države u jednoj tačci bilateralnog ugovora traže od Srbije da bezuslovno rizna nezavisnost svoje južne pokrajine (Informer, 4.9.2020. "Amerika traži da priznamo lažnu državu", Večernje novosti, 4.9.2020. "Srbija mora da prizna Kosovo", Blic, 4.9.2020. "Tramp zatražio da priznamo priznanje Kosova").
Po povratku iz Vašingtona srpska delegacija je nastavila razgovore o normalizaciji odnosa sa Prištinom i na susretima u Briselu, tako da su mediji veliku pažnju posvetili i ovoj temi. Prebacivanje loptice na EU da formalizuje načine saradnje Beograda i Prištine bila je veoma zastupljena tema u ovom period (Blic, 7.9.2020. "Hoće li biti razgovora o priznanju u Briselu?", Politika, 8.9.2020. "Pitanje KiM ćemo izneti pred parlament") a mediji su se bavili i stavom naše delegacije da je potrebno rešiti i pitanje osnivanja Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji, tačci koja je još 2013. godine potpisana i definisana a koju vlast u Prištini već sedam godina uporno odbija da realizuje (Kurir, 8.9.2020. "Otvorili smo pitanja ZSO i nestalih, najteže tek sledi", Blic, 8.9.2020. "Otvorene dve teške teme, najteže tek dolazi").
Nakon završenih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, mediji su počeli da se bave temom formiranja vlade i mogućim koalicijama. Naglasak je upravo na tezi da se sistem vladavine Mila Đukanovića što pre mora rasformirati, prvenstveno kroz borbu protiv korupcije i kroz uspostavljanje vlade, kao i novog sistema sudstva, tužilaštva i bezbednosnih struktura. Pitanjem kada će i kako biti formirana vlada bave se svi mediji (Srpski telegraf, 9.9.2020 "Nema čekanja, vlada u najkraćem roku", Večernje novosti, 9.9.2020. "Opozicija traži mandat za sastav Vlade Milov DPS od oktobra u istoriji"). Shodno novoj političkoj realnosti na političkoj sceni Crne Gore, mediji postavljaju i pitanje da li će to značiti i promene u unutrašnjoj i posebno spoljnoj politici (Informer, 10.9.2020. "Nova vlada u Crnoj Gori ne menja ama baš ništa!?", Večernje novosti, 10.9.2020. "Ne brišu zastavu i odluku o Kosovu").
Tokom svih sedam posmatranih dana mediji se bave i pretpostavkama kakva će biti politička sudbina predsednika Crne Gore Mila Đukanovića nakon što je izgledno da će njegov DPS biti opozicija u parlamentu Crne Gore. Da li bi Đukanović trebalo da podnese ostavku na mesto predsednika drtžave (Informer, 4.9.2020. "Milo, ti si gotov, podnesi ostavku") ili da traži aboliciju (Informer, 7.9.2020. "Milo traži aboliciju?") neke su od teme koje su interesovale medije u Srbiji.
Od 4. do 10. septembar glavni akteri, naslovnih strana, dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (23), Donald Tramp (12), Milo Đukanović (11), Zdravko Krivokapić (7), Dritan Abazović (6), Aleksa Bečić (5), Marija Zaharova (4) i Sergej Lavrov (4), dok su od predstavnika opozicionih stranaka u Srbiji, na naslovnicama bili zastupljeni Dragan Đilas (2), Boris Tadić (1), Mlađan Đorđević (1) i Nebojša Zelenović (1). Svi osim Nebojše Zelenovića bili su predmet negativnog medijskog izveštavanja, o čemu svedoče i neki od naslova: Srpski telegraf, 10.9.2020: " Đilas hteo za Srbe vakcinu koja od ljudi pravi zombije"; Informer, 10.9.2020: "Đilasov kum zreo za ludnicu" (Mlađan Đorđević).
Čajetina
Biciklista Roman Maikin iz Rusije pobednik je prve etape jubilarne 60. Međunarodne Trke kroz Srbiju koja je vožena iz Republike Srpske, tačnije od Jahorine do Zlatibora, ukupne dužine od 170 kilometara. Drugi na cilju bio je Adria Oliveiras iz Brazila, treće mesto zauzeo je Vojteh Repa iz Češke, dok je naš biciklista Dušan Rajović zauzeo sedmo mesto.
"Mi smo ispunili osnovni zadatak i misiju, nadam se da smo vam pružili sve ono što je potrebno za razvoj sporta i biciklizma. Zlatibor se užurbano sprema da postane jedan od glavnih i vodećih biciklističkih i turističkih centara u Srbiji, što će se i desiti zahvaljujući podršci organizatora i ljudi koji vole biciklizam ", izjavio je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, u ime domaćina prve etape biciklističke Trke kroz Srbiju, istakavši da lokalna samouprava razvija infrastrukturu na Zlatiboru s ciljem da se u narednim godinama organizuju takmičenja, kako lokalnog karaktera tako i regionalnog i međunarodnog.
"Siguran sam da će Zlatibor u budućnosti biti preorijentisan na sportsko-rekreativni turizam i zdravstveni turizam. Nadam se da ćemo biti dobri domaćini, kao i prošle godine, a posebno želim da se zahvalim našoj braći iz Republike Srpske, kao i svim ostalim takmičarima koji su došli u ovim teškim vremenima i rizicima po zdravlje", zaključio je Stamatović.
Trka kroz Srbiju se nastavlja sutra etapom od Mionice do Požarevca u dužini od 160 kilometara a ukupna dužina trke od Istočnog Sarajeva do Novog Sada je 450 kilometara. Ova trka se nalazi u zvaničnom kalendaru Međunarodne biciklističke federacije (UCI) koja je i propisala mere zaštite od korona virusa za sve učesnike i prateće osoblje.
Čajetina
Na Zlatiboru, na međustanici kod Ribničkog jezera, danas je svečano puštena u probni rad zlatiborska Gold gondola, zvanično najduža panoramska gondola na svetu, dužine devet kilometara, koja je ujedno i najveća i najznačanija infrastrukturna investicija opštine Čajetina, za čiju je izgradnju iz lokalnog budžeta izdvojeno 13 miliona evra. Tim povodom, prisutnim novinarima obratili su se Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i Bojana Božanić, direktorka JP ''Gold gondola Zlatibor''.
Radimo za narod, radimo za svoju državu, i nije bez razloga kamen temeljac za zlatiborsku gondolu postavljen na Preobraženje pre pet godina. Ova građevina ostaje, prevazići će nas i sugurno će obeležiti jedno vreme i ljude. Verovali smo u to da će se narod preobraziti i da je Bog uredio da ova gondola od centra Zlatibora do vrha Tornika, da se uspostavi ovom trasom i da se narod vozi, da vidi Zlatibor i Srbiju, iz jedne druge perspektive koja nije opterećena ličnim i političkim interesima nego nesebičnim odricanjem - izjavio je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, dodavši da Zlatiborci vole svoju državu i da je zato i nastao ovaj projekat koji niko nije uspeo da zaustavi.
Vera u ideju i nepokolebljiva istrajnost doveli su nas danas ovde, i upravo na današnji dan 19. avgusta, pre pet godina postavili smo kamen temljac na početnoj stanici za početak izgradnje gondole, zato smo taj datum iskoristili da obeležimo početak testiranja čitavog sistema - izjavila je Bojana Božanić, direktorka JP ''Gold gondola Zlatibor'', istakavši da probni rad podrazumeva početak testiranja koje će, u skladu sa dinamikom i procedurama, trajati narednih mesec do mesec i po dana.
Božanićeva je dodala da očekuje da se do kraja septembra definiše tačan datum kada će se prvi putnici moći da se voze najdužom gondolom na svetu koja ima 36 stubova, tri stanice i 55 kabine, i da će sa početkom pravog rada gondole biti uređena čitava trasa i prostora od početne stanice do ove međustanice, gde je srce tehničkog sistema, dalje do vrha Tornika.
Naš cilj je kada smo počinjali sa projektom pre više od deset godina jeste da donesemo Zlatiboru i čitavom zlatiborskom kraju nešto novo, da odemo korak dalje na evropskoj i svetskoj turističkoj mapi.U narednih sedam do deset godina želimo da ostvarimo mnogo veći broj noćenja nego što danas imamo, da to bude do deset miliona i milion turista. Sigurna sam da ćemo sa brojem investicija, ulaganjima i brojem ljudi koji već sada zbog gondole dolaze na Zlatibor to i ostvariti - zaključila je Bojana Božanić.
Foto: Opština Čajetina
Čajetina
Prema podacima iz epidemiološke službe i kod nas je ista situacija kao i u čitavom Zlatiborskom okrugu, trudimo se da što bezbolnije prođemo kroz ovu situaciju jer delimo sudbinu cele Srbije a na Zlatiboru je dodatno povećan broj stanovnika, tako da sve komunalne službe ulažu dodatni napor da održimo normalne uslove života za sve svoje stanovnike i posetioce Zlatibora, - izjavio je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.
Trudimo se da na vreme završimo važne infrastrukturne projekte koji su u toku ali i sve svakodnevne poslove, a komunalne službe moraju da odvoje više vremena, truda i rada za povećan broj stanovnika jer na Zlatibor dolaze ljudi u svoje apartmane i svoje vikendice, dolaze sportske ekipe na pripreme a mi sve to moramo da servisiramo sa istim brojem ljudi, i bez obzira na to, uspevamo da očistimo Zlatibor, obezbedimo vodu za piće. Trudimo se da što većem broju zaposlenih omogućimo rad od kuće, da bude što manje kontakta i da ljude što manje izlažemo opasnosti, - ističe Stamatović.
U vreme uvođenja vanredne situacije započeli smo sa radovima na uređenju Zlatibora a tu mislim prvenstveno na uređenje fekalne i kišne kanalizacije. Menjamo dotrajalu infrastrukturu a istovremeno rekonstruišemo jezero i trg. U dogovoru sa turističkim i ugostiteljskim radnicima u centru Zlatibora zaključili smo da je sada pravo vreme da završimo te grube radove - poručuje Stamatović.
Sve radove finansira lokalna samouprava iz naknade za uređenje građevinskog zemljišta i kroz kompenzacije sa velikim investitorima, i za desetak dana planiramo završetak tih radova u centru Zlatibora. Puštamo vodu u jezero a za jesen ostavljamo završetak onih radova izvan centra, kao što su uređenje zelenih površina i postavljanje svetlosnih efekata na jezeru. Do Preobraženja, 19. avgusta, ćemo, ukoliko zdravstvena situacija to bude dozvoljavala, gondolu pustiti u probni rad, i nadamo se da ćemo i ovaj projekat i sve radove u centru Zlatibora otvoriti istovremeno, - zaključio je Stamatović.
Beograd
Vlada Srbije ili neka druga državna institucija bi trebalo da formira poseban fond
namenjen prikupljanju pomoći radi povratka građana Srbije zarobljenih po aerodromima i graničnim prelazima širom sveta usled delimičnog ili potpunog prekida avionskih linija osim za letove humanitarnog karaktera i onih sa posebnom dozvolom zemalja domaćina - predložio je Dragiša Marinković, vlasnik i direktor beogradske firme "Vatrosprema proizvodnja d.o.o.", napominjući da bi se sredstva iz tog fonda mogla upotrebiti i za obezbeđivanje smeštaja i najneophodnijih potrepština (hrana i lekovi) za one naše građane
koji do daljnjeg moraju da ostanu u tim zemljama.
Veoma je važno, dodao je Marinković, da delovanje tog fonda bude maksimalno javno i transparentno kako bi svi građani i kompanije koje bi uplaćivali sredstva znali kome, u koje namene, kada i u kom iznosu su ona upotrebljena. Kompanija "Vatrosprem proizvodnja d.o.o." bi, odmah po formiranju, uplatila 10.000 evra u takav fond.
Beograd
Istraživanje Agencije "Pragma": Analiza naslovnih strana dnevnih novina za period od 2.3.2020 - 16.3.2020.
(Dvonedeljno praćenje medija nakon raspisivanja parlamentarnih i lokalnih izbora, zbog čega je u fokusu istraživanja bila jedna tema - izbori, ali i povezane teme koje su se odnosile na aktivnosti političkih stranaka)
U periodu od 2. marta do 16. marta, analizirano je 65 tekstova - najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, u odnosu prema izborima u Srbiji kao dominantnoj političkoj temi.
U pomenutom intervalu, u fokusu medija bile su čisto izborne teme, ali i povezane teme koje su u bile u bliskoj vezi sa početkom predizborne kampanje: izbori-lista SNS (8), izbori-DS (7), izbori - prognoza (7), izbori - državni udar (6), izbori - bojkot (6), izbori-korona virus (4), izbori - SPS (3), izbori - javne ličnosti (2), povezanost Saveza za Srbiju sa narko klanom (2).
O izborima, kao glavnoj temi, mediji su uglavnom izveštavali, predstavljajući listu najjače političke stranke Srpske napredne stranke, kako za republičke izbore tako i za lokalne izbore, dok je s druge strane najveći deo objava bio skoncentrisan na Demokratsku stranku, u kojoj su podeljena mišljenja kada je reč o bojkotu izbora, zatim na Savez za Srbiju i Dragana Đilasa kao najveće kritičare aktuelne vlasti, ali i na lidera Dveri Boška Obradovića koji zajedno sa predsednikom Stranke slobode i pravde poziva na državni udar. O tome govore i sledeći naslovi tekstova: Kurir, 4.3.2020 - "Nedimović prvi na listi SNS za izbore", Politika, 4.3.2020 - "Radomir Nikolić, neće biti nosilac liste SNS u Kragujevcu", Politika, 13.3.2020 - " Ko god bude premijer, moraće mnogo da radi" (Nedimović), Informer, 4.3.2020 - " Vučić raspisuje izbore Đilas zove na državni udar!", Večernje novosti, 4.3.2020 - "Zove vojsku i policiju da sruše Vučića", Informer, 5.3.2020 - "Vučić o napadima: Voleli bi da me ubiju", Srpski telegraf, 5.3.2020 - "Na birališta 26. aprila - Gledali Apisa, pa bi da ruše Srbiju", Alo, 8.3.2020 - "Hoće da me zatvore u karantinu", Blic, 6.3.2020 - "Da li su demokrate većinski za bojkot? Troje visokih funkcionera DS idu na izbore".
Kada se nije radilo o protokolarnim vestima o izborima, vodećoj stranci SNS i njenim koalicionim partnerima, u centru medijske pažnje bila je Demokratska stranka koja je bila najinteresantnija zbog potencijalnih sukoba u toj stranci, u kojima je jedan od najčešće pomenutih aktera predsednik te stranke Zoran Lutovac (Danas, 2.3.2020 - "Lutovac rešio da napravi red u stranci", Blic, 2.3.2020 - "Lutovac izbegava glavni odbor jer nema većinu?", Informer, 4.3.2020 - "Lutovca smenjuju 14. marta DS ide na izbore?!", Blic, 9.3.2020 - "Lutovac raspušta sve koji mu nisi odani", Kurir, 13.3.2020 - "Otkazan GO DS Lutovcu korona spasla fotelju").
Kao i u prošlom istraženom periodu (od 24. februara do 1. marta), i u ovom je nastavljeno sa potenciranjem razjedinjenosti opozicije, promovisanjem stavova novog političkog pokreta "Srbija 21" koji neće bojkotovati izbore, ali i lokalnih lidera, poput Saše Paunovića, predsednika opštine Paraćin koji je odlučio da izađe na lokalne izbore, što su pojedini mediji iskoristili za obračun sa Savezom za Srbiju koji insistira na bojkotu izbora. Neki od naslova objava, na ovu temu, glasili su: Kurir, 3.3.2020 - "Imamo šansu da pobedimo ovu vlast" (Đurić, Srbija 21), Danas, 9.3.2020 - " Vučić neće pasti sam od sebe, već na izborima" (Kostadinović, Srbija 21), Kurir, 2.3.2020 - "Ništa od bojkota Paunović izlazi na izbore!", Danas, 10.3.2020 - "Korektno bi bilo da SzS ne propagira bojkot u Paraćinu" (Paunović).
Od 2. marta do 16. marta glavni akteri, naslovnih strana, dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (13), Dragan Đilas (7), Zoran Lutovac (7), Branislav Nedimović (5), Saša Paunović (5), Radomir Nikolić (4), Ivica Dačić (3), Aleksandar Å apić (3), Ana Brnabić (2), Sergej Trifunović (2) i Marinika Tepić (2).
Najčešći predmet negativne medijske kampanje bio je Savez za Srbiju odnosno, lideri SzS-a, Dragan Đilas, Boško Obradović i Zoran Lutovac, koji su imali najviše negativnih pominjanja u objavama na naslovnim stranama novina (Dragan Đilas - 6, Boško Obradović - 5, Zoran Lutovac - 5). Posle njih, slede Marinika Tepić (2), Sergej Trifunović (1) i Vuk Jeremić (1). Ostali predstavnici opozicionih stranaka i pokreta, poput Aleksandra Å apića, Saše Paunovića, Dragana Jovanovića, Bojana Đurića, Nenada Konstantinovića, Gordane Čomić, Dušana Kostadinovića, Tatjane Macure i Valentine Reković, imali su pozitivno ili neutralno pominjanje u medijima. S druge strane, mediji bliski režimi najviše su objavljivali pozitivne objave o Aleksandru Vučiću (nosilac SNS liste) i Branislavu Nedimoviću (prvi na listi SNS), dok je je o Srpskoj naprednoj stranci kritički izveštavao jedino dnevni list Danas objavivši šest negativnih objava o toj stranci, a neki od tih naslova su glasili: Danas, 6.3.2020 - "Disciplina u SNS je čvrstorukaška", Danas, 10.3.2020 - "Srbija je u ovom trenutku SNS država", Danas, 10.3.2020 - "Naprednjačka lista bez Vučićeve saglasnosti".
Dragana Lalović (Agencija "Pragma")
Beograd
NAJKOMUNIKATIVNIJE JAVNE LIČNOSTI I ORGANIZACIJE U 2019. PREMA TRADICIONALNOM ISTRAŽIVANJU PR AGENCIJE "PRAGMA"
Rasim Ljajić, Ivica Dačić, Ana Brnabić, Aleksandar Vučić, Zorana Mihajlović i Lepa Brena - bili su najkomunikativniji državni i politički funkcioneri i javne ličnosti u Srbiji tokom 2019. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja "Novinar - Vaš prijatelj" koje je, osamnaesti put za redom, tokom decembra 2019. i januara ove godine, sprovela PR agencija "Pragma".
Među javnim ličnostima koje su tokom 2019. godine - prema mišljenju novinara najrelevantnijih srpskih medija - vidljivo promenile svoj imidž u odnosu na prethodni period, izdvojila se Nataša Bekvalac, dok su najkvalitetniji nastup na društvenim mrežama imali su Novak Đoković i Aleksandar Šapić.
Među državnim i političkim institucijama i organizacijama najbolje odnose s medijima imali su: Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Privredna komora Srbije, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, Ministarstvo spoljnih poslova i Narodna stranka.
U kategoriji profitnih (privrednih) organizacija koje su najbolje komunicirale s medijima, izdvojili su se "Hemofarm", "Grand produkcija" i Olimpijski centar "Jahorina".
Među neprofitnim organizacijama novinari su izdvojili Fondaciju "Tijana Jurić" i fondaciju "Ana i Vlade Divac", te USAID.
Organizovani ili spontani javni događaji koji su, prema oceni novinara, obeležili prošlu godinu u Srbiji su: koncerti Zdravka Čolića u beogradskoj "Areni", utakmice FK Crvena zvezda u Ligi šampiona, protesti "1 od 5 miliona" i afera "Krušik".
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja stavova 200 novinara srpskih medija. U tradicionalnom istraživanju "Novinar - Vaš prijatelj" koje, krajem svake godine, sprovodi PR agencija "Pragma", ispitanici analiziraju kvalitet odnosa s medijima organizacija i javnih ličnosti u više kategorija: državne institucije, političke organizacije, privredne i neprivredne organizacije, političke i ostale javne ličnosti, a biraju se i organizacije koje imaju najbolje kanale i sredstva komunikacije s novinarima. (kraj)
(ilustracija uz info: karikatura Dušan Gađanski, "Pragma")
Beograd
Istraživanje Agencije "Pragma": Analiza naslovnih strana dnevnih novina za period od 24.2.2020 - 1.3.2020.
(Praćenje medija u drugoj nedelji najave preliminarnog datuma održavanja parlamentarnih i lokalnih izbora, kada su se iskristalisali gotovo svi politički subjekti koji će, na jednoj strani, izaći na izbore ili ih, na drugoj strani, bojktovati)
"Vučić raspisuje izbore 4. marta"
U periodu od 24. februara do 1. marta, analiziran je 94 tekst - najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika i Danas, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bile su unutrašnjopolitičke i spoljne teme, kao što su: izbori u Srbiji (27), Kosovo i Metohija (21), nabavka ruskog naoružanja - ''pancir S1'' ( 6), migrantska kriza u Srbiji (6), ali i vesti iz regiona koje su se odnosile na aktuelnu situaciju u Crnoj Gori, povodom građanskih protesta - litija (17).
Izbori su i tokom ovog perioda bili dominatna tema o kojoj su mediji izveštavali najčešće iz ugla vlasti, kritikovanjem opozicije, pa je najveći deo objava bio skoncentrisan na negativnu kampanju usmerenu protiv Saveza za Srbiju, odnosno Dragana Đilasa, Dveri i Demokratske stranke, ali i na promovisanje razjedinjenosti opozicije, podržavajući stavove novog političkog pokreta "Srbija 21" koji neće bojkotovati izbore, ali i lokalnih lidera, poput Nebojše Zelenovića, gradonačenika Šapca, Saša Paunovića, predsednika opštine Paraćin i Milana Stamatović, predsednika opštine Čajetina koji su odlučili da izađu na lokalne izbore. Neki od naslova objava, na temu izbora, glasili su: Informer, 24.2.2020 -"Đilasu propao bojkot: Zelenović ide na izbore", Kurir, 24.2.2020 - "DS doživeo debakl jer se meša s Dverima", Blic, 25.2.2020 - "Posle odluka lokalnih opozicionih lidera o izlasku na birališta. Da li je ideja o bojkotu izbora izgubila smisao?", Blic, 26.2.2020 - "Srbija 21 izlazi na izbore", Informer, 27.2.2020 - "Totalni raspad Đilasovaca - I DS izlazi na izbore!?, Danas, 27.2.2020 -" Savez je pogrešio što nas nije podržao" (Zelenović), Kurir, 28.2.2020 - "DS se sprema za izbore - skupljaju potpise da sklone Lutovca", Srpski telegraf, 26.2.2020 -"Đilasov teror - Zabranio Lutovcu da zakaže Glavni odbor", Informer, 25.2.2020 - "Ljilja Smajlović objasnila: SZS ne sme na izbore jer gubi - hoće na ulici da otmu vlast".
S druge strane, kada su mediji pisali o najjačoj stranci Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću, na temu izbora mediji uglavnom su izveštavali afirmativno ili neutralno, posebno u slučajevima kada su prenosili izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o datumu raspisivanja izbora. O tome svedoče i naslovne strane: Večernje novosti, 25.2.2020 - "Nemamo dve ili tri stolice, već samo jednu - srpsku" (Vučić), Politika, 25.2.2020 - "Pobedićemo ubedljivije nego što očekuju" (Vučić), Večernje novosti, 1.3.2020 - "Vučić: Raspisaću izbore 4. marta", Politika, 1.3.2020 - "Vučić raspisuje izbore 4. marta".
Tema Kosovo i Metohija (KiM), u odnosu na period od 18. do 23. februara (kada je bila na trećem mestu) sada je zauzela drugo mesto po važnosti i broju objava. Pitanje ukidanja taksi, posredovanje velikih sila u rešavanju statusa KiM, i stav Srbije odnosno predsednika Vučića o KiM bila su tri glavna medijska prilaza ovoj temi. Kao što je izbor Ričarda Grenela za američkog posrednika u pregovorima između Beograda i Prištine bila dobra vest, tako su i izjave Aljbina Kurtija, predsednika Vlade Kosova, bile u žiži interesovanju, najčešće kao loša vest, bilo da je reč o ukidanju taksi na srpsku robu ili ranijem sporazumu Hašima Tačija i NATO-a. Neki od upečatljivih objava, u ovom istraženom periodu, na temu Kosova i Metohije, bile su: Politika, 27.2.2020 - "Kurti otkrio sporazum Tačija i NATO-a - Duge cevi na severu KiM mora da odobri KFOR", Večernje novosti, 24.2.2020 - "Ultimatum za KiM nećemo prihvatiti" (Vučić), Srpski telegraf, 24.2.2020 - "Nemci ne daju podelu Angela za Kosovo spremila novi plan", Informer, 27.2.2020 - "Šiptar priznao da ne kontroliše sever Kosova - Kurti: Tači je potpisao da policija ne može na sever", Politika, 27.2.2020 - "Vučić: Posle ukidanja taksa biće pritisaka na Srbiju", Kurir, 27.2.2020 - "Evropa uzvraća udarac Americi - Lajčak je odgovor EU na Grenela".
Uz dve glavne teme, kao što su izbori u Srbiji i Kosovo i Metohija, aktuelna situacija u Crnoj Gori, i dalje je privlačila veliku pažnju medija koji su o građanskim protestima, s jedne strane izveštavali pozitivno, podržavajući srpski narod u Crnoj Gori i protestne litije, prenoseći izjavu Marka Milačića,. lidera Prave Crne Gore, ruskog patrijarha Kirila, vladike Amfilohija Radovića, ali i običnih građana koji su protiv režima Mila Đukanovića, dok su s druge strane mediji izrazito negativno izveštavali o predsedniku Crne Gore, diskvalifikujući njega lično i vlast na čijem je čelu (Informer, 25.2.2020 - "Ne glasajte za Mila", Informer, 26.2.2020 - "Život damo, Milu crkvu ne damo", Večernje novosti, 25.2.2020 - "Instrukcija vojnog vrha Crne Gore - Ako treba i vojskom na litije", Alo, 27.2.2020 - "Glasao sam za Mila 30 godina, ali sad je gotov!", Informer, 28.2.2020 - "Milo hoće koronom da ugasi proteste", Večernje novosti, 1.3.2020 - "Na ulicama Podgorice 100.000 ljudi", Informer, 26.2.2020 - " Život damo, Milu crkvu ne damo", Kurir, 1.3.2020 - "Veličanstveno- molitva 100.000 ljudi", Alo, 1.3.2020 - "Milo odlazi, nema ti spasa!", Alo, 28.2.2020 - "Rusi će odbraniti Srpsku crkvu!").
Od 24. februara do 1. marta glavni akteri, naslovnih strana, dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (18), Milo Đukanović (8), Aljbin Kurti (6), Donald Tramp (6), Ričard Grenel (4), Angela Merkel (3), Ivica Dačić (2), dok su od predstavnika opozicionih stranaka, na naslovnicama bili zastupljeni Nebojša Zelenović (8), Dragan Đilas (5), Saša Paunović (4), Vojislav Šešelj (4), Zoran Lutovac (3), Milan Stamatović (1), Marko Đurišić (1), Velimir Ilić (1) i Sergej Trifunović (1). Najčešći predmet negativne medijske kampanje bio je Savez za Srbiju i Dragan Đilas koji je u svim objavama imao negativnu konotaciju, ali i Vojislav Šešelj, zbog saradnje sa Milutinom Jeličićem Jutkom i ličnog obračuna sa ministarkom Zoranom Mihajlović. Nebojša Zelenović, Zoran Lutovac, Saša Paunović, Milan Stamatović i Marko Đurišić, predstavljeni su u neutralnom kontekstu i poslužili su medijima za obračun sa SzS, jer su svi oni, na neki način protivnici, bojkotovanja izbora, za šta se zalaže Savez za Srbiju i njegovi lideri. Izjavu Sergeja Trifunovića, predsednika PSG-a, o izborima, u pozitivnom kontekstu, preneo je dnevni list Danas, 28.2.2020 - "Sergej Trifunović: Objavljivaćemo sva svedočenja o maltretiranju birača", dok je Velimir Ilić, u negativnoj intonaciji, opet bio deo nekog skandala, ovaj put u dnevnim novinama Alo, 1.3.2020 - "U balon sam duvao čak 9.000 puta!".
Dragana Lalović (Agencija "Pragma")
Beograd
Istraživanje Agencije "Pragma": Analiza naslovnih strana dnevnih novina za period od 18 - 23.2.2020.
Tajkuni se ujedinili da sruše...
(* Baš prvi radni dan posle Sretenja je izabran kao početak analize naslovnih strana nacionalnih dnevnih listova, iz dva razloga. Prvi je zvanična najava da će parlamentarni i lokalni izbori biti održani 26. aprila, a drugi povod leži u činjenici da su se iskristalisali gotovo svi politički subjekti koji će, na jednoj strani, izaći na izbore ili ih, na drugoj strani, bojkotovati.
U periodu od 18. februara do 23. februara, analiziran je 101 tekst - najava na naslovnim stranama dnevnih novina Informer, Večernje novosti, Blic, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Politika, Danas i 24 sata, s ciljem da se istraže sličnosti, ali i razlike u uređivačkoj politici tih medija, pre svega, u odnosu prema dominantim političkih akterima i temama, ali i prema drugim društvenim temama koje ima važan uticaj u oblikovanju političkog javnog mnenja. U pomenutom intervalu, u fokusu medija bile su unutrašnjopolitičke i spoljne teme, kao što su: izbori u Srbiji (18), Kosovo i Metohija (15), vojna saradnja sa Ruskom Federacijom, odnosno poseta ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua Srbiji (8) i nabavka ruskog naoružanja - ''pancir S1'' ( 6), ali i vesti iz regiona koje su se odnosile na aktuelnu situaciju u Crnoj Gori, povodom građanskih protesta - litija (17) i bojkot zajedničkih institucija BiH (10).)
Izbori kao vodeća tema, prikazani su najčešće iz ugla medija kao navijača vlasti, tj. najjače stranke u Srbiji, pa je najveći deo medija izveštavao o listi SNS, njihovoj kampanji, novom sloganu i mogućim koalicijima, a glavni akter vesti bio je Aleksandar Vučić (kao predsednik Srbije i SNS-a) i Srpska napredna stranka. Ukoliko se na drugačiji način pisalo o izborima uglavnom se vodila negativna kampanja, formalno protiv N1 televizije (istovremeno i protiv "naručilaca" filma, oličenim, pre svega, u liderima "bojkot opozicije" i "njihovim tajkunima") koja je emitovala dokumentarni fim "Vladalac", ali i protiv Saveza za Srbiju, lidera opozicije Dragana Đilasa i Boška Obradovića, i njihovih tajkuna Dragana Šolaka i Miroslava Miškovića. O tome svedoče i naslovi objava: Srpski telegraf 19.2.2020 - "Sat i po uvreda i laži o Vučiću"; Blic, 19.2.2020 - " Skandal: Boško u kampanji protiv migranata"; Alo, 20.2.2020 -"Tajkuni se ujedinili da sruše Vučića"; Informer, 20.2.2020 - "Ruše me ujedinjeni tajkuni"; Alo, 22.2.2020 - "Boška zastupa diler i reketaš!", Blic, 18.2.2020 - "Moj stav o izborima čudi one koji ne odlučuju u SZS"(Saša Paunović). Da je Miroslav Mišković na meti režima Aleksandra Vučića i SNS-a pokazuje i najava teksta, objavljena na naslovnoj strani Danasa 20.2.2020 - "Gradonačelnik Niša ''zaobišao'' investiciju od 70 miliona evra", u kojoj se kaže da, na polaganje kamena temeljca Delta šoping mola u Nišu, nije došao gradonačelnik Niša Darko Bulatovać, inače visoki funkcioner SNS-a, iako se radi o investiciji vrednoj 70 miliona evra.
Izuzeci su neutralna objava - odnosno najava intervjua Vuka Jeremića, predsednika Narodne stranke, u Blicu, 23.2.2020 -"Vuk Jeremić: Izbori će pokazati ko je prava opozicija" i negativna najava teksta. u odnosu na Srpsku naprednu stranku. koja je objavljena u dnevnom listu Danas, 19.2.2020 - "Prijavio skupljanje glasova za SNS pa dobio otkaz".
Uz izbore, situacija u Crnoj Gori najviše je privukla pažnju medija koji su izveštavali s jedne strane pozitivno, podržavajući srpski narod u Crnoj Gori i protestne litije, istovremeno prenoseći izjavu Milana Kneževića, predsednika Demokratske narodne partije CG, rektora Cetinjske bogoslovije Gojka Perovića, crnogorskog mitropolita Amfilohija Radovića, Aleksandra Vulina, ministra odbrane Srbije. Neki od naslova glasili su: Večernje novosti, 19.2.2020 - "Branimo pravdu i obraz Crne Gore" (Amfilohije), Večernje novosti, 22.2.2020 - "U Crnoj Gori branimo pretke i potomke" (Gojko Perović), Kurir, 23.2.2020 - "Vulin: Zaštitićemo Srbe gde god da su ugroženi", Informer, 22.2.2020 - "Milo je kao Neron, spreman je da sve zapali samo da ne izgubi vlast!" (Milan Knežević). S druge strane, mediji su izrazito negativno izveštavali o režimu Mila Đukanovića, dodatno diskvalifikujući vlast u Crnoj Gori i njenog predsednika (Informer, 20.2.2020 - "Figaro: Đukanović već otišao predaleko, lako može da padne"; Večernje novosti, 23.2.2020 - "Milo Srbe hapsi, a u Srebrenici će da se pokloni"; Alo, 20.2.2020 - "Isticanje trobojke Milo kažnjava sa 5.000 evra", Srpski telegraf, 19.2.2020 -"Milo: Crna Gora bila srpska država", Kurir, 19.2.2020 -"Hoće da istrebe Srbe u Crnoj Gori", Večernje novosti, 19.2.2020 - "Vojnicima zabranjuju u litije?!").
Treća tema po značaju, Kosovo i Metohija (KiM) imala je tri različita pristupa koji su bili usmereni ka podršci politici Srbije i predsednika Vučića, posredovanju velikih sila u rešavanju statusa KiM, sa akcentom na izbor Ričarda Grenela kao američkog posrednika, i negativnoj kampanji protiv kosovske vladi i lažne države Kosovo. Promocijom Ričarda Grenela i pozitivnim izveštavanjem o njemu, mediji su izražavali podršku predsedniku Vučiću i njegovoj politici prema KiM, pošto, prema njihovom pisanju, američki izaslanik Grenel poštuje Vučićev stav o Kosovu (Kurir, 22.2.2020 - "Trampov specijalac poštuje Vučića i podržava njegovu politiku prema Kosovu"). Još dva upečatljiva naslova na temu Kosova odnosno Ričarda Grenela imali su Srpski telegraf, 21.2.2020 - "Grenel rastura veze CIA i šiptara" i Blic, 20.2.202 - "Grenel i Palmer imaju različit plan za Kosovo?". Kada je reč o izveštavanju o Kosovu, najizrazitija je svakako bila negativna intonacija tekstova, u čijem epicentru je bio kosovski režim (Blic, 21.2.2020 - "Priština i Tirana zajednički lobiraju za priznanje Kosova"; Srpski telegraf, 20.2.2020 - "Kosovo je najveće mafijaško leglo u Evropi!", Blic, 22.2.2020 - " Afera Jamajka - još jedna velika prevara Prištine", Večernje novosti, 18.2.2020 - "Slave uz zastavu terorista").
Tema Bosne i Hercegovine i blokada rada zajedničkih institucija, bila je u centru pažnje gotovo svih medija koji su, u skladu sa svojim uređivačkim politikama, imali drugačije pristupe, uz neutralno izveštavanje Politike koja je 19.2.2020. napisala - "Skupština RS podržala blokadu organa BiH u Sarajevu", do izražavanja podrške Miloradu Dodiku, srpskom članu predsedništva BiH i srpskom narodu u Republici Srpskoj, u tom istom mediju 20.2.2020 - "Vučić: Poštujem Dodika, ne pada mi na pamet da ga obuzdam", ili na primer "zapaljivih" naslova u Informeru, 19.2.2020 - "Bakir preti: Uhapsiti Dodika", i Večernjim novostima, 18, 20. i 21.2.2020 - "Mrzi nas Sarajevo i zato doviđenja BiH!", "Uhapsite me samo poštujem Ustav", "Branićemo Srpsku i po cenu sankcija".
Od 18. do 23. februara glavni akteri, naslovnih strana, dnevnih novina bili su: Aleksandar Vučić (13), Milorad Dodik (10), Milo Đukanović (9), Sergej Šojgu (7), Ričard Grenel (7), Aleksandar Vulin (4), dok su od predstavnika opozicionih stranaka, na naslovnicama bili zastupljeni Dragan Đilas (7), Boško Obradović (2), Vuk Jeremić (1), Sergej Trifunović (1), Saša Paunović (1) i Velimir Ilić (1). Za razliku od Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Sergeja Trifunovića i Velimira Ilića koji su isključivo bili predmet negativnog medijskog izveštavanja, peti predstavnik opozicije, lider Nove Stranke Vuk Jeremić najavljen je u neutralnom kontekstu, na naslovnoj strani Blica (23.2.2020), baš kao i zamenik predsednika DS i predsednik opštine Paraćin Saša Paunović koji je "poslužio" Blicu (18.2.2020) za napad na SzS. U odnosu na ostale lidere opozicije koji su u medijima pomenuti na temu politike i izbora, Velimir Ilić je došao u žižu medijskog interesovanja zbog navodne afere podvođenja maloletnica (Kurir, 23.2.2020 - "Jutka Velji podvodio devojčice?"), a Sergej Trifunović zbog izjave o koncertu pevačice Nataše Bekvalac (Srpski telegraf, 18.2.2020 - "Sergej: Natašin koncert je džiberski ringišpil").
Dragana Lalović (Agencija "Pragma")
Beograd
Dugogodišnji dopisnik Rojtersa iz Jugoslavije, potom dopisnik Tanjuga, pa RTV Studio B iz Njujorka. spoljnopolitički urednik Blica, Demokratije i Glasa javnosti, novinar Vjekoslav Radović preminuo je u petak, 21. februara, u 82. godini života.
Kao mlad napustio je bivšu Jugoslaviju i počeo da radi u Americi boreći se za jugoslovensku ideju, zbog čega je ustaški terorista Miro Barešić pokušao atentat na Radovića i ranio ga.
Posle toga, Vjekoslav Radović se 1977. godine vraća u Jugoslaviju i započinje uspešnu novinarsku karijeru, tokom koje je izveštavao sa ratnih područja bivše Jugoslavije. Autor je knjiga "Neki drugi svet" i "Aveti rata". Radović je i autor tri romana: "Neki drugi svet", "Pogled sa Venerinog brega" i "Kad su cvetale japanske trešnje".
Bio je dugogodišnji saradnik agencije Pragma i predavač u Trening radionici za PR i odnose sa medijima na temu agencijskog novinarstva.
Fotografija:
Iz porodične arhive
Beograd
Kreativni tim agencije "Pragma" učestvovao je na ovogodišenjem konkursu za izradu zvanične maskote 5. Evropskih univerzitetskih igara, koje će se održati u Beogradu od 12. do 25. jula 2020. godine. "Pragmino" rešenje - savski galeb "Sava" je, prema mišljenju stručne komisije, među radovima pristiglim do zatvaranja konkursa, bio je uvršten u šest najboljih predloga.
Glavni koncept naše maskote baziran je na simbolu autohtone beogradske ptice, savskog galeba (galeb "Sava") po kome je srpska prestonica, ali i cela Srbija poznata. Simbolika beogradskih reka (Save i Dunava) i galeba je višestruka. Galeb je ptica koja obitava u glavnom gradu i državi, a poput svake slobodne ptice dolazi iz raznih zemalja (Hrvatske, Mađarske, Italije, Ukrajine...), tražeći svoje novo utočište i prebavilište, metaforično spajajući razne države, nacije i kulture, odnosno povezujući evropske države, čiji sportisti učestvuju na Univerzijadi. Ime Sava dobio je po imenu, nekoć zajedničke jugoslovenske, reke koja teče kroz Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, ali i po imenu najvećeg srpskog prosvetitelja i pomiritelja, Rastka (Save) Nemanjića, kome dugujemo osmovekovnu autokefalnost naše crkve koju obeležavamo baš ove godine.
Galeb "Sava", u svojoj osnovnoj verziji, nosi sportsku majicu svetloplave boje (boja Univerzijade i boja reke geografskim kartama), oivičena bojama Univerzijade (plava. žuta, crna, zelena i crvena). Autor crteža je saradnik "Pragme", poznati karikaturista Dušan Gađanski.
Na našu žalost, komisija je, po završetku većanja, odlučila da retroaktivno promeni pravila ovog "anonimnog" konkursa, pa je, nakon što je šest najboljih rešenja već bilo obelodanjeno i vidljivo javnosti (dakle, i budućoj konkurenciji), odlučila da "produži rok za dostavljanje novih rešenja".
Suma sumarum: na kraju celog postupka, dve od tri prve nagrade dobili su (tzv. novpristigli) radovi koji formalno nisu ni učestvovali u zvaničnom delu konkursa!?
Čestitke pobednicima, a nama ostaje da se nadamo nekoj novoj šansi, jer u "Odluci o izboru zvanične maskote 5. Evorpskih univerzitetskih igara" stoji da "protiv ove Odluke učesnici Konkursa nemaju pravo na pravni lek".
U izdanju izdavačke kuće Poredak, objavljena je nova knjiga Cvijetina Milivojevića, pod nazivom, "Duhovna kolaboracija" koja sadrži tekstove, preuzete u izvornom obliku, sa autorovog bloga - cvijetinmilivojević.blogspot.com.
Knjiga sadrži 34 izabrana teksta objavljena, tokom 2019. godine, na blogu Cvijetina Milivojevića, a neki od naslova tih tekstova su: "Vikari, zvonari i barjaktari", "5:0 za nas i mene", "Vrhovnikova truba za Dragačevo", "Da nam Tito dođe i kroz školu prođe", "Volimo Fancusku kao što Makron ne voli nas", "Neka visi Pedro"....
"Putuje od leksa specijalisa pravnih praktikanata do grča facijalisa političkih diletanata; od kosmetskih svetinja do genetski modifikovanih avetinja; od Petooktobarske "revolucije" do 1244 Rezolucije; od šarenih partijskih koterija i klanova do zapadnoevropskih ezoterija i "kompromisnih" američkih planova....Bilo kako bilo, Milivojević, iako nigde eksplicitno ne veli, neprestano nas podseća da su tabloidi mera razlike između novinara i strvinara" - navodi u recenziji knjige dr Vladimir Ilić.
Agencija "Pragma" je osmislila i realizuje kampanju predstavljanja proizvodnog programa kompanije "Vatrosprem proizvodnja" putem bilborda na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu, a sve povodom 70 godina postojanja i rada te firme.
Osim vatrogasnih vozila i protivpožarnih aparata, po čemu je "Vatrosprem" i najpoznatiji, kroz kampanju će biti predstavljene i nadogradnje na vozilima kao što su mini smećar, cisterna za pranje i polivanje i kombinovano kalan džet vozilo za pročišćavanje kanalizacija i usisavanje mulja.
Polaznicima Novinarske škole Udruženja novinara Srbije, predavanje na temu "Odnos novinarstva i PR-a", održao je Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije Pragma.
UNS-ova škola novinarstva postoji od 1988. godine, i namenjena je početnicima koji nameravaju da se profesionalno bave novinarstvom, kao i iskusnim novinarima čiji je cilj da steknu dodatna znanja i veštine. Do sada je školu završilo više od 600 polaznika, od kojih značajan broj radi u novinskim agencijama, štampi, radio i TV stanicama, veb redakcijama, produkcijama i specijalizovanim publikacijama.
- Ponosan sam što smo uspeli da kompletno renoviramo sportsku dvoranu u Čajetini za šta je opština izdvojila 132 miliona dinara sopstvenih sredstava a ove godine smo u razvoj sporta uložili još milion i šesto hiljada evra za kupovinu sportske hale na Zlatiboru - izjavio je predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović predajući renoviranu dvoranu na upravljanje zaposlenima i rukovodstvu Sportski centar Čajetina.
To je veliki uspeh svih građana opštine Čajetina, dodao je Stamatović, koji uredno izmiruju svoje obaveze prema opštini ali i svih onih investitora na Zlatiboru iz čijih sredstava smo izdvojili i deo za razvoj sporta na teritoriji opštine Čajetina.
Sportska dvorana je ovim renoviranjem dobila potpuno novi enterijer, sa još jednom tribinom, tako da ukupni kapacitet sada iznosi oko 1000 mesta. Izgrađene su četiri nove svlačionice, medicinske prostorije, toaleti za publiku, novi ulaz za gledaoce, kafe bar. Renoviran je i enterijer dvorane, tako što je postavljen novi parket, nove konstrukcije koševa i led rasveta. Napravljeni su i VIP loža, kontrolna soba, prostor za reporterske ekipe i medija centar. Izvođači radova na modernizaciji i rekonstrukciji Sportske dvorane Čajetina bili su Polet iz Užica, Rovčanin inženjering iz Prijepolja, Jedinstvo iz Sevojna i MSC Sistem iz Požege.
Veliki je posao iza nas, kroz tri faze radova uspeli smo da produžimo halu, povećali kapacitet i visinu dvorane. Dali smo sve od sebe da realizujemo ovaj posao. Nije bilo nimalo lako, zahvalio bih se svima, pre svega mojim saradnicima i Opštini, koja je imala razumevanja i sluha za potrebe sportista i mladih - rekao je direktor "Sportskog centra Čajetina" Nikola Smiljanić na otvaranju hale.
U ime domaćina, uručene su zahvalnice zaslužnim pojedincima i ustanovama (Opštini Čajetina, KJP Zlatibor, JKP Vodovod, MCS Sistem Požega, Arhimis DOO Užice, Zoranu Pavloviću, Dragoljubu Novakoviću, Vukoici Keziću, KK Zlatibor, OK Zlatibor, SPC Spens Novi Sad, Asocijaciji sportskih centara Srbije). Prisutne je pozdravio i predsednik UO Asocijacije sportskih centara Srbije Dejan Čikić, a otvaranje dvorane na svoj način je pozdravio i pesnik Ljubivoje Ršumović. Program je okončan nastupom KUD-a Zlatibor i animatorske grupe.
Osim izgradnje najduže (9 km!) panoramske gondole na svetu, zlatiborske ''Gold gondole'' koja će biti završena do kraja godine, opština Čajetina namerava da realizuje još jedan veliki infrastrukturni projekat na Zlatiboru i sagradi i drugu trasu gondole koja bi povezivala Ribničko jezero i vrh Čigote, sve sa ciljem da se rastereti Tornik, a jedan krak gondole, od međustanice u Ribnici, preusmeri do Čigote, kako bi i taj deo Zlatibora razvio sve svoje turističke potencijale i privukao rekreativce, ljubitelje prirode i adrenalinskih sportova, tokom cele godine - najavio je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.
- Gondola od Ribnice do vrha Čigote biće duga oko 4,5 kilometara. Za sada, postoji nekoliko opcija trase, jer Čigota ima tri vrha, mali, srednji i najviši vrh, a zbog same tehnologije izrade gondole, stručnjaci koji rade na tome predložiće koja je varijanta najbolja za nas. Sledeće godine počećemo sa realizacijom izgradnje i te gondole i očekujemo da ćemo, u naredne dve godine, završiti ovaj projekat po fazama i tako kompleks Čigote staviti u funkciju, čime ćemo zaokružiti turističku ponudu na nivou celog Zlatibora - izjavio je Stamatović.
Prvi čovek zlatiborske samouprave je kazao da je već u toku izrada idejnog rešenja za gondolu od Ribnice ka vrhu Čigote i da je plan da se, u 2020, završi izrada master plana za razvoj čitavog područja oko Čigote za sportsko-rekreativne svrhe, a sve u okviru ekoloških standarda i uz najsavremeniju tehnologiju. On je naglasio da će nova gondola doprineti rasterećenju ne samo Tornika, već i područja oko Ribničkog jezera, budući da će na tom delu nastati ''Zlatni grad'', sa sportsko-rekreativnim sadržajima i konceptom razvoja turizma visoke kategorije.
- Kada je reč o finansiranju gondole Ribnica - Čigota, mi ćemo planirati sredstva u budžetu Opštine za 2020. godinu za početne radove, a nadamo se da ćemo uspeti da dobijemo novac i od Vlade Republike Srbije - rekao je Stamatović, ističući da je reč je o opštem interesu jer Zlatibor staje u red svetskih turističkih centara i da je uveren da opština Čajetina više neće imati administrativnih problema, kao što ih je bilo tokom realizacije projekta ''Gold gondola''.
Dobre NOVE i STARE, a KAO NOVE, KNJIGE
bukvari, azbučnici, priručnici iz oblasti:
- novinarstva
- odnosa s javnošću
- političke komunikacije
- propagande
NOVO ILI STARO, A KAO NOVO
I - za samo 699 NOVIH (ili starih) dinara
Hronika političkog komuniciranja u Srbiji
Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018"
(autor: Cvijetin Milivojević)
II - za 999 NOVIH (ili starih) dinara, paket od dve knjige:
Hronika političkog komuniciranja u Srbiji
Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018"
(autor: Cvijetin Milivojević)
Kako komuniciraju političari - "iz prve ruke":
Knjiga "NA PRVU LOPTU - političko komuniciranje u Srbiji od 1990 - 2007"
(autor: Cvijetin Milivojević)
I I I - za samo 699 NOVIH (ili starih) dinara
Bukvar odnosa s javnošću (PR-a):
Knjiga "NOVINAR - VAŠ PRIJATELJ; priručnik za uspešne odnose s medijima"
(autor: Cvijetin Milivojević)
I V - za samo 399 NOVIH (ili starih) dinara po primerku ili 999 dinara u paketu
Novinarstvo za početnike - početnica za novinare:
Knjiga "PUTNICI LUDOG TRAMVAJA"
(priređivači: Ivan Mrđen, Đoko Kesić i Slaviša Lekić; izdanje "Vreme knjige")
Kako komuniciraju političari - "iz prve ruke":
Knjiga "NA PRVU LOPTU - političko komuniciranje u Srbiji od 1990 - 2007"
(autor: Cvijetin Milivojević)
Kako su vođeni medijski ratovi devedesetih
Knjiga "GLOBALNO POTEMKINOVO SELO - medijski rat od 1990 - 1995"
(autor: Cvijetin Milivojević)
* Knjige možete nabaviti u Agenciji "Pragma": Francuska 14, Beograd, tel. 011/3234-439, office@pragma.rs
Turistička organizacija Zlatibor u narednom periodu organizuje nekoliko promocija kojima najavljuje predstojeću zimsku sezonu i promoviše turističke potencijale i atrakcije "zlatne" planine.
Za potencijalne goste i srpsku dijasporu iz Austrije, Turistička organizacija održaće promociju Zlatibora u Beču, 17. oktobra. Prezentacija će biti održana u "Idea House" medija centru u Beču u organizaciji Ambasade Republike Srbije,
Predstavništva Republike Srpske i Zajednice srpskih klubova u Beču, a pored Zlatibora svoje potencijale predstaviće i Olimpijski centar Jahorina.
Predstojeći vikend takođe će biti u znaku promocija jer se Zlatibor predstavlja i gostima iz Bosne i Hercegovine. U nedelju 20. oktobra u Brčkom, TO Zlatibor priprema "planinski doručak" po kome je prepoznatljiv. Događaj se održava u organizaciji serijala "Kuhinjica", Udruženja Hotelijera Brčko distrikta i Vlade Brčko Distrikta. Događaju će prisustvovati preko 80 novinara i predstavnika medija, ne samo iz Bosne i Hercegovine, već iz celog regiona.
Čajetina
"Bio sam prilično dobar na startu i današnja trka je bila mnogo brža nego prethodne" izjavio je italijanski takmičar, nosilac žute majice, Enriko Salvador, pobednik kružne trke na Zlatiboru, dok je drugo mesto osvojio srpski takmičar Dušan Kalaba koji je rekao da je "zadovoljan rezultatom, mada sam očekivao da ću danas pobediti, Trka je od početka bila izuzetno teška, naročito što je staza bila tehnički zahtevna"
Branko Banović, predsednik Biciklističkog saveza Srbije, rekao je nakon održane trke na Zlatiboru da duguje "pre svega veliku zahvalnost opštini Čajetina na svemu što je učinila da današnja etapa protekne u najboljem redu. Upravo smo izabrali ovakvu maršrutu kako bismo turističke potencijale Srbije i Republike Srpske pokazali u najboljem svetlu i da ta lepa slika ode u svet".
Biciklistička "Trka kroz Srbiju", pod sloganom "Biciklizam i turizam zajedno", prvi put je startovala iz Republike Srpske, konkretno iz Istočnog Sarajeva, a ove godine se proslavlja 80 godina od njenog osnivanja, odnosno od prve trke koja je vožena 1939. godine kada je kralj Petar Drugi Karađorđević uručio zlatni pehar pobedniku Avgustu Prosineku.
U ime domaćina današnje poluetape Miloje Rajović, predsednik Skupštine opštine Čajetina se posebno zahvalio ljudima iz Biciklističkog saveza Srbije koji su Zlatibor i Čajetinu izabrali kao jedne od domaćina trke i izrazio zadovoljstvo da je trka na Zlatiboru završena u najboljem mogućem redu. "I narednih godina ćemo se potruditi da napravimo još bolje biciklističke staze kako bismo ovu manifestaciju podigli na još viši nivo" rekao je Rajović.
"Ponosan sam što smo bili učesnici ovog karavana na Zlatiboru i što je preko 25.000 ljudi koji trenutno borave na Zlatiboru moglo da uživa u ovoj divnoj trci. Nadam se da su i učesnici uživali u lepotama naše planine a Zlatibor je još jednom pokazao da je na nivou najznačajnijih evropskih turističkih centara" zaključio je Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor.
U biciklističkom karavanu "Trke kroz Srbiju 2019" je više od 300 ljudi, od kojih je oko 150 takmičara iz tridesetak zemalja - iz zemalja u okruženju, zatim Austrije, Italije, Nemačke, Belorusije, Slovačke, Velike Britanije, Norveške, Francuske, kao i iz Azije i Južne Amerike. Učesnici ove trke skupljaju bodove za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine, a ujedno promovišu turističke potencijale Republike Srpske i Srbije.
Beograd
Rasim Ljajić, Zorana Mihajlović, Branko Ružić, Rodoljub Šabić, Igor Jurić i Novak Ðoković - bili su najkomunikativniji državni i politički funkcioneri i javne ličnosti u Srbiji tokom 2018. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja „Novinar – Vaš prijatelj“ koje je, sedamnaesti put za redom, tokom decembra 2018. i januara ove godine, sprovela PR agencija „Pragma“.
Među javnim ličnostima koje su tokom 2018. godine - prema mišljenju novinara najrelevantnijih srpskih medija - vidljivo promenile svoj imidž u odnosu na prethodni period, nezavisno od toga da li "na bolje" ili "na gore", izdvojili su se premijerka Ana Brnabić, Ivica Dačić, Dragan Ðilas, Borko Stefanović i gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić.
Među državnim i političkim institucijama najbolje odnose s medijima imali su: Privredna komora Srbije, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Vladina kancelarija za KiM, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka.
U kategoriji gradskih institucija i preduzeća, najupečatljiviji su Beogradski sajam, JKP ’’Zelenilo - Beograd’’ i Turistička organizacija Beograd, a od profitnih (privrednih) organizacija koje su najbolje komunicirale s medijima, izdvojila se kompanija Koka-kola.
Među neprofitnim organizacijama novinari su izdvojili Fondaciju ’’Tijana Jurić’’, a od sportskih Fudbalski savez Srbije, Košarkaški savez Srbije i Vaterpolo savez Srbije".
Organizovani događaji koji su, prema oceni novinara, obeležili prošlu godinu u Srbiji su: Vojna vežba ’’Vek pobednika’’ i utakmice FK Crvena zvezda u Ligi šampiona.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja stavova 300 novinara srpskih medija. U tradicionalnom istraživanju “Novinar – Vaš prijatelj” koje, krajem svake godine, sprovodi PR agencija „Pragma“, ispitanici analiziraju kvalitet odnosa s medijima organizacija i javnih ličnosti u više kategorija: državne institucije, političke organizacije, privredne i neprivredne organizacije, političke i ostale javne ličnosti, a biraju se i organizacije koje imaju najbolje kanale i sredstva komunikacije s novinarima.
(ilustracija uz info: karikatura Dušan Gađanski, "Pragma")
Beograd
Dokumentarni film „U potrazi za snom“ (Chasing a Dream), autora Mladena Mitrovića, biće svečano prikazan u utorak, 12. februara 2019, u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, na inicijativu stalnih misija Bosne i Hercegovine i Srbije pri UN, a uz podršku i pokroviteljstvo UNESCO-a.
„U potrazi za snom“ je premijerno prikazan 2015. godine, a četiri godine kasnije, uz ogromnu gledanost, i dalje se prikazuje širom sveta, vodeći gledaoce kroz nepregledne dubine potisnutih emocija.
Autobiografska dokumentarna odiseja u kojoj autor, prelazeći put dug 50.000 kilometara i tragajući za junacima svog prvog igranog filma „Haustorče“ (1987), učenicima osnovne škole „Bratstvo i jednstvo“ iz Sarajeva, koje su ratna dešavanja raselila po celom svetu, snimana je više od pet godina na četiri kontinenta, u 12 država (BiH, Srbija, Hrvatska, Slovenija, Nemačka, Rusija, Švedska, Tunis, Turska, Irak, Meksiko i SAD). Univerzalna priča o zajedničkom životu, žrtvama i prijateljstvu koje prevazilazi sve granice i strahote rata dolazi tamo gde i pripada, u „kuću svih naroda“ – Ujedinjene nacije.
Autorovo magično putovanje kroz svet snova i sećanja relizovali su producentska kuća "Fabrika snova" iz Beograda, u saradnji sa bosanskohercegovačkim i hrvatskim koproducentima - Balkan Art Centar iz Sarajeva i Factum iz Zagreba, uz podršku Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije. Tokom realizacije, film, je postao i deo projekta UN „Dijalog za budućnost“.
Beograd
"MOSTOVI & IZBORI; političko kolumniciranje u Srbiji 2009 - 2018" - nova knjiga Cvijetina Milivojevića - upravo je izašla iz štampe.
Reč je o štivu koje je prirodan nastavak autorove prethodne knjige (objavljene 2008), "NA PRVU LOPTU; političko komuniciranje u Srbiji 1990 - 2007", koja je bila zamišljena kao objektivna hronologija i subjektivna istorija prvih 18 godina obnovljenog političkog pluralizma u Srbiji.
"MOSTOVI & IZBORI" predstavljaju izbor među više od 600 kolumni koje je autor, tokom jedne decenije, objavljivao, prevashodno, u dnevnim listovima u dnevnim listovima "Danas", "Politika" i "Naše novine".
Knjiga je koncipirana kao analiza i sinteza druge faze vremeplova odrastanja, sazrevanja i odumiranja srpske višepartijske scene, političkih stranaka i organizacija, lidera i kandidata za lidere. Ili, kako to autor kaže u predgovoru - "političkog voajerisanja" aktuelnog političkog komuniciranja u Srbiji.
Dr Vladimir Ilić podseća u recenziji da je "Branko Miljković davno poručio trubadurima da isto je pevati i umirati i da će poeziju svi pisati, a nije pretpostavljao da ni novinarska sloboda neće pevati kao što se pevalo o njoj", a da Cvijetin Milivojević upravo želi drugu vrstu slobode, jer je sloboda (i) estetska kategorija.
Knjigu "MOSTOVI & IZBORI; političko kolumniciranje u Srbiji 2009 - 2018", po ceni od 699 dinara, možete nabaviti u Agenciji "Pragma", Francuska 14, Begrad. Telefon: 011/3234-439. E-mail: office@pragma.rs.
Čajetina
Povodom održavanja 7. Međunarodnog festivala sportskog filma na Zlatiboru, Svetskog dana velnesa i Kupa prijateljstva u fudbalu, opština Čajetina je od 9. do 11. juna organizovala posetu novinara Zlatiboru.
Za predstavnike beogradskih i lokalnih medija upriličen je radni ručak sa predsednikom Opštine Milanom Stamatovićem i zamenikom predsednika Opštine Arsenom Ðurićem, kao i susret sa direktorkom JP “Gold gondola” Bojanom Božanić i direktorom Turističke orgnaizacije Zlatibor Vladimirom Živanovićem.
Mediji su tokom boravka na Zlatiboru, upoznati sa funkcionisanjem opštine Čajetina, njenim privrednim, kulturnim, sportskim i turističkim potencijalima, ali i sa aktuelnim projektima, među kojima je najznačajniji projekat izgradnje zlatiborske gondole.
U okviru posete opštini Čajetina i Zlatiboru, novinari su obišli i dve najpoznatije turističke lokacije na ovom prostoru, muzej na otvorenom “Staro selo” u Sirogojnu, selu nadaleko poznatom po svojim pletiljama i Stopića pećinu, koja se nalazi između zlatiborskih sela Rožanstvo i Trnava i koja je najpoznatija po svojim bigrenim kadama.
Beograd
Organizatori 7. međunarodnog festivala sportskog filma (7-10. jun) i Kupa prijateljstva evropskih fudbalskih klubova (4-10. jun) najavili su iz beogradske \"Kinoteke\", sadržajan početak juna na Zlatiboru, planini sve više prepoznatljivoj po održavanju brojnih sportskim i kulturnih manifestacija.
- Veoma nam je drago da, baš u godini kada slavimo 125 godina organizovanog bavljenja turizmom na Zlatiboru, imamo čast da, u okviru ove dve manifestacije, ugostimo neka od najznačajnijih sportskih imena ovih prostora. Svi programi su besplatni, tako da će svi posetioci Zlatibora biti u prilici da se, uz uživanje u sportskom filmu i fudbalskim utakmicama, druže i sa našim sportskim legendama kao što su fudbaleri Dagoslav Šekularac, Dragan Džajić, Dragan Stojković, Savo Milošević, Dejan Savićević - rekao je Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije opštine Čajetina.
Potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) i suorganizator Kupa prijateljstva za fudbalere do 18 godina, Savo Milošević, naglasio je da će se na Zlatiboru spojiti sport i kultura, dve stvari veoma bitne za psihofizički razvoj naše dece. Posetioci Zlatibora će imati priliku da uživaju u fudbalskim majstorijama 10 najpoznatijih ekipa sa prostora bivše Jugoslavije i šest ekipa iz Italije, Španije, Turske i Mađarske.
Zamenik umetničkog direktora Međunarodni festival sportskog filma Aleksandar Avramović je najavio da će se projekcije održavati u sali Kongresnog centra \"Srbija\" na Zlatiboru i da će festival otvoriti ostvarenje \"250 stepenika\" sa Rađom, Kukočem, Ðorđevićem i Pešićem u glavnim ulogama, a da će ga zatvoriti glumac Miloš Biković sa ruskim filmom \"Led\" , koji će dobiti specijalno priznanje za doprinos sportskom filmu kroz uloge fudbalera, košarkaša, šampiona u umetničkom klizanju.
Avramović je izdvojio nekoliko ostvarenja naših autora, među kojima su \"Od Urugvaja do Rusije\", \"Svetislav Pešić - više od trenera\", \"Kada je srebro sijalo kao zlato\" ali i sportske filmove iz Kine, Ruande, Francuske, Crne Gore, Norveške, Rusije, Belgije, Brazila, Argentine i Nepala.
Zanimljivost Festivala predstavljaće i druženje sa srpskom sportskom heroinom Natašom Kovačević a priznanja za životno delo će dobiti Dragoslav Šekularac, Dušan Ivković, Vladimir Stanković, Dragan Kićanović, Ivica Osim, Sreten Damnjanović, Slobodan Joksimović i Vojkan Borisavljević.
Beograd
Mirko Marinović, doajen srpskog i jugoslovenskog medijskog prostora i dugogodišnji saradnik agencije Pragma i predavač u Trening radionici za PR i odnose s medijima, preminuo je sinoć u Beogradu, u 88. godini.
Više od 400 polaznika Pragmine edukacije za odnose s javnošću, učilo je veštine organizovanja PR događaja, od ovog vrhunskog stručnjaka i organizatora brojnih međunarodnih skupova i press eventa u našoj zemlji, među kojima su samiti nesvrstanih (I i IX), te skupovi organizacija kao što su: KEBS (današnji OEBS), UNESCO, MMF, Svetska banka, Interpol.
Mirko Marinović rođen je 20. oktobra 1930. godine u Prizrenu. Završio je Pravni fakultet. Novinarstvom je počeo da se bavi 1950. godine na Radio Beogradu. U Radio Jugoslaviji je radio od 1955. do 1956. godine, nakon čega prelazi u „Jugoslovenski pregled“. Više od 20 godina bio je na čelu sektora za rad sa domaćim i stranim novinarima, kao pomoćnik saveznog sekretara za informisanje. Dobitnik je više državnih i novinarskih priznanja za rad u oblasti informisanja, pored ostalog, nosilac je i francuskog odlikovanja Legija časti - komandir.
Bio je član UNS-a i NUNS-a, i predsednik Aktiva novinara veterana UNS-a.
Beograd
Povodom Međunarodnog dana žena, održana je Nacionalna konferencija Žene iz ruralnih krajeva - ravnopravne građanke Srbije, na kojoj je osim državnih institucija i međunarodnih organizacija, učestvovala i Unija žena Zapadne Srbije koju je predstavljala Jelena Ristić, uspešna preduzetnica iz Bogatića.
Prema rečima Jelene Ristić, žene iz ruralne sredine suočene su sa brojnim otežavajućim problemima i zato se teže odlučuju da pokrenu sopstveni posao, za razliku od žena u gradovima. U manjim mestima je veće nerazumevanje sredine jer postoji takvo shvatanje da je za ženu jedino bitno da čuva kuću i decu, dok se taj poslovni aspekt smatra samo kao element dopune kućnog budžeta – kaže Ristićeva i dodaje da je pristup početnim finansijama takođe teži jer su banke manje raspoložene da ženama iz ruralnih sredina otvore kreditne linije, pošto je za to potrebna imovina za hipoteku koja se u seoskim sredinama najčešće vodi na muškim članovima domaćinstava.
Ristićeva ističe da joj je cilj je da svoja iskustva prenese drugim ženama, o tome kako je moguće uspostaviti balans između uloge žene i majke u privatnom i poslovnom okruženju, u jednoj, pretežno ruralnoj sredini. U seoskim sredinama danas dostupne nove tehnologije, ali je činjenica da je društveni status žena sa sela uglavnom nepovoljan, da su zapostavljene, zanemarene, ne smatraju ih jednakim sa muškarcima, zakoni ih ne prepoznaju, a one nisu ni neobrazovane, ni lenje, ni nesposobne, već, naprotiv, veoma snalažljive, preduzimljive, spremne da rade – zaključuje Jelena Ristić.
Nacionalnu konferenciji o položaju žena na selu organizovalo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije.
Beograd
NAJKOMUNIKATIVNIJE JAVNE LIČNOSTI I ORGANIZACIJE U 2017. PREMA TRADICIONALNOM ISTRAŽIVANJU PR AGENCIJE »PRAGMA«
Zorana Mihajlović, Rasim Ljajić, Ivica Dačić, Branko Ružić, Nada Macura, Muamer Zukorlić, Sanda Rašković Ivić, Brankica Janković i Novak Ðoković - bili su najkomunikativniji državni i politički funkcioneri i javne ličnosti u Srbiji tokom 2017. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja „Novinar – Vaš prijatelj“ koje je, sedamnaesti put za redom, tokom decembra 2017. i januara ove godine, sprovela PR agencija „Pragma“.
Među javnim ličnostima koje su tokom 2017. godine - prema mišljenju novinara najrelevantnijih srpskih medija - vidljivo promenile svoj imidž u odnosu na prethodni period, nezavisno od toga da li na bolje ili na gore, izdvojili su se premijerka Ana Brnabić, Bogoljub Karić i Miloš Vazura.
Među državnim i političkim institucijama najbolje odnose s medijima imali su: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo poljoprivrede i
zaštite životne sredine, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Privredna komora Srbije i Narodna banka Srbije, dok se među političkim strankama izdvojila Demokratska stranka.
U kategoriji gradskih institucija i preduzeća, najupečatljiviji su Beogradski sajam i JKP ’’Zelenilo - Beograd’’, a od profitnih (privrednih) organizacija koje su najbolje komunicirale s medijima, najviše su ocenjeni Banka Inteza i MK Mountain Resort.
Među neprofitnim organizacijama novinari su izdvojili Jukom, a od sportskih Fudbalski savez Srbije i FK Partizan.
Organizovani događaji koji su, prema oceni novinara, obeležili prošlu godinu u Srbiji su: predsednički izbori, koncert Nika Kejva u beogradskoj Areni i fudbalska utakmica Crvena zvezda - Keln.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja stavova 300 novinara srpskih medija. U tradicionalnom istraživanju “Novinar – Vaš prijatelj” koje, krajem svake godine, sprovodi PR agencija „Pragma“, ispitanici analiziraju kvalitet odnosa s medijima organizacija i javnih ličnosti u više kategorija: državne institucije, političke organizacije, privredne i neprivredne organizacije, političke i ostale javne ličnosti, a biraju se i organizacije koje imaju najbolje kanale i sredstva komunikacije s novinarima. (kraj)
(ilustracija uz info: karikatura Dušan Gađanski, Pragma)
Beograd
Ogromna većina sudija (79 odsto) i tužilaca (80 odsto) smatra da postoji nepotizam ili lična veza prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija u višim instancama a o sličnim procentima je reč prilikom prvog izbora za sudiju ili zamenika javnog tužioca. Da su opterećeni brojem predmeta, što značajno utiče na kvalitet njihovog rada, smatra 74 odsto sudija i 78 odsto tužilaca - saopštio je Siniša Trifunović, predsednik Alumni kluba Pravosudne akademije (AKPA) jedne od rezultata njihovog istraživanja stavova sudija i tužilaca o pravosuđu u Srbiji.
Istraživanje je sprovedeno među 1.603 nosilaca pravosudnih funkcija - 1.218 sudija iz 83 suda (47 odsto svih sudija koji efektivno sude) i 385 tužilaca iz 47 tužilaštava (55 odsto svih tužilaca) širom Srbije, što ga čini najvećim istraživanjem ovog tipa u pravosudnom sistemu Srbije ikada.
Pravosudni funkcioneri su izneli i negativan stav i u odnosu na aktuelna pitanja njihovog rada kai i sa napredovanjem u karijeri, tako da 86 odsto sudija i 79 odsto tužilaca ima negativan stav o postojećem sistemu vrednovanja i 78 odsto funkcionera smatra da ono nebi trebalo da počiva na tzv. mesečnoj normi. Veliki stepen nezadovoljstva sudije (89 odsto) i tužioci (87odsto) izrazili su visinom plata koje imaju i kojima se, po njihovom mišljenju, ne obezbeđuje zakonska obaveza da bi visina plate trebalo da osigura porodicu funkcionera u materijalnom smislu zarad garantovanja njihove nezavisnosti. rezultatima istraživanja je iskazan i i visok stepen nepoverenja u transparentnost izbora sudija i tužilaca, te 75 odsto sudija i 71 odsto tužilaca smatra da je izborni proces netransparentan.
Ukupna ocena kojom su sudije ocenile stanje u pravosuđu (na skali od 1 do 5) je 2,67, a u slučaju tužilaca ocena je 2,58.
Čajetina
Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda na Zlatiboru, ukupne vrednosti četiri i po miliona evra, za čiju realizaciju je slovenačka vlada izdvojila 1, 5 miliona evra, još jedna je u nizu kapitalnih investicija usmerenih ka zaštiti životne sredine koja je od izuzetnog značaja ne samo za opštinu Čajetina već i za sve druge lokalne samouprave smeštene u slivu reke Drina – izjavio je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, prilikom obeležavanja početka radova na izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda na Zlatiboru, u dolini reke Obudojevice, istakavši posebnu zahvalnost Centru za međunarodnu saradnju i razvoj (CMSR) Republike Slovenije na finansijskoj pomoći i razumevanju za ovaj infrastrukturni projekat koji će opštinu Čajetinu svrstati među prve ekološke opštine u Srbiji.
Direktor CMSR Republike Slovenije Gašper Jež izjavio je da je izuzetno zadovoljan zbog početka izgradnje postrojenja za preradu otpadne vode na Zlatiboru i da se nada da će, za manje od godinu dana fabrika biti puštena u rad, naglasivši da su spremni da podrže sve aktivnosti i razvojne projekte opštine Čajetina, ali i da su zainteresovani da pomognu celom području oko reke Drine u pročišćavanju otpadnih voda koje se slivaju u tu reku.
Predsednik Skupštine opštine Čajetina Miloje Rajović kaže da su još pre deset godina postojale inicijative za izgradnju ovakvih postrojenja, ne samo na teritoriji opštine Čajetina već i u celoj Srbiji, i da je, nakon toliko vremena, lokalna samouprava uspela da započne projekat što nije bilo nimalo lako, s obzirom da je bilo potrebno pripremiti plansku dokumentaciju i obezbediti finansijska sredstva za realizaciju izgradnje postrojenja.
Korisnik budućeg postrojenja biće JKP „Vodovod Zlatibor“ a prema rečima direktora ovog javnog preduzeća Rada Jovanovića, njegova izgradnja imaće višestruki značaj za Zlatibor, kako za njegov turistički razvoj i svrstavanje planine u turističku destinaciju prve kategorije tako i za zaštitu životne sredine i uređenje dela reke Obudojevice, gde će biti izgrađeno i šetalište.
Opština Čajetina završila je idejno rešenje, odredila lokaciju, uradila pristupni put i trafostanicu, kako bi se stekli svi potrebni uslovi za izgradnju ovog postrojenja, a radove na izgradnji postrojenja izvodi konzorcijum koji čine građevinske firme \\\\\\\"Jedinstvo\\\\\\\" iz Sevojna, beogradski \\\\\\\"Beohidro\\\\\\\" i slovenačka firma \\\\\\\"Hidroinženiring\\\\\\\".
U planu je i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za Sirogojno, Mačkat i Čajetinu, gde je i najveća koncentracija stanovništa, a kada se ovo realizuje opština Čajetina će biti prva kompletno ekološka opština u Srbiji.
Beograd
Bar polovina sudija i tužilaca u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca moraju biti izabrani od strane svojih kolega na neposrednim izborima, a sam izborni proces, tj. izborna kampanja morala bi biti detaljnije regulisana, uz ograničenja po ugledu na političke izbore, kako bi reforma pravosuđa dala neke konkretne rezultate – izjavio je Siniša Trifunović, predsednik Alumni kluba Pravosudne akademije (AKPA).
Mnogi zaboravljaju na različite uticaje koji postoje unutar pravosuđa, i zato sastav pravosudnih saveta koji obavljaju izbor sudija i tužilaca mora biti balansiran, a to znači da u njemu, pored sudija i tužilaca, moraju biti i nestranački članovi koje bi birala Skupština Srbije – ističe Trifunović i dodaje da u izboru sudija i tužilaca postoje koruptivni rizici, kao i rizici ličnog uticaja (nepotizam), zbog čega strukovno udruženje AKPA predlaže da se deo sastava pravosudnih saveta menja na godišnjem nivou, tj. da postoji tzv. rotacioni princip da bi se obezbedila njihova politička nezavisnost.
Takođe, izvori finansiranja kampanja moraju biti transparentni i mora se obezbediti jednaka dostupnost glasačkom telu svakog kandidata, bez obzira da li ga podržava strukovno udruženje ili je nezavisan kandidat – zaključio je Siniša Trifunović.
Beograd
Alumni klub Pravosudne akademije (AKPA) smatra da se novim konkursom Državnog veća tužilaca za izbor 54 zamenika tužilaca ništa konkretno neće promeniti u odnosu na prethodni konkurs koji je pre dva meseca Skupština Srbije povukla iz procedure i da je potrebno ozbiljnije unaprediti normativni okvir tog procesa. Predlažemo da se u novi Zakon o javnom tužilaštvu unese odredba da je završena Pravosudna akademija uslov za izbor javnih tužilaca, a da se prelaznim odredbama odloži puna primena tog uslova na 2 godine ili do izmene Ustava, u kom periodu bi se obezbedila zastupljenost u izboru svih kategorija kandidata - izjavio je Siniša Trifunović, predsednik AKPA, dodavši da je potrebno obezbediti poverenje u proces izbora u skladu sa zahtevom EU i Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa za period 2013-2018. godine. Ukoliko uspemo u nameri da dođe do izmene tih propisa, podržaćemo izbor funkcionera u javnotužilačkoj organizaciji, kao i predstojeći izbor sudija u sudovima širom Srbije - istakao je Siniša Trifunović.
- Trenutno pregovaramo sa ostalim strukovnim organizacijama u pokušaju da formulišemo zajednički predlog izmena Zakona o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu. Buduća rešenja moraju biti u interesu, kako sudijskih i tužilačkih pomoćnika, tako i svršenih polaznika Pravosudne akademije, ali pre svega moraju obezbediti pravnu sigurnost i izvesnost i otkloniti svaku sumnju u pošten izbor kod građana. I od Ministarstva pravde očekujemo da, sa svoje strane, pomogne da se planirane reforme u domenu izbora sudija i tužilaca urade u skladu sa usvojenim strateškim dokumentima i u planiranim rokovima - zaključio je Trifunović.
Beograd
Drugi po redu, Festival knjiga “Fesk – Pazi šta čitaš” koji je okupio preko 30 izdavača iz Srbije, sa 700 odabranih naslova iz oblasti humanističkih i društvenih nauka, kulture i umetnosti, zatvoren je danas nakon organizovane tribine na temu modnog marketinga u akademskoj literaturi, čime je zvanično završen četverodnevni program Fesk-a.
Najveći doprinos Festivala knjiga je upućivanje zajedničke inicijative nadležnim institucijama, pre svega Ministarstvu prosvete i nauke i Gradskom sekretarijatu za kulturu da se poboljša status profesionalnih izdavača kapitalnih izdanja, kako sredstva iz budžeta ne bi dobijali isključivo instituti, fakulteti i druge institucije, čija osnovna delatnost nije izdavaštvo – izjavila je Zorica Stablović Bulajić, direktorka Festivala „Fesk - Pazi šta čitaš”.
Zorica Stablović Bulajić ističe da je Festival imao za cilj da predstavi knjigu kao kulturološki fenomen i edukativno sredstvo, kao i da ukaže na značaj izdavaštva u nacionalnoj kulturi Srbije, o čemu svedoči i potreba da program Fesk-a bude u znaku osam vekova od krunisanja prvog Nemanjića, napominjujući da je poseban značaj ove kulturne manifestacije što su predstavljena mnoga kapitalna izdanja za koja šira javnost i čitalačka publika do sada nije ni znala da postoje.
Beograd
Finansijski centri moći koji su se i pre ali i tokom članstva Velike Britanije u Evropskoj uniji nalazili u Londonu, mogu lako preći u Berlin ili Pariz ukoliko zvaničnici EU odluče da ojačaju finansijske poluge federalizacije nakon Bregzita – izjavio je Ivan Vujačić, profesor Ekonomskog fakluteta u Beogradu i dugogodišnji diplomata, na Festivalu knjiga "FESK - Pazi šta čitaš", tokom predstavljanja knjige "Kriza u evrozoni: najskuplji razvod na svetu", autora Ognjena Radonjića.
Vujačić je ocenio da je do nedavno u Evropskoj uniji postojala iluzija zajedničkog finansijskog tržišta, koje se probudilo tek 2010. godine kada je Grčka saopštila da ne može da vraća svoje dugove i dodao da do konačnog odlaska Velike Britanije iz Evropske unije možda i neće doći usled mnogobrojnih prepletenih interesa obe strane.
Na činjenicu da Evropska unija nema još uvek svoj zajednički identitet (nasuprot SAD) i da se to posebno vidi na zajedničkom finansijskom tržištu, ukazao je Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Autor knjige Ognjen Radonjić je u svetlu promena nakon nedavnih izbora u Austriji, Holandiji i Francuskoj pomenuo da su na vlast došle opcije naklonjene Evropskoj uniji ali i da je povećano učešće desnice, koja je po definiciji evroskeptična. Taj podatak, kao i onaj da je u najbogatijim zemljama Evrope došlo do velikog jaza između najbogatijih i najsiromašnijih građana, mu ne daju dovoljnu potporu da će kapitalistički sistem uspeti da povrati ravnotežu na finansijskom tržištu Evrope.
Beograd
Direktori i glavni urednici izdavačkih kuća koje se bave izdavanjem stručne i naučne literature podneće inicijativu Sekretarijatu za kulturu grada Beograda i Ministarstvu prosvete i nauke da se promeni odnos prema profesionalnim izdavačima koji su skrajnuti a u prvi plan se stavljaju instituti, fakulteti i druge institucije kojima izdavaštvo nije osnovna delatnost - zaključak je okruglog stola "Stručna literatura na margini ili stranputici" održanog u okviru Festivala knjige "FESK - Pazi šta čitaš".
Opšti utisak je da bi stručna i naučna literatura morali ponovo da budu deo kulturne politike države Srbije ili kao što je početkom XX veka govorio naš veliki državnik i publicista Stojan Protić "knjiga je nešto što zadire u naše nacionalno biće".
Diektor izdvačke kuće "Arhipelag" Gojko Božović je istakao da nikada u istoriji Srbije nismo imali više naučno-obrazovnih ustanova i formalno najvećeg broja visokoakademskih građana a toliko male, minimalne tiraže objavljenih stručnih knjiga. Po njemu "naučne i stručne knjige su prilikom otkupa marginalizovane od strane javnih biblioteka a ni Ministarstvo kulture i informisanja ne pridaje odgovarajući značaj ovom nacionalnom blagu svake države". On rešenje vidi i obnavljanju konkursa grada Beograda za kapitalna dela u izdavaštvu kao i u povećanju bužeta nadležnog ministarstva namenjenog sufinansiranju kapitalnim izdanjima.
Sličnog mišljenja je i Dragorad Kovačević, glavni urednik Izdavačke kuće "Orion art", koji je istakao da "izdavaštvo deli sudbinu čitave kulture od koje se očekuje da, u uslovima kapitalizma, kao osnovni cilj sebi postavlja stvaranje profita". On rešenje vidi i u odvajanju većeg procenta budžeta za kulturu i u mogućnosti uvođenja automatizma prilikom otkupa naučne i stručne knjige od strane biblioteka.
Beograd
Dodelom nagrada za izdanja objavljena 2016. i 2017. godine, u atriumu beogradskog hotela "Envoj" svečano je otvoren Festival kapitalnih izdanja knjiga "FESK - Pazi šta čitaš", jedinstven po tome što predstavlja samo kvalitetne naslove iz oblasti humanističkih i društvenih nauka, kulture i umetnosti.
U kategoriji knjiga koje su ostvarile naučni doprinos ravnopravno su nagrađena tri izdanja:
- Globalna nejadnakost, autora Branka Milanovića (izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad)
- Srbi u Habzburškoj monarhiji 1 i 2, grupe autora: Goran Vasin, Dejan Mikavica, Nenad Lemajić i Nenad Ninković (izdavači: Priometej i Radio televizija Vojvodine, Novi Sad)
- Srpsko zidno slikarstvo u zemljama Lazarevića i Brankovića, autora Tatjane Starodubcev (izdavači: Univerzitet u Beogradu, Filozofski faklutet, Institut za istoriju umetnosti)
U kategoriji knjiga koje su doprinele inovativnoj obrazovnoj praksi nagrađena je knjiga:
- Pupin (1854-1935), koju je priredila Aleksandra Ninković-Tašić (izdavač: Istorijski muzej Srbije)
U kategoriji vrednog reprint izdanja stare knjige ili stare građe čija vrednost i aktuelnost odolevaju vremenu, nagrade su ravnopravno podelile dve knjige:
- Povelja kralja Milutina manastiru Banjska (u dve knjige), priređivača Ðorđa Trifunovića (izdavač: Službeni glasnik, Beograd)
- Kvantitativni opis strukture srpskog jezika (u osam tomova), autor Ðorđa Kostića (izdavač: Službeni glasnik, Beograd)
Posebno priznanje za umetnički utisak i kvalitet izdanja dobila je knjiga:
- Zelena - istorija jedne boje, autora Mišela Pasturoa (izdavač: Službeni glasnik, Beograd)
Festival knjiga će biti otvoren do subote, 27. maja a ulaz za posetioce je besplatan.
Beograd
Druga po redu, kulturna manifestacija Festival knjige – Fesk, čiji je cilj da na jednom mestu istakne kulturno i naučno blago Srbije, održaće se od 24. do 27. maja u Beogradu, u hotelu Envoj (Čika Ljubina 1), gde će se predstaviti 700 naslova iz oblasti humanističkih i društvenih nauka, kulture i umetnosti, objavljenih 2016. i 2017. godine. Više od 30 izdavača ali drugih značajnih institucija iz oblasti kulture, obrazovanja i nauke (muzeji, biblioteke, instituti) će prezentovati svoja kapitalna dela stvaraocima i ljubiteljima pisane reči. Festival će u sredu, 24. maja, u 14 sati, otvoriti Nikola Tanić, pomoćnik ministra za nauku, nakon čega će biti dodeljene nagrade za najbolju knjigu u više kategorija.
Žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (direktor Univerzitetske biblioteke), Nikola Samardžić (redovni profesor Filozofskog fakulteta), Viktorija Podboj (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja), Zoran Blažina (dekan Fakulteta primenjenih umetnosti), Predag Šarčević (glavni i odgovorni urednik Trećeg programa Radio Beograda), Stana Šehalić (generalni sekretar Udruženja za tržišne komunikacije Srbije) i Jelena Šarenac (predsednik UO Društva Srbije za odnose sa javnošću) izabraće najbolje knjige u tri kategorije:
- knjiga koja ostvaruje naučni doprinos
- knjiga koja doprinosi inovativno-obrazovnoj praksi
- vredno reprint izdanje stare knjige
U okviru Fesk-a će se u četvrtak, 25. maja, od 14 do 16 sati održati okrugli sto na
temu "Stručna i naučna literatura na margini ili stranputici: kapitalno izdavaštvo
između države i čitalaca" na kome će pokušati da se nađu rešenja kojima će i ova
vrsta knjiga moći da zauzme zasluženo mesto u nacionalnoj kulturi Srbije.
Organizatori Festivala su izdavačke kuće Heraedu i Evoluta a ulaz za sve posetioce je besplatan.
Beograd
Saradnik i prijatelj PR agencije "Pragma" Milisav Petković objavio je prvu zbirku pesama pod nazivom ’’Zelenika’’, u kojoj se nalazi ukupno 60 pesama razvrstanih u tri ciklusa: Zelenika (ljubavne pesme), Mačkov kamen (duhovne pesme) i Sa margina poslovnika (pesme inspirisane društveno-političkim dešavanjima).
Milisav Mile Petković rođen je 1961. godine u Velikoj Reci u opštini Mali Zvornik. Završio je Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu. Osnivač je Demokratske stranke u Mačvanskom i Podrinjskom okrugu, a kao član DS bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije puna dva mandata. Od 1997 do 2000. godine radio je u Tehničkom i humanitarnom udruženju (THU) iz Bona. Dve godine je bio zaposlen u rudniku ’’Trepča’’ na Kosovu i Metohiji, a najveći deo radnog veka proveo je u rudniku "Kolubara" u Lazarevcu, gde je i danas zaposlen.
Beograd
Prošle su pune dve decenije od studentskih i građanskih protesta, uzrokovanih velikom izbornom krađom 1996. godine. Da li se istorija ponavlja ili je reč o falsifikatu originala?
Umesto odgovora, nudimo vam deo marketinškog i aktivističkog ’’minulog’’ rada, dela saradnika PR agencija Pragma.
Dnevni list ’’Demokratija’’ rođen u tim danima s kraja 1996. godine, kada se na ulicama srpskih gradova budila demokratija, objavio je tada set razglednica sa motivima novinskih fotografija uslikanih na protestima, kao i pasoš ’’šetača Slobodne Srbije’’.
Bogatić
Turistička organizacija opštine Bogatić predstaviće se na 39. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, od 23. do 26. februara, u hali IV Beogradskog sajma.
"Akcenat ovogodišnjeg sajamskog predstavljanja je na organizaciji 49. turističke manifestacije "Hajdučko veče", u avgustu ove godine. Kao turističke destinacije promovisaćemo Etno-park u Sovljaku, manastir Ilinje u Očagama i Termalnu rivijeru, ali i predstaviti ponudu smeštajnih kapaciteta u domaćoj radinosti. Naša prezentacija će spojiti tradiciju i kulturu Mačve i savremene trendove u razvoju turizma i turističkoj ponudi", rekao je Vladan Popadić, direktor Turističke organizacije.
"Iskoristićemo priliku da na ovogodišnjem sajmu najavimo novu manifestaciju koja će se organizovati početkom marta. Reč je o regionalnom takmičenju u pripremanju hrane, koje će u u našoj organizaciji pod pokroviteljstom Stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj u jugoistočnoj Evropi (SWG), prvi put u Bogatiću okupiti srednjoškolce gastronomskih smerova iz Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine i Srbije", dodao je Vladan Popadić, direktor Turističke organizacije Bogatića.
Bogatić
Prvo regionalno takmičenje, u pripremanju hrane regiona "Drina-Sava", za učenike završnih razreda srednjih kuvarskih škola iz Srbije, Hrvatske i BiH, održaće se 10. marta u Bogatiću, uz podršku Turističke organizacije opštine Bogatić i Stalne radne grupe za ruralni razvoj (SWG) u Jugoistočnoj Evropi u okviru projekta "Podrška regionalnoj saradnji i izbalansiranom teritorijalnom razvoju zemalja Zapadnog Balkana u procesu približavanja evropskim integracijama" uz finansijsku podršku Evropske unije.
Učenici će se takmičiti u dve kulinarske kategorije: prošireni meni, baziran na tradicionalnom jelu podneblja iz kojeg takmičari dolaze i modernu gastronomiju – pripremanje jela po izboru.
Čajetina
U organizaciji Opštine Čajetina, u zlatiborskom selu Mačkat, otvoren je 17. po redu Sajam suvomesnatih proizvoda – ‘’Pršutijada’’ na kojoj će se od 10. do 12. februara predstaviti oko 20 proizvođača iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Crne Gore.
Otvarajući manifestaciju predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović rekao je da je cilj te lokalne samouprave da podstakne razvoj porodične proizvodnje suvomesnatih proizvoda.
‘’Pršutijada je veoma značajna manifestacija za ovaj kraj. Nama je cilj da sajam dobije međunarodni karakter i u narednim godinama radićemo na zaštiti ovog brenda i izlasku naših tradicionalnih proizvoda i van Srbije’’ - izjavio je Stamatović. On je naveo da Mačkat ima oko 50 malih proizvođača suvomesnatih proizvoda ali i "Zlatiborac" kao veliku industriju i da je uspeh zagarantovan ako postoji saradnja lokalne samouprave i građana. Po njegovim rečima, država nije dovoljno pomogla održavanje Pršutijade. "Ovo je 17. po redu Pršutijada, a do sad su predstavnici države ili ministarstava došli u Mačkat tri ili četiri puta i dali podršku, sve ovde je stvoreno sopstvenim ulaganjima i sredstvima", pojasnio je Milan Stamatović.
Kvalitet suvomesnatih proizvoda izloženih na Pršutijadi kontrolisao je beogradski Jugoinspekt a Zlatnu medalju za goveđu pršutu prvi put na Sajamu hrane u Štutgartu osvojio je Ilija Stojanović.
Prema oceni žirija, najbolju domaću kobasicu napravio je Nikola Brković, Dragan Stojanović je pobednik u kategoriji ovčije stelje, dok je Radomir Šopalović osvojio prvo mesto za najkvalitetniju slaninu. Pobednik u kategoriji svinjska pršuta je Miroslav Stojanović, kome je pripala i specijalna nagrada za užičku slaninu, dok je specijalna nagrada za ovčije meso pripala Aleksandru Radojičiću.
Vučić, sportisti, zaštitnici građana i, naravno - Ljajić!
Beograd
Rodoljub Šabić (poverenik za informacije od javnog značaja), Aleksandar Vučić, Rasim Lajić, Saša Janković (zaštitnik građana), Ivana Španović i Novak Ðoković – bili su najkomunikativniji državni i politički funkcioneri i javne ličnosti u Srbiji tokom 2016. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja „Novinar – Vaš prijatelj“ koje je, šesnaesti put za redom, tokom decembra 2016. i januara ove godine, sprovela PR agencija „Pragma“. Zanimljivo je da je potpredsednika Vlade Srbije Rasima Ljajića, svih 16 godina, "novinarski žiri" svrstavao u sam vrh političkih i državnih funkcionera koji imaju najbolje odnose s medijima.
Među javnim ličnostima koje su tokom 2016. godine - prema mišljenju novinara najrelevantnijih srpskih medija - promenile svoj imidž u odnosu na prethodni period, nezavisno od toga da li "na bolje" ili "na gore", izdvojili su se Marko Ðurić, Čedomir Jovanović i Marijan Rističević.
Među državnim i političkim institucijama najbolje odnose s medijima imali su: Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane, a među strankama Srpska radikalna stranka i Dveri.
U kategoriji profitnih (privrednih) organizacija najbolje su komunicirali s medijima "Laguna", "Hemofarm Štade" i "Vulkan".
Među neprofitnim organizacijama novinari su izdvojili Komesarijat za izbeglice i migracije i Srpsku akademiju nauka i umetnosti.
Organizovani događaji koji su, prema oceni novinara, obeležili prošlu godinu
u Srbiji jesu: vanredni parlamentarni izbori, Sajam knjiga i rušenje objekata u Savamali.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja stavova 300 novinara srpskih medija. U tradicionalnom istraživanju “Novinar – Vaš prijatelj” koje, krajem svake godine, sprovodi PR agencija „Pragma“, ispitanici analiziraju kvalitet odnosa s medijima organizacija i javnih ličnosti u više kategorija: državne institucije, političke organizacije, privredne i neprivredne organizacije, političke i ostale javne ličnosti, a biraju se i organizacije koje imaju najbolje kanale i sredstva komunikacije s novinarima. (kraj)
(Autor karikature: Dušan Gađanski)
Beograd
Vlade Srbije i Belorusije dogovorile su u Minsku robno-finansijski aranžman u okviru koga će beloruski proizvođač kamionskih šasija MAZ (preko svog zastupnika u Srbiji, firme "Global Trade Solutions" doo) u prvoj polovini ove godine isporučiti 50 kamionskih šasija, koje će beogradska "Vatrosprem proizvodnja" doo nadograditi u vatrogasna vozila za potrebe Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. Ovaj posao će finansirati Narodna banka Belorusije za šta je odobrenje dao predsednik Lukašenko tokom nedavne zvanične posete premijera Vučića Belorusiji.
"Ovo je za Srbiju veoma važan dogovor jer je prosečna starost vatrogasnih vozila MUP-a preko 30 godina, pa će se jedna takva obnova obaviti sa domaćim proizvođačem, što će u budućnosti obezbediti kvalitetan servis i održavanje vozila" izjavio je ovim povodom Dragiša Marinković, generalni direktor beogradske "Vatrosprem proizvodnje" doo, dodavši da tako naša i beloruska firma nastavljaju saradnju i zajednički nastup i na stranim tržištima.
Bogatić
Četvrta po redu manifestacija “Hajka na Drinsku lisicu” u organizaciji Lovačkog udruženja “Mačva” iz Bogatića a u saradnji sa Turističkom organizacijom opštine Bogatić, održana je 15. januara na terenima lovačkih sekcija Badovinci, Salaš Crnobarski i Crna Bara. Na prostoru lovnih terena uz samu obalu Drine, u dužini od 10 km, učestvovalo je više od 200 lovaca iz lovačkih udruženja iz regiona i gosti lovci iz Republike Srpske.
Dobar pogled, mirnu ruku i uspešan pogon na lisicu, pred sam početak grupnog lova, poželeo je Dragan Ružić, predsednik Lovačkog udruženja “Mačva” iz Bogatića. Lovci su formirali lovačke grupe, koje su se raporedile duž obale reke Drine u formaciji potkovice, od Pavlovića mosta preko Salaša Crnobarskog do Crne Bare. Iz više reona pušteno je oko 20 pasa goniča. Iskusni lovci, sa svojim psima tragačima su ubrzo ušli u trag divljači i posle nekoliko pucnjeva počelo je brojanje odstreljenih lisica. Na ovogodišnjem pogonu odstreljeno je šest lisica. Predstavnici LU “Mačva” podelili su zahvalnice svim učesnicima, a glavna nagrada – vaučer za lovačku pušku, otišla je u ruke Zorana Æosića iz LU “Sloga” Lipolist.
“Na prvom terenu bilo je dosta zečeva, pa sam se prebacio na drugi, gde sam uz kanal uočio dve lisice, jednu sam odstrelio, dok mi je druga umakla”, rekao je Stefan Kojić, lovac LU “Sloga” iz Lipolista.
Posle završenog pogona, lovci su se vratili na zborno mesto gde su nastavili dobro druženje uz lovačke priče, gulaš i lutriju.
Bogatić
Lovačko udruženje "Mačva" iz Bogatića u saradnji sa Turističkom organizacijom opštine Bogatić, četvrti put zaredom organizuje tradicionalnu manifestaciju "Hajka na Drinsku lisicu" u nedelju, 15. januara sa početkom u 8 sati, na prostoru lovnih terena opštine Bogatić uz samu reku Drinu - kaže Vladan Popadić, predsednik Turističke organizacije opštine Bogatić.
Popadić ističe da će lov biti organizovan na terenima lovačkih sekcija u Badovincima, Salašu Crnobarskom i u Crnoj Bari, u dužini od 10 kilometara, i da se očekuje između 300 i 400 lovaca iz cele Srbije i Republike Srpske. U prethodne tri hajke ulov lisice nikada nije izostao a dodatan motiv za sve lovce biće nagrada, odnosno lovačka puška za najuspešnijeg lovca – zaključuje Vladan Popadić.
Bogatić
Grlo Seven sa jahačem Lazarevićem pobednik je prve trke na 22. "Božićnim galopskim trkama 2017" u Bogatiću, dok je grlo Džekrem, sa Rizvanom Sakićem u sedlu, bilo pobednik u trci na stazi od 800 metara. U trci u sulkama pobedilo je grlo Kockar sa Draganom Živanovićem, ispred Marakeša i princa Krivajskog. Uprkos dvocifrenom minusu u Bogatiću, trkama je prisustvovalo nekoliko hiljada ljubitelja konja i konjičkih trka. Organizator trka je bio KK „Mačvanin“, a pokrovitelj Opština Bogatić.
„U ime Turističke organizacije zahvaljujem se svim posetiocima i učesnicima, koji su prisustvovali dvadesetdrugim po redu Božićnim trkama u Bogatiću. Ovo je jedinstvena prilika da se na jednom mestu vidi spoj višedecenijske tradicije i odlične organizacije rukovodstva Konjičkog kluba „Mačvanin“, rekao zadovoljno nakon održanih trka Vladan Popadić, direktor Turističke organizacije opštine Bogatić.
Bogatić
Tradicionalne, dvadeset druge po redu, "Božićne galopske trke" u Bogatiću biće održane 7. januara sa početkom u 12 sati na lokalnom hipodromu, uz učešće dvadesetak grla iz Bogatića, Šapca, Uba, Pančeva i drugih gradova Srbije – izjavio je Vladan Popadić, direktor Turističke organizacije opštine Bogatić.
Popadić ističe da su planirane dve trkačke discipline, ravne galopske trke i trke u sulkama koje su karakteristične za hipodrom u Bogatiću, i da su organizatori ovog turističko-sportskog događaja opština Bogatić i konjički klub "Mačvanin" obezbedili bogat nagradni fond za najbolje takmičare.
Prema našoj proceni biće prisutno oko 5.000 posetilaca, ljubitelja konjičkog sporta, dodao je Popadić, napomenuvši da su konjarstvo i konjički sport oduvek bili razvijeni u ovom delu Mačve, o čemu govori i podatak da se "Božićne trke" u Bogаtiću orgаnizuju od 1977. godine i da je nаjvećа posetа zаbeleženа devedesetih godinа prošlog vekа, kаdа je ove trke posmаtrаlo 12.000 posetilаcа
Zvаnično prvi trkаčki dаn u Bogаtiću održаn je 1. mаjа 1950. godine nа mestu sаdаšnje stočne pijаce, gde se nаlаzio hipodrom. To imаnje se zvаlo "Ðonlićа grаdinа" i tada je održаno pet gаlopskih i jednа trkа u dvokolicаmа. U glаvnoj trci nа 1.800 metаrа pobedilo je grlo Bengzijа, vlasnika Milаnа Miškovićа iz Belotićа koju je jаhаo Vlаjko Jović.
Konjarstvo i konjički sport oduvek su bili razvijeni u ovom delu Mačve, na ušću Drine u Savu. Prilikom odlаskа u rаt vojni obveznici u Kraljevini Srbiji su morаli sа sobom dа povedu i konjа. Drugim srpskim vojnicima su kralj i država davali ratne konje, ali ne i Mаčvаnima. Oni su nа to bili ponosni, jer su tvrdili da "nijedan krаljev konj nije bio bolji od njihovog". Od 32.000 konjа koliko je celo Podrinje dаlo u Prvom svetskom rаtu, čak dve trećine dаlа je Mаčvа. Sаmo je kućа Sаmurovićа iz Mačvanskog Prnjаvorа, prilikom mobilizаcije 1914. godine, dаlа oko 40 grlа.
Na teritoriji opštine Bogatić svadbe su bile nezaobilazni događaji kada se u konjskim trkama trčalo za muštuluk. Dužina staze, šorovima i sokacima, bila je od 1.200 do 3.000 metara, ali na svadbi domaćina Živadina Pelića iz Salaša Crnobarskog trčalo se na stazi dugoj 18 kilometara. Taj običaj se neguje i poslednjih pet decenija kroz manifestaciju "Hajdučke večeri" koja se održava u Crnoj Bari. Jedna od glavnih atrakcija tada su tradicionalna "Hajdučka svadba" i parada mačvanskih konja i fijakera
Bogatić
Imajući u vidu da mačvanski region u velikoj meri učestvuje u ukupnoj proizvodnji maline i kupine u Srbiji, odlučili smo da Mačvu i Bogatić, na predstojećem Sajmu etno hrane i pića u Beogradu, predstavimo kao značajnog proizvođača kupinovog vina – kaže Vladan Popadić, direktor Turističke organizacije opštine Bogatić (TOOB), ovog puta zadužene za promociju etno-hrane i pića.
Popadić dodaje da će Turistička organizacija opštine Bogatić upoznati posetioce sajma sa kupinovim vinom, priznatog proizvođača "Gačića magaza" iz Bogatića, koji je pre tri godine za to vino dobio nagradu Beogradskog sajma.
Osim pića iz mačvanskog kraja, promovisaćemo kozji sir u hrastovoj kori oplemenjen tartufima koji poljoprivredno gazdinstvo Budimirović specijalno proizvodi za rusko tržište i koji je još 2008. nagrađen na sajmovima u Moskvi i Briselu, mačvanske listiće, specijalitet našeg kraja, kao i druge domaće proizvode specifične za Mačvu i Bogatić – ističe direktor TOOB Vladan Popadić.
Na sajmu etno hrane i pića, koji se održava od 23-26. novembra u Beogradu, Turistička organizacija opštine Bogatić predstaviće i nekoliko manifestacija koje su usko povezane sa proizvodnjom hrane i pića, od kojih je najpoznatija "Metkovačka vesela mašina", inspirisana tradicijom pravljenja kvalitetne Metkovačke rakije.
Bogatić
Miloš Paunić iz Badovinaca ovogodišnji je pobednik takmičenja za mačvanskog harambašu, testu spretnosti u zaboravljenim sportskim veštinama: bacanju kamena s ramena, skoku u dalj iz mesta, nadvlačenju klipa, borbi na brvnu, preskakanju panja iz mesta i penjanju uz drvo. Drugo mesto osvojio je Aleksandar Krajišnik iz Majura, oborivši rekord takmičenja u disciplini preskakanja panja iz mesta, sa rezultatom 145,5 cm. Ovo je ujedno najbolji rezultat u proteklih 50. godina, koliko i traje nadmetanje za najboljeg harambašu u okviru manifestacije "Hajdučko veče" u Bogatiću. Pobednik je dobio originalnu oficirsku sablju i vaučer u vrednosti od 50.000 dinara.
U okviru manifestacije koja je proteklog vikenda proslavila 50 godina postojanja, mnogobrojni domaćini i njihovi gosti uživali su i u "Hajdučkoj regati" (spustu niz Drinu u dužini od 25 kilomatara), biciklističkoj trci "Biciklom kroz Mačvu", takmičenju u sportskom ribolovu i gađanju glinenih golubova. Dvodnevno dešavanje je upotpunjen bogatim kulturni program u kome su centralno mesto imali članovi folklornih društava ovog kraja, prezentujući običaj tradicionalne "Mačvanske svadbe" i estradna umetnica Ana Bekuta, koja je održala solistički koncert pred nekoliko hiljada posetilaca.
Bogatić
"Jubilej počinjemo "Hajdučkom regatom" na Drini u subotu, 13. avgusta a završavamo sutradan, 14. avgusta, vatrometom i koncertom Ane Bekute u Crnoj Bari. Između toga će svi posetioci uživati u takmičenju za najboljeg harambašu, tradicionalnoj "Mačvanskoj svadbi", biciklijadi "Biciklom kroz Mačvu", nastupu svetski poznatog folklornog ansambla "Ðido", sajmu etno hrane i mnogo čemu još a sve u cilju očuvanja tradicije i kulture mačvanskog kraja. Inspiraciju smo našli u motivima romana "Haduk Stanko", našeg sugrađanina Janka Veselinovića" najavila je Snežana Janjić, direktorka Turističke organizacije opštine Bogatić.
Start spusta niz Drinu u dužini od 25 kilometara je predviđen za 10 sati sa lokacije alanovića navoz u Mačvanskom Prnjavoru, odmor je u Badovincima uz nadaleko čuveni vojnički pasulj a dolazak na finiš u Crnoj Bari se očekuje oko 18 sati. Prijavljeno je oko 100 čamaca sa više od 700 učesnika.
Kandidati za budućeg harambašu se uveliko pripremaju vežbajući skok u dalj iz mesta, skok preko panja, bacanje kamena sa ramena, nadvlačenje klipka, borbu na brvnu i penjanje uz drvo. Pobednik osim slave i novčane nagrade dobija i pozlaćenu oficirsku sablju, istu onakvu kakvu dobijaju najbolji mladi oficiri Vojske Srbije.
Održavanje manifestacije "Hajdučko veče" pomoglo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kao i Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj u jugoistočnoj Evropi SWG.
Bogatić
Turistička organizacija opštine Bogatić organizuje tradicionalnu „Hajdučku regatu" u nedelju, 7. avgusta 2016. godine, kada će se na oko 100 čamaca okupiti najmanje 700 ljubitelja Drine. Polazak je predviđen u 10 sati ispred Alanovića navoza u Mačvanskom Prnjavoru, odmor je u Badovincima, a dolazak na finiš u Crnoj Bari se očekuje oko 18 sati. .
Regata se odvija u okviru kulturno-zabavne manifestacije "Hajdučke večeri" posvećene očuvanju tradicije i kulture mačvanskog kraja, a inspirisane motivima iz romana "Hajduk Stanko" autora Janka Veselinovića. Program manifestacije se održava na više lokacija opštine Bogatić, sa centralnim delom u mestu Crna Bara. "Hajdučko veče", koje ove godine obeležava pet decenija trajanja, sadrži takmičenje za "Izbor harambaše", "Mačvansku svadbu", "Hajdučku regatu", takmičenje lovaca i ribolovaca, izložbu radova sa Likovne kolonije u Sovljaku, izbor najlepšeg fijakera, izložbe domaće radinosti, bogat kulturno-umetnički i zabavni program.
Održavanje "Hajdučke regate" pomoglo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj u jugoistočnoj Evropi SWG, međunarodna međuvladina organizacija koju čine državne institucije u jugoistočnoj Evropi odgovorne za poljoprivredu i ruralni razvoj.
Bogatić
Ispred "Radovan kule" velikog slikara Milića Stankovića, poznatijeg kao Milić od Mačve, uoči Petrovdana, 11. jula, u Mačvanskom Belotiću, a u organizaciji Turističke organizacije opštine Bogatić, biće održana tradicionalna manifestacija "Mačvanske lile" koja neguje taj zaboravljeni običaj lilenja, posebno interesantan najmlađima.
Sam običaj se odigrava veče uoči Petrovdana u svim mačvanskim selima, tako što deca, uz pomoć svojih roditelja, baka i deka, pale vatre i lile koje mogu biti mačkovci ili napravljene od gume, slame ili drveta. Na dvorištu "Radovan kule", u rodnom Belotiću, slikar Milić od Mačve je organizovao lilenje od kraja osamdesetih do 1998. godine. Za ponovno pokretanje ove manifestacije najzaslužniji su Kulturno-umetničko društvo Belotić, Turistička organizacija opštine Bogatić i porodica Stanković.
Beograd
Polaznicima 37. generacije, Novinarske škole Udruženja novinara Srbije, predavanje na temu ’’Odnos novinarstva i PR-a’’ održao je Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije Pragma.
UNS-ova škola novinarstva postoji od 1988. godine, i namenjena je početnicima koji nameravaju da se profesionalno bave novinarstvom, kao i iskusnim novinarima čiji je cilj da steknu dodatna znanja i veštine.
Bogatić
Turistička organizacija opštine Bogatić podržala je grupu učenika kuvarskog smera "Mačvanske srednje škole" u Bogatiću koji su danas na štandu u centru grada pekli i prodavali palačinke u okviru humanitarne akcije "Hranom do srca". Prikupljena novčana sredstva namenjena su pomoći socijalno ugroženim učenicima srednje škole a veliki broj građana je ostavljao i znatno veći iznos nego što je koštala jedna palačinka.
Beograd
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić posetio je, tokom Sajma turizma u Beogradu, štand Turističke organizacije opštine Bogatić i u razgovoru sa njenim direktorom Darkom Mašićem pohvalio napore koje ova opština čini na realizaciji i promovisanju turističkih manifestacija i potencijala opštine Bogatić. Poseban naglasak je bio stavljen na tradicionalnu manifestaciju "Hajdučke večeri" koja ove godine slavi 50 godina postojanja. Predstavljanje tog i drugih turističkih potencijala opštine Bogatić sa interesovanjem je propratila i vd direktora Turističke organizacije Srbije Marija Labović.
Promocija turističkih potencijala Bogatića
Beograd
Turistička organizacija opštine Bogatić predstaviće svoje turističke potencijale i kulturno-umetničke manifestacije, na 38. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, od 18. do 21. februara 2016. godine. Mačvanska etno-muzička grupa "Dubljanski zvuci", bivši pobednici takmičenja za harambašu "Hajdučkih večeri" i tradicionalni proizvodi seoskog domaćinstva "Gačića magaza" samo su neke od zanimljivosti u kojima mogu da uživaju posetioci sajma. Turistička organizacija opštine Bogatić, povodom 50 godina manifestacije "Hajdučko veče", planira nekoliko pogodnosti za posetioce opštine Bogatić a jedna od najatraktivnijih je svadbeno veselje za jedan budući bračni par, u okviru manifestacije "Mačvanska svadba", u drugoj nedelji avgusta.
Zorana Mihajlović, Ljajić i Vučić najkomunikativniji
Beograd
Zorana Mihajlović, Rasim Ljajić, Aleksandar Vučić, Rodoljub Šabić, Saša Janković (zaštitnik građana), Brankica Janković (poverenica za rodnu ravnopravnost) i Ivica Dačić bili su najkomunikativniji državni i politički funkcioneri u Srbiji tokom 2015. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja ''Novinar Vaš prijatelj'' koje je, petnaesti put za redom, tokom decembra 2015. i januara ove godine, sprovela PR agencija Pragma. Zanimljivo je da je potpredsednika Vlade Srbije Rasima Ljajića, svih 15 godina, "novinarski žiri" svrstavao u sam vrh političkih i državnih funkcionara koji imaju najbolje odnose s medijima.
Među javnim ličnostima koje su tokom 2015. godine - prema mišljenju novinara najrelevantnijih srpskih medija - na kvalitetan način, promenile svoj imidž u odnosu na prethodni period, izdvojila se Zorana Mihajlović.
Među državnim i političkim institucijama najbolje odnose s medijima imali su: Ministarstvo infrastrukture, saobraćaja i građevinarstva, Privredna komora Srbije, Zaštitnik građana; među strankama Srpska narodna partija, a od javnih preduzeća Železnice Srbije.
U kategoriji profitnih (privrednih) organizacija najbolje su komunicirali s medijima "Air Serbia", "Banka Intesa" i "Gorenje".
Među neprofitnim organizacijama novinari su izdvojili: Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Turistička organizacija Srbije, Košarkaški savez Srbije, Kancelarija grada Beča u Beogradu i Beogradski centar za ljudska prava.
U kategoriji predstavnika privrednih i neprivrednih organizacija, u komunikaciji s medijima, najviše su se istakli predsednik KK "Crvena zvezda" Nebojša Čović i v.d. upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić, a među funkcionerima Grada Beograda gradski menadžer Goran Vesić. Organizovani događaj koji je, prema mišljenju novinara, obeležio prošlu godinu u Srbiji je Ministarska konferencija OEBS koja je održana u Beogradu.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja stavova 300 novinara srpskih medija. U tradicionalnom istraživanju “Novinar – Vaš prijatelj” koje, krajem svake godine, sprovodi PR agencija „Pragma“, ispitanici analiziraju kvalitet odnosa s medijima organizacija i javnih ličnosti u više kategorija: državne institucije, političke organizacije, privredne i neprivredne organizacije, političke i ostale javne ličnosti, a biraju se i organizacije koje imaju najbolje kanale i sredstva komunikacije s novinarima.
Autor karikature: Dušan Gađanski, saradnik PR agencije Pragma
Beograd
Polaznicima 36. generacije ‘’Novinarske škole’’, Udruženja novinara Srbije (UNS), predavanje, na temu ‘’PR i novinarstvo’’, održao je Cvijetin Milivojević, stručnjak za odnose s javnošću.
UNS-ova ‘’Škola novinarstva’’ namenjena je početnicima i mladim ljudima koji nameravaju da se profesionalno bave novinarstvom, ali i svima onima koji žele da steknu dodatna znanja i veštine.
Bogatić
Asasina Trlić sa džokejom Tikom Vujkovićem, kao prva, Telma Tomas druga i Rusija kao treća najbolji su plasirani takmičari “Božićne galopske trke” u Bogatiću, koja je po 21. put održana na ovaj veliki hrišćanski praznik. Pobednik galopske trke u sulkama, discipline specifične samo za bogatićki hipodrom, bilo je grlo Princ Kavajski sa džokejom Andrićem, druga je bila My Beti Bup a treća Adana. Organizatori konjičkog dana u Bogatiću, koji je posetilo nekoliko hiljada ljubitelja konja iz Mačve a i šire, bili su Turistička organizacija opštine Bogatić i Konjički klub “Mačvanin” iz istog mesta.
Bogatić
Tradicionalne, dvadeset prve po redu, "Božićne galopske trke" u Bogatiću biće održane 7. januara sa početkom u 12 sati na lokalnom hipodromu, uz učešće dvadesetak glopera iz Bogatića, Šapca, Ub i drugih okolnih mesta. Biće održane dve galopske trke i jedna galopska trka u sulkama (specifičnost bogatićkog hipodroma), a za najbolje su predviđeni pehari i novčane nagrade. Organizatori ove manifestacije su Turistička organizacija opštine Bogatić i Konjički klub "Mačvanin" iz Bogatića.
Beograd
Kompanija "Vatrosprem proizvodnja" iz Beograda, imajući u vidu stalnu opasnost od požara koja preti Svetoj gori, donirala je jedno vatrogasno vozilo manastiru Hilandar.
- Doživeli smo iskreno gostoprimstvo monaha Hilandara i vraćamo se sa ubeđenjem da će im vozilo stvarno dobro doći, pogotovo što im je prošle godine stradao jedan monah sa vatrogasnim vozilom, pokušavajući da pomogne vatrogascima Grčke koji su skliznuli sa puta – izjavio je Dragiša Marinković, direktor "Vatrosprema".
Marinković je pojasnio da godinama nije rađeno servisiranje protivpožarnih aparata na Hilandaru, tako da će i da će ovo preduzeće obaviti i taj posao, kako bi se stepen zaštite od požara podigao na najviši nivo.
Beograd
Agencija "Pragma" održala je dvodnevnu in-house obuku iz oblasti odnosa sa javnošću za predstavnike Nemačko-srpskog privrednog udruženja (DSW) u Beogradu. Cvijetin Milivojević, direktor agencije "Pragma", slušaoce seminara je upoznao sa osnovama odnosa sa javnošću, odnosima sa medijima i novinarima, vrstama medija i novinarskim žanrovima, dok ih je Saša Barbulović, glavni urednik Beogradskog programa RTS-a, proveo kroz svet javnog nastupa i nastupa na televiziji. Vođe projekata agencije "Pragma" Dragana Lalović i Predrag Karasović su kroz teoriju i praktične primere predstavili značaj press clippinga i media monitoringa i objasnili povezanost pojmova korporativnog identiteta i korporativnog imidža.
Tutin, Novi Pazar
Javni nastupi, konferencije za novinare, izjave za medije, neke su od tema o kojima su se danas edukovali članovi Opštinskog odbora Sandžačke demokratske partije (OO SDP) u Tutinu. Trening i PR radionicu vodio je je nekadašnji novinar, a sada direktor PR agencije Cvijetin Milivojević. Članovi OO SDP u Tutinu i Foruma mladih kao najveće političke grupacije učili su od stručnjaka Cvijetina Milivojevića kako da na najbolji način kreiraju identitet njihove partije, organizuju konferenciju za novinare, savladaju vještine komunikacije ili napišu saopštenje za javnost.
Oni mlađi sticali su danas svoja prva znanja, dok su stariji i iskusniji mogli da nauče kako da unaprijede svoje vještine komunikacije i javnog nastupa kao bitnog segmenta političkog djelovanja (www.sandzakhaber.net)
Osim ove obuke, ''Pragma'' je tokom septembra meseca realizovala radionicu, namenjenu aktivistima Gradskog odbora Sandžačke demokratije partije (SDP) u Novom Pazaru. O teoriji i tehnici komuniciranja političke stranke s javnošću, kao i o specifičnosti javnog nastupa, govorio je Cvijetin Milivojević.
Bogatić
Turistička organizacija opštine Bogatić organizovala je Dan otvorenih vrata za medije na kome je predstavila turističku ponudu i investicione potencijale ovog dela Mačve.
“Ovo je izuzetna prilika za uspostavljanje novih kontakata, kako bi na što bolji način promovisali naše turističke i druge potencijale” - izjavio je Darko Mašić, direktor Turističke organizacije Bogatić.
Novinari su imali priliku da posete poljoprivredno gazdinstvo Budimirović u Glušcima koje je poznato po proizvodnji kozijeg sira sa plesnima u hrastovoj kori čiji kvalitet potvrđuje priznanje - „Najbolje iz Srbije“.
Nakon degustacije domaćih proizvoda, novinari su obišli atelje-vikendicu Milića Stankovića, poznatijeg kao Milić od Mačve u njegovom rodnom selu Belotiću, Crkvu spomen kosturnicu u Dublju, Etno park “Sovljak”, “Vasin šib”, staro groblje u Crnoj Bari, kao i geotermalne izvore energije.
Predstavnici Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, prezentovali su projekte opštine Bogatić o korišćenju obnovljivih izvora energije. Ogromni potencijali ogledaju se u bogatim geotermalnim izvorima, biomasi i solarnoj energiji.
Prestonicu u Kragujevac, Niš ili Novi Sad
Beograd
Kad sam pročitao rukopis knjige "7524 Preporod Srbije", najpre sam se upitao: Da li to Željko Vojinović osniva političku stranku? Da li se kandiduje za novog Garašanina i njegovo "Načertanije"? Ili, se zaigrao Don Kihota, pa je, posle dvoipodecenijskog bavljenja politikom s ove i one stranke, odlučio da se posveti borbi s vetrenjačama? - rekao je, između ostalog, politikolog Cvijetin Milivojević, na predstavljanju ove knjige, svojevrsnog državnog i nacionalnog manifesta.
Milivojević je kazao da se ne slaže s autorom da prestonica Srbije treba da ostane u Beogradu, već je nužno da se ona izmesti u Kragujevac, Niš ili Novi Sad jer će, u suprotnom, Beograd postati jedan megalopolis, a ostatak Srbije i definitivno opusteti. Takođe, Milivojević smatra da je vraćanje sedišta patrijarha srpskog u Pećku patrijaršiju dug Srpske pravoslavne crkve prema sopstvenoj istoriji i identitetu srpskog naroda.
Na promociji su, osim autora, govorili još i Jelena Perić, inženjer elektrotehnike i računarstva, Vitomir Filipović, poljoprivrednik, Vojislav Perconić, menadžer komunikacija i Vladimir Lazić, reditelj.
Bogatić
Na upravo završenim 47. "Hajdučkim večerima" u Bogatiću titulu harambaše osvojio je, po treći put, Aleksandar Krajišnik iz Šapca. Time je stekao pravo da bude nosilac oficirske sablje koja se dodeljuje samo najvišim činovima Vojske Srbije kao i najboljim pitomcima Vojne gimnazije. Među 25 takmičara on je pokazao najveće umeće u bacanju kamena sa ramena, skoku u dalj iz mesta, borbi na brvnu i penjanju uz drvo.
U okviru dvodnevne kulturno-sportske manifestacije, čiji je organizator Turistička organizacija Bogatić, održana je i "Hajdučka regata". Oko 600 učesnika regate u više od 70 čamaca, spustilo se niz Drinu do ušća u Savu, u dužini od 25 kilometara.
Veliku pažnju posetilaca privukla je i "Mačvanska svadba" na kojoj su se ove godine stvarno venčali Miloš Kokanović iz Klenja i Katarina Rašević iz Banovog Polja. Prikazavši svu lepotu tradicionalnih mačvanskih svadbenih običaja, kolona svatova je krenula iz Belotića iz Radovan kule Milića od Mačve, venčanje se obavilo u Etno parku Sovljak a svatovi su sa 12 fijakera došli u Crnu Baru.
Beograd
Vruće glave, bez istorijske distance, događaje je vivisekcirao in vivo i sasipao u lice otrežnjujuću istinu tada još živim glavnim akterima i kreatorima krajiških malih života i golih ljudskih sudbina – piše Cvijetin Milivojević, politički analitičar i novinar, u pogovoru koji je naslovio „Srđanov narod Mojsijev“.
Promocija drugog, nepromenjenog (reprint) izdanja hronologije „Sudbina Krajine“ Srđana Radulovića (1957-2012), istaknutog novinara i dugogodišnjeg urednika "Blica" i nedeljnika NIN, održana je večeras u Domu Vojske Srbije u Beogradu.
Srđan Radulović savremenu povest Srba u Hrvatskoj ispisao je, ističe Milivojević, moćnom novinarskom merom, na prvu loptu, za samo mesec-dva.
- Na dva čitana internet portala koji su objavili odlomke iz Srđanove knjige, ali nevešto opremljene, primetio sam da je većina komentatora shvatila da je autor živ i da je knjiga izašla ovih dana. A s obzirom na sadržaj komentara, pokazuje se da je knjiga posle 20 godina izdržala probu vremena i kao da je pisana danas – dodao je Milivojević.
Milivojević je podsetio da se prva ideja za knjigu rodila već avgusta 1995, kada se Radulović vratio iz Knina, gde je dobrovoljno otišao, sa rečima da ima toliko materijala da oseća obavezu da napiše knjigu o sudbini Krajine.
Srpsko kulturno društvo (SKD) ''Zora" Knin – Beograd je povodom 20 godina od ''Oluje"objavilo reprint knjige „Sudbina Krajine“, obima oko 200 strana od kojih su, kako se navodi, na 100 strana dokumenti.
Prvo izdanje Radulovićeve knjige objavila je početkom 1996. tada tek formirana izdavačka kuća "Dangraf" u Beogradu.
- Došao je u moju „uslužnu“ kancelariju sa rečima: „Čuo sam, Božo, da ste osnovali izdavačko preduzeće i da još ne radite ništa, a ja sam gotovo dovršio rukopis knjige o nastanku i raspadu Srpske Krajine. Hajde da naše dva ništa udružimo i napravimo nešto". Srđan je, zapravo, nudio dokument sa jakim autorskim pečatom, a mi smo znali da ispod njegovog pera ne može da izađe nešto pristrasno i neobjektivno – kaže Božidar Andrejević, jedan od osnivača kuće „Dangraf“ i lista „Danas“.
„Sudbina Krajine“ predstavlja omaž Krajini i autoru, a često je citirana u brojnim knjigama o temama o kojima govori.
- Autor Srđan Radulović je napravio izuzetan posao, jer se u tim trenucima uhvatio vrlo teške teme, izuzetno složene i danas vrlo škakljive. Trebalo je sve povezati i sastaviti smislenu celinu, suočiti se sa mnogo toga, a Radulović je u tome itekako uspeo. Knjiga je prijemčiva i istoričarima i učesnicima događaja, nema suvišnih podataka i preterivanja u opisima. Knjigu sam ugledao u zimu 1997. kod uličnog prodavca i, kao što to uvek činim, prvo sam ispisao datum i, ne znam zašto, „Vječni spomen na Srpsku Krajinu“. Da me neko danas pita kakva je to knjiga, kao najbolji sažetak dao bih sa „Vječni spomen na Srpsku Krajinu“ – zaključuje dr Milan Gulić iz Instituta za savremenu istoriju.
"PREDNOST SAM DAO DOGAÐAJIMA KOJIMA SAM PRISUSTVOVAO"
Autor je u uvodu zapisao: „Rukovodeći se kriterijumom autentičnosti, prednost sam dao onim događajima kojima sam prisustvovao, koristeći vlastite novinarske tekstove, ali i neobjavljene zapise iz novinarskog notesa i dijelove ’povjerljivih' razgovora sa ključnim ljudima u vrhu krajinske vlasti. Dogradnju teksta predstavljaju, najčešće međusobno uslovljeni, stavovi kreatora politike u Hrvatskoj, Srbiji i međunarodnoj zajednici, dok je dokumentarni dodatak ne samo u funkciji osnovnog teksta, nego i namere da se istovremenim objavljivanjem upotpuni hronološki tok priče o sudbini Krajine." (Izvor: Blic)
''Hajdučke večeri'' 8. i 9. avgusta 2015.
Bogatić
Turistička organizacija opštine Bogatić, 8. i 9. avgusta 2015. godine, organizuje tradicionalnu, 47. po redu, manifestaciju „Hajdučke večeri". Kulturno-zabavni događaj posvećen je očuvanju tradicije i kulture mačvanskog kraja, a inspirisan je motivima iz romana "Hajduk Stanko" autora Janka Veselinovića. Program manifestacije se održava na više lokacija opštine Bogatić, sa centralnim delom u mestu Crna Bara.
"Hajdučko veče" sadrži takmičenje za: "Izbor harambaše", "Mačvansku svadbu", "Hajdučku regatu", takmičenje lovaca i ribolovaca, izložbu radova sa Likovne kolonije u Sovljaku, izbor najlepšeg fijakera, izložbe domaće radinosti, bogat kulturno-umetnički i zabavni program. Ove godine će, prvi put, biti upriličeno pravo venčanje, u okviru "Mačvanske svadbe" koje će na najbolji način dočarati sve svadbene običaje.
Manifestacija se organizuje svake godine, prvog vikenda u avgustu, a traje još od 1966. godine, sa osnovnom idejom da se dočara život predaka, lepota nekadašnjeg života i starih običaja.
Beograd
Edukacija na temu internog i eksternog informisanja i PR-a održana je u prostorijama centrale stranke u Beogradu. Predavanja na navedene teme održao je Cvijetin Milivojević, politički analitičar i stručnjak za odnose s javnošću.
Predstavnici lokalnih odbora SDP Srbije, zaduženi za informisanje, imali su priliku da provere svoje znanje kroz teorijski i praktični rad na polju prikupljanja i plasiranja informacija i odnosima sa lokalnim medijima.
Edukacije na temu informisanja održavaće se i u narednom periodu (izvor: www.sdpsrbije.org.rs ).
Subotica, Beograd
Četvrta Akademija socijaldemokratije SDP Srbije održana je 20. i 21. juna na Paliću. Učesnici, predstavnici opštinskih odbora partije iz Vojvodine, imali su priliku da slušaju predavanja eminentnih stručnjaka iz oblasti političkog sistema, medija i političkog marketinga u svetlu predstojećih pokrajinskih i lokalnih izbora, kao i brif predsednika izvršnog odbora SDP Srbije Branka Gogića i predsednika Pokrajinskog odbora Nenada Ivaniševića.
Prvog dana govorili su Cvijetin Milivojević na temu političke komunikacije i izazivanje pažnje javnosti političkih aktera tokom predizborne kampanje. Zatim Ðorđe Vuković iz CESID-a, koji je govorio na temu priprema za izbore i kako se prilikom izbora ponaša lokalni odbor i kadidati partije za odbornike.
Profesor Fakulteta Političkih nauka dr Zoran Stojiljković govorio je o političkoj kampanji i vrednostima koje dominiraju u određenim političkim grupacijama. (Izvor: www.sdpsrbije.rs)
Cvijetin Milivojević održao predavanje
Beograd
U okviru Novinarske škole Udruženja novinara Srbije, Cvijetin Milivojević je održao predavanje, 35. generaciji polaznika, na temu ‘’Odnosi novinarstva i PR-a’’.
UNS-ova edukacija prvenstveno je namenjena početnicima, mladim ljudima koji nameravaju da se profesionalno bave novinarstvom, ali i svima onima koji žele da steknu dodatna znanja i veštine.
Škola je osnovana 1998. godine. Do sada je obuku završilo više od 600 polaznika, od kojih značajan broj radi u novinskim agencijama, štampi, radio i TV stanicama, veb redakcijama, produkcijama i specijalizovanim publikacijama.
Beograd
Dečiji folklorni ansambl amaterskog Kulturno-umetničkog društva "Branko Cvetković" iz Beograda održaće svečani koncert 14. juna u sali "Teatra 78" (Resavska 78), s početkom u 19 sati, a povodom obeležavanja 70. rođendana društva. Tom prilikom će, kao gosti, nastupiti i dečiji ansambli beogradskih KUD "Lola" i "Dimitrije Koturović", kao i najmlađi članovi folklora iz Starčeva i Banatskih Karlovaca.
Beograd
Kulturno-umetničko društvo "Branko Cvetković" iz Beograda održaće svečani koncert 12. juna u Doma sindikata, s početkom u 20:00 sati, povodom obeležavanja 70. rođendana. Na četvrtom koncertu, u godini jubileja, nastupiće članovi svih uzrasta, od najmlađih kategorija do veterana, u folklornom ansamblu, horu, narodnom orkestru i grupi pevača.
Folklorni ansambl će u svom programu izvesti igre ''Ibarski Kolašin'', "Vlaške igre" kao i igre sa juga Srbije i Kosova i Metohije, dok će se hor predstaviti sa numerama: "Oče naš", "Pesma železničara", "Srpkinja", "Zašto si pospan Džo".
KUD "Cvetković" je osnovan 3. maja 1945. godine, kao društvo železničara i brodara. Okuplja više od 400 aktivnih članova u folklornom ansamblu, kamernom horu, narodnom orkestru i grupama pevača. Dobitnik je brojnih priznanja, a od osnivanja do danas imao je više od 7.000 nastupa u zemlji i inostranstvu, pred oko sedam miliona gledalaca.
Beograd
Kulturno-umetničko društvo "Branko Cvetković" iz Beograda ove godine slavi jubilarnih 70 godina postojanja. Tim povodom održaće dva koncerta pred beogradskom publikom, 21. maja i 29. maja, na kojima će učestvovati prvi ansambl, kao i članovi svih uzrasta.
KUD "Branko Cvetković" je osnovan 3. maja 1945. godine, a do sada je, kroz brojne sekcije prošlo na hiljade mladiih ljudi koji su doprineli njegovom radu i očuvanju kulturno-umetničkog stvaralaštva i tradicije. "Branko Cvetković" okuplja više od 400 aktivnih članova u folklornom ansamblu, kamernom horu, narodnom orkestru i grupi pevača. Mnoge legende srpskog folklora, među kojima su Branko Marković i Desa Ðorđević, ali i glumci Petar Kralj i Vesna Pećanac, klarinetista Boki Milošević i mnogo drugi, prve folklorne korake započeli su baš u ovom društvu.
KUD "Branko Cvetković" dobitnik je brojih priznanja, a od osnivanja do danas imalo je više od 7000 nastupa u zemlji i inostranstvu, pred oko sedam miliona gledalaca. "Cvetković" je imao brojne međunarodnie turneje i koncerte u: Velikoj Britaniji, SAD, Brazilu, Libiji, Mađarskoj, Turskoj, Grčkoj, Rumuniji, Švajcarskoj, Holandiji, Portugalu, Češkoj, Poljskoj, Italiji, Francuskoj, Belgiji, Austriji, Rusiji, Danskoj, Finskoj, Švedskoj, Makedoniji... Krajem prošle godine KUD "Branko Cvetković" je, uz svesrdnu pomoć japanske ambasade, održao 11 koncerata u 11 gradova Japana, kao što su: Tokio, Sendai, Higashi - Matsushima, Yamanashi i planina Fudži.
Zorana Mihajlović, Ljajić i Šabić najkomunikativniji
Beograd
Zorana Mihajlović, Rasim Ljajić, Rodoljub Šabić, Saša Janković (zaštitnik građana) i Bratislav Gašić – bili su najkomunikativniji državni i politički funkcioneri u Srbiji tokom 2014. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja „Novinar – Vaš prijatelj“ koje je, četrnaesti put za redom, tokom decembra 2014. i januara ove godine, sprovela PR agencija „Pragma“.
Među javnim ličnostima koje su tokom 2014. godine - prema mišljenju novinara najrelevantnijih srpskih medija - na kvalitetan način, promenile svoj imidž u odnosu na prethodni period, izdvojio se Aleksandar Vulin.
Među državnim i političkim institucijama najbolje odnose s medijima imali su: Privredna komora Srbije, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Savet za borbu protiv korupcije, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i Narodna banka Srbije, a od javnih preduzeća EPS.
Autor karikature: Dušan Gađanski, saradnik PR agencije Pragma
Beograd
U okviru nastave najnovije generacije polaznika Novinarske škole Udruženja novinara Srbije, u nedelju, 8.2.2015, predavanje na temu "Odnosi s javnošću - razlike i sličnosti između novinarstva i PR-a" održao je Cvijetin Milivojević.
Novinarska škola UNS postoji 15 godina.
Beograd
Najbolji kolumnisti u Srbiji, tokom 2014, prema izboru časopisa "Nova srpska politička misao", bili su: Mirjana Bobić Mojsilović ("Večernje novosti"), Cvijetin Milivojević ("Danas", "Naše novine"), Mihailo Medenica ("Nedeljnik", "Dva u jedan"), Dragoljub Petrović ("Danas", "Nedeljnik", "Dva u jedan"), Miroslav Lazanski ("Politika") i Dragoljub Žarković ("Vreme", "Blic").
Održan seminar Odnosi s javnošću
Beograd
U okviru edukativnog sektora, ‘’Pragma’’ je 17. i 18. oktobra realizovala dvodnevni seminar “Odnosi s javnošću’’. Trening je obuhvatio dve tematske oblasti, osnove odnosa s javnošću i javni nastup, uključujući praktične pristupe i studije slučajeva. Predavanja iz oblasti odnosa sa javnošću održao je Cvijetin Milivojević, dok je predavač na temu javnog nastupa bio Saša Barbulović, urednik Jutarnjeg i Beogradskog programa RTS-a. Polaznici seminara bili su: zaposleni u sektoru za odnose s javnošću u ministarstvima Vlade Republike Srpske, kao i PR menadžeri profitnih organizacija.
Subotica, Beograd
Socijaldemokratska partija Srbije organizovala je treću po redu Akademiju socijaldemokratije, ovoga puta na Paliću, 27. i 28. septembra. Na seminaru su predavali eminentni stručnjaci iz oblasti politike i političkih veština, a polaznici su bili predstavnici vojvođanskih gradskih i opštinskih odbora, i beogradskih opštinskih odbora SDP Srbije.
Prvog dana seminara učesnici su imali prilike da čuju predavanja Cvijetina Milivojevića na temu marketinga u politici, zatim dr Ðorđa Vukovića i profesora Zorana Stojiljkovića, koji su zajednički održali predavanja na temu poltičkog sistema i stanja socijaldemokratije danas, odnosno u kojoj su korelaciji izborni sistem i političko opredeljenje. Profesor Mihajlo Crnobrnja predavao je na temu teškoće pridruživnaja Srbije Evropskoj uniji. (www.sdpsrbije.rs)
Dvodnevni seminar Odnosi s javnošću
Beograd
Trening centar Pragma krajem septembra organizuje prvi u nizu dvodnevnih seminara ’’Odnosi s javnošću’’. Teme seminara biće dve oblasti: Osnove odnosa s javnošću i Javni nastup. Seminar je namenjen ljudima iz sveta biznisa, menadžerima za odnose s javnošću, portparolima, službenicima sektora za odnose s javnošću i marketing, i svima ostalima koji žele da nauče o PR - u i unaprede svoja znanja i veštine iz ove oblasti. Predavači su eksperti za PR, marketing, psihologiju i medije, kao i univerzitetski profesori i poznati novinari, sa liste predavača Trening radionice za PR.
Otvorena izložba Mine Todosijević
Beograd
Prva samostalna izložba akademske slikarke Mine Todosijević pod nazivom "Traganje" juče je zvanično otvorena i trajaće do 22. juna u galeriji TC ‘’Zira’’. Izložbu su otvorili slikarka ULUS-a Brankica Aćimović Grčić i vd direktora Doma omladine glumac Marko Stojanović, uz kratak perfomans ruske umetnice Evgenie Trofimčuk Veda. Izložba ima humanitarni karakter, tako što će prihod od prodaje slike "Mogućnosti i iskušenja" biti uplaćen kao pomoć ugroženim ljudima iz poplavljenih područja Srbije.
''Traganje'' Mine Todosijević
Beograd
Prva samostalna izložba akademske slikarke Mine Todosijević, pod nazivom ‘’Traganje’’, biće otvorena u utorak 17. juna s početkom u 19 h u galeriji tržnog centra Zira. Na izložbi će biti predstavljeno tridesetak slika na kojima je prikazano traganje za originalnim umetničkim izrazom, a pre svega uzbudljivo traganje za sopstvenom suštinom. Izložba će biti prodajnog karaktera i trajaće do nedelje, 22. juna.
Prihod od prodaje slike ‘’Mogućnosti i iskušenja’’ biće uplaćen kao pomoć ugroženim osobama iz poplavljenih područja Srbije.
Akademski slikar Mina Todosijević je rođena 1981. godine u Beogradu gde je završila Akademiju lepih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Stojanke Ðorđić. Izlagala je na izložbi "MREZZE" (okupljanje umetnika sa prostora bivše Jugoslavije) 2010. i 2011. godine u Beogradu. Bila je jedini predstavnik iz Srbije na "Parallax Art Fair" u Londonu oktobra 2013. godine. Njeni umetnički radovi mogu se pogledati na sajtu www.artbymina.com.
Na slici: ''Morska tišina'', tehnika: ulje na platnu
Vatrogasno vozilo Smederevskoj Palanci
Beograd
Beogradsko preduzeće “Vatrosprem proizvodnja” uključila se u akciju pomoći za poplavljene gradove tako što je opštini Smederevska Palanka dato na upotrebu vatrogasno vozilo sa kompletnom novom nadgradnjom. Takođe, hitno se reaguje u slučajevima popravke "CanalJet" vozila koja su sada najneophodnija komunalnim preduzećima.
" Trenutno spremamo ponudu za američke “plutajuće” pumpe (koje bi trebalo da ima svaka opština) kod kojih ćemo se odreći kompletne naše zarade na njima”. Srednjoj poljoprivrednoj školi u Svilajncu, koja je uspela da spasi stoku sa svoje ekonomije, poklonili smo kamion sena za ishranu tih životinja. – izjavio je Dragiša Marinković, direktor “Vatrosprem proizvodnje”.
"Inter-kop" angažovao 130 kamiona i građevinskih mašina
Šabac
Šabačko preduzeće "Inter-kop" angažovalo je svo raspoloživo ljudstvo, mehanizaciju i transportna sredstva za potrebe odbrane od poplava u opštinama Šabac, Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Mali Zvornik i Kosjerić.
"Aktivirali smo 25 šlepera, pet buldožera, sedam bagera, četiri skipa i osam utovarivača, odnosno ukupno više od 70 kamiona i 60 građevinskih mašina na poslovima utovarivanja i transporta vreća sa peskom. Počevši od 14. maja, isporučeno je 110.000 upakovanih vreća peska i 15.000m3 materijala za odbrambene nasipe a u poslovnom krugu naših kompanija spremno je još 150.000m3 materijala za izradu nasipa i pristupnih puteva. Za pakovanje vreća bili su angažovani i zatvorenici koji su uporedo sa dobrovoljcima i našim radnicima veoma uspešno izvršavali poverene zadatke" - izjavio je Rade Nikolić, direktor kompanije "Inter-kop".
Kompletan posao je obavljen u koordinaciji sa Kriznim štabom za vanredne situacije grada Šapca. (Kraj)
Šabac
Građevinsko preduzeće "Inter-kop" iz Šapca i njeno zavisno preduzeće "Dumača" angažovale su svo raspoloživo ljudstvo, mehanizaciju i transportna sredstva za potrebe odbrane od poplava u opštinama Šabac, Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Mali Zvornik i Kosjerić.
"Aktivirali smo 25 šlepera, 23 kamiona, pet buldožera, sedam bagera, četiri skipa i osam utovarivača na poslovima utovarivanja i transporta vreća sa peskom. Počevši od 14. maja, isporučeno je 110.000 upakovanih vreća peska i 15.000m3 materijala za odbrambene nasipe a u poslovnom krugu naših kompanija spremno je još 150.000m3 materijala za izradu nasipa i pristupnih puteva. Za pakovanje vreća bili su angažovani i zatvorenici koji su uporedo sa dobrovoljcima i našim radnicima veoma uspešno izvršavali poverene zadatke" - izjavio je Rade Nikolić, direktor kompanije "Inter-kop".
Kompletan posao je obavljen u koordinaciji sa Kriznim štabom za vanredne situacije grada Šapca.
Beograd
Preduzeće "Vatrosprem proizvodnja" iz Beograda omogućilo je javnim preduzećima u Srbiji da uzimaju komunalna vozila u zakup, a od idućeg meseca i na lizing.
Kompanija nudi komunalnim preduzećima reparirana vozila za smeće, kao i nekoliko tipova vatrogasnih vozila u zakup u minimalnom trajanju od osam meseci.
Početkom maja biće potpisan ugovor sa jednom lizing kućom, tako da će ova vozila moći i da se kupe na rok otplate od tri do pet godina, navodi se u saopštenju kompanije.
"Vatrosprem" dodaje da su zbog krize i nestašice novca javna komunalna preduzeća najčešće prezadužena, a komunalna oprema dotrajala.
Sva polovna vozila "Vatrosprem proizvodnja" kupuje u Švedskoj, Nemačkoj i Holandiji, to jest u onim zemljama koje u eksploataciji odlično održavaju vozila.
Kamionske šasije su, takođe u dobrom stanju, sa malo pređenih kilometara - vatrogasna do 50.000 kilometara a komunalna do 200.000 kilometara.
Prema rečima direktora "Vatrosprem poizvodnje", Dragiše Marinkovića, ta kompanija je na vozilima izvršila kompletnu defektažu i zamenila sve dotrajale delove, tako da se daje i garancija od godinu dana na kompletno vozilo.
Uz to se garantuje održavanje takvih vozila u narednih 10 godina.
Milivojević o predstojećim parlamentarnim izborima
Beograd
Cvijetin Milivojević, novinar i kolumnista brojnih listova u Srbiji, održao je, na DAUS-u, specijalno predavanje studentima i studentkinjama XXI generacije i alumnistima i alumnistkinjama Odeljenja za napredne dodiplomske studije, pod nazivom „Predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji – za koga glasamo“, u četvrtak, 6. marta 2014. godine.
Studenti/kinje XXI generacije, kao i alumnisti/kinje prethodnih generacija imali su priliku da sa gospodinom Milivojevićem razgovaraju o aktuelnoj političkoj sceni u Srbiji, povodima za raspisivanje predstojećih izbora, predizbornim i mogućim postizbornim koalicijama. (www.bos.rs)
Dačić, Vučić i Ljajić najkomunikativniji
Beograd
Ivica Dačić, Aleksandar Vučić, Rasim Ljajić (kao i svih 13 godina unazad), Zorana Mihajlović, Ivan Tasovac, te Saša Janković (zaštitnik građana) i Saša Radulović – bili su najkomunikativniji državni i politički funkcioneri u Srbiji tokom 2013. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja „Novinar – Vaš prijatelj“ koje je, trinaesti put za redom, tokom decembra 2013. i januara ove godine, sprovela PR agencija „Pragma“.
Među javnim ličnostima koje su tokom 2013. godine - prema mišljenju novinara najrelevantnijih srpskih medija - na kvalitetan način, promenile svoj imidž u odnosu na prethodni period, prednjače Aleksandar Vučić i Jorgovanka Tabaković, a slede - Boris Tadić i Čedomir Jovanović.
Među državnim i političkim institucijama najbolje odnose s medijima imali su Poreska uprava Srbije, Poverenik za informacije od javnog značaja i Narodna banka Srbije, a od javnih preduzeća JP "Skijališta Srbije".
U kategoriji profitnih (privrednih) organizacija najbolje su komunicirali s medijima Izdavačka kuća "Laguna" i "MK Mountain resort".
Među neprofitnim organizacijama novinari su izdvojili Rukometni savez Srbije, Vaterpolo klub "Crvena zvezda" i organizaciju "Transparentnost Srbija".
U kategoriji predstavnika privrednih i neprivrednih organizacija, u komunikaciji s medijima, najviše su se istakli portparol Hitne pomoći Nada Macura, Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača i Miladin Ševarlić iz Društva agrarnih ekonomista.
Organizovani događaj koji je, prema mišljenju novinara, obeležio prošlu godinu u Srbiji jeste Svetsko prvenstvo u rukometu za žene, održano u našoj zemlji.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja stavova više od 300 novinara srpskih medija, sprovedenog tokom decembra 2013. i januara ove godine. U tradicionalnom istraživanju “Novinar – Vaš prijatelj” koje, krajem svake godine, sprovodi PR agencija „Pragma“, ispitanici analiziraju kvalitet odnosa s medijima organizacija i javnih ličnosti u više kategorija: državne institucije, političke organizacije, privredne i neprivredne organizacije, političke i ostale javne ličnosti, a biraju se i organizacije koje imaju najbolje kanale i sredstva komunikacije s novinarima.
Beograd
Najbolji kolumnista u Srbiji, tokom 2013, prema izboru časopisa "Nova srpska politička misao", bio je Cvijetin Milivojević (kolumne u dnevnim listovima "Danas" i "Naše novine").
U prvu petorku rangirani su još: Miroslav Lazanski ("Politika"), Dragoljub Žarković ("Vreme"), Vojislav Žanetić ("Večernje novosti") i Dragoljub Petrović ("Danas" i "Nedeljnik").
Beograd
Žiri "Službenog glasnika" će u sredu, 26. februara u 11 sati, u Klubu - knjižari - galeriji "Glasnik" tajnim glasanjem odlučiti ko je dobitnik nagrade za publicističku knjigu "Desimir Tošić" između dvoje finalista, Maje Vukadinović ("Zvezde supermarketa") i Ivana Ivačkovića ("Kako smo propevali").
Takođe, na isti način će biti doneta odluka za istu nagradu u kategoriji najbolje kolumne, feljtona ili serije tekstova objavljenih u 2013. Među kandidatima u najuži izbor su ušli Cvijetin Milivojević i Dragoljub Petrović.
Pobednicima u obe kategorije biće odmah uručene i nagrade koje su za knjigu novčana (200.000 din), a za kolumne, feljtone ili serije tekstova u pisanim ili elektronskim medijima nagrada je štampanje knjige autora nagrađenih tekstova u izdanju JP "Službeni glasnik".
Odluku o laureatima doneće žiri u sastavu: doc. dr Dušan Pavlović (predsednik), prof. dr Vladimir Vuletić i Petar Lazić. (Tanjug)
Srpski proizvodi višestruko jeftiniji
Beograd
Srbija se, poslednjih desetak godina, masovno orijentisala na uvoz tehnologije iz sveta, a naročito iz Evrope, zapostavljajući domaću privredu. Za to vreme je, na primer, uvezeno više od 500 "smećara" (kamiona za sakupljanje smeća), a da srpski proizvođači nisu dobili ni 10 odsto tih poslova.
Pokušaćemo da na primeru rotacionog smećara, najsloženijeg tipa tih vozila, pokažemo šta se dešava kad se tako složen proizvod uveze. Posle četiri-pet godina dolazi do trošenja osnovnog pokretačkog dela čija bi popravka, ako bi se vozilo odvezlo kod inostranog proizvođača, koštala i do 30.000 evra. Pošto nemaju tog novca, javna komunalna preduzeća u Srbiji, obično takvo vozilo stave van stroja.
O jednom takvom iskustvu svedoče u "Vatrosprem proizvodnji":
- Pred Novu godinu smo bili u Kruševcu, gde su nam u tamošnjem Javno-komunalnom preduzeću, tražili da, sa kamionske šasije koja je još bila u dobrom stanju, skinemo smećarsku nadgradnju "koja bi bila prodata kao staro gvožđe", a da na postojeću šasiju nadgradimo cisternu za vodu - kaže Dragiša Marinković, direktor "Vatrosprem proizvodnje", na čiji je predlog, rotaciona smećarska nadgradnja koja je trebalo da ide na otpad, popravljena i to za mnogostruko manji iznos nego što bi to koštalo u inostranstvu.
Takvi strani kamioni smećari u Srbiji se prodaju za 150-160.000 evra. Prema Marinkovićevim rečima, kada bi isto vozilo radili domaći proizvođači, ono bi koštalo neuporedivo manje, kupcu bi servis uvek bio pri ruci, za sve što je potrebno, pa bi se i eksploatacioni vek takvog smećara produžio na najmanje 10 godina. Direktor ove kompanije primećuje da se na zapadu političari ozbiljno bore za svoju privredu, a kod nas je mnogo toga obrnuto. Razloga je, po mišljenju našeg sagovornika, mnogo: od delovanja ekonomskim lobija, preko ličnih interesa do "kompleksa sirotinje koja bi da se vozi u mercedesu".
„Vatrosprem proizvodnja“ počiva na 65 godina dugoj tradiciji proizvodnje vatrogasne i komunalne opreme, za to vreme, proizvodeći smećara, između ostalog, vatrogasna vozila i sve ono što se zove nadogradnja na kamionsku šasiju.
Specijalno vozilo za prevoz hlora
Beograd
"Vatrosprem proizvodnja" je, prva i jedina u istočnoj Evropi, osvojila proizvodnju vozila specijalne namene za prevoz hlora, u čeličniim bocama pod pritiskom, za potrebe vodovoda.
Ova kompanija je, posle uspešne privatizacije "Vatrosprema" koji postoji još od 1949. godine, samo u poslednjih nekoliko godina, naručiocima u zemlji i inostranstvu, isporučila desetine vatrogasnih, komunalnih i putarskih vozila. Reč je o vozilima za gašenje požara na stambenim i poslovnim objektima i za aerodrome; za pranje i polivanje ulica, za odvoz smeća, čišćenje slivnika, za pročišćavanje kanalizacije; cisterne za prevoz goriva, kipere, raonike za sneg; kao i protivpožarnih aparata i opreme.
"Vatrosprem proizvodnja" je danas proizvođač vatrogasne i komunalne opreme sa najvećim iskustvom i renomeom u Srbiji, uz to i jedini ovlašćen za poslove skladištenja i distribucije, kao i za servisiranje halonskih instalacija i aparata u skladu sa domaćim propisima i odredbama međunarodnih ugovora koje je potpisala naša zemlja.
Privrednici: Srbija ima šta da ponudi
Beograd
Forum "Interakcija privrede i medija" u okviru akcije "Partner Novosti" okupio brojne privrednike i stručnjake. Ukazivaćemo na probleme u ekonomiji i predlagati rešenja, kaže Ratko Dmitrović
VRAÆANJE poverenja u srpski proizvod, konkretni problemi u domaćoj proizvodnji, kako naši brendovi mogu da konkurišu velikim svetskim imenima, koja sve više zauzimaju naše tržište, kao i kako podstaći proizvodnju i pojačati zdravu konkurenciju i izvoz. To su bile teme foruma "Interakcija privrede i medija" održanog u četvrtak, koju je u okviru svoje akcije "Partner Novosti" organizovao naš list u godini velikog jubileja - 60 godina od objavljivanja prvog broja.
U beogradskom hotelu "Metropol" okupili su se domaći privrednici iz 50 preduzeća, kao i stručnjaci iz različitih oblasti. Cilj skupa nije bio upoznavanje, bolje razumevanje i unapređenje saradnje privrede i medija, već i razvoj privrede Srbije. Jer, upravo je promocija domaćih proizvoda jedan od načina da se srpska ekonomija oporavi i izađe iz dugotrajne krize.
Ratko Dmitrović, glavni i odgovorni urednik i generalni direktor Kompanije "Novosti", istakao je da naš list stvara jedan način komunikacije koji će se pretvoriti u tradiciju.
- Mi smo jedina dnevna novina koji svakog dana ima dve strane posvećene ekonomiji - naglasio je Dmitrović. - I sami vidite da na tržištu, dolazi do jednog ubrzanog pogoršanja trenda u dnevnoj štampi i potpunog pretvaranja u tabloide. Mi to nećemo uraditi, zadržaćemo ovaj pristup, ovu koncepciju. Verujte mi da se tu ništa ne gubi, već naprotiv, sve više ljudi prepoznaje i shvata da ono što je suprotno od ovoga u uređivačkom smislu, nije novinarstvo. Pokušaćemo na sve moguće načine da otklonimo i one najmanje primese da neko kaže da se ovo pojavilo u novinama samo zato što je incidentno, tiražno. I dalje ćemo se temeljno i tematski baviti ekonomijom. Sa sagovornicima, sa ukazivanjem na loše strane, ali i predlozima šta bi trebalo da se uradi.
ŠTRUDLE U DUBAIU IZ "Medele" u Vrbasu, koja je učestvovala u akciji "Partneri Novosti", u trenutku kad proslavlja 38 godina poslovanja, stižu novi uspesi. Fabrika konditora iz Vrbasa izvozno je orijentisana, oko 40 odsto proizvednje izvozi na okolna tržišta, ali i u Švedsku, Nemačku, Holandiju, Švajcarsku, Ameriku... - Počela je proizvodnja i prodaja štrudlica za Dubai, prezadovoljni su i traže nove količine - ističe Olivera Verac, generalni direktor fabrike "Medela". - Potpisan je i ugovor sa novom avio-kompanijom "Air Serbia", što znači da će se naše štrudlice, ubuduće, nalaziti i u njihovom keteringu. Najnoviji proizvodi koji osvajaju domaće i inostrano tržište su "čoko" štrudle sa narandžom, ali i druga peciva, važna za decu, pre svega, zbog vitaminskog sastava.
Rade Vidaković, izvršni direktor marketinga Kompanije "Novosti", rekao je da se u medijima o ekonomiji mnogo manje govori, da su ispred nje čak i estradne teme, kao i crna hronika, sport, politika...
- Svesni smo činjenice da nas otvoreno tržište izlaže velikoj konkurenciji stranih proizvoda i baš zbog toga je važno da dobrom saradnjom ostvarimo tržišnu pobedu - smatra Vidaković. - Stalno smo "bombardovani" podacima o porastu korisnika interneta i novog načina oglašavanja, ali jedan od dokaza da ovaj vid komunikacije nije preuzeo vodeću poziciju, jeste porast tiraža "Novosti" za pet odsto u odnosu na prošlu godinu. Oglašivači dobro znaju da bi ono što štampani mediji objave na pola strane, u elektronskim moglo da stane u prilog od 30 minuta, a to je za TV nezamislivo, jer objave traju po minut ili dva. A reklama mnogo košta. Svi partneri "Novosti" imaće ubuduće našu podršku, a svojim primerom želimo da damo pravac ostalim medijima da se više bave ekonomskim temama i da daju podršku domaćoj privredi.
Vesna Vlatković, marketing i PR menadžer "A hotela", u čijem sastavu posluje i subotički "Pionir", napominje da saradnja medija i privrede podrazumeva gradnju uzajamne reputacije.
- Dobra saradnja podrazumeva ozbiljan pristup sa obe strane - kaže Vlatkovićeva. - Odgovornost pi-ara u privredi je da odlično zna kako njegov privredni subjekt posluje i da zna šta je za medije. Važno je i da informacija odgovara pravom stanju stvari i da vest bude plasirana tek kada se određeni kvalitet izgradi. Ako nije tako i ako se dela pre vremena, to urušava privredu.
Latinka Šošić, savetnik generalnog direktora "Invej grupe", ističe da je saradnja sa ozbiljnim novinama poput "Novosti" važna, s obzirom na to da među domaćim pisanim medijima tabloidi zauzimaju sve više mesta, pa je sve teže da se domaća javnost objektivno informiše o situaciji na domaćem i inostranom tržištu.
- Mi smo preko vašeg lista imali veliku mogućnost da se predstavimo i približimo jednom velikom broju, nadam se, naših budućih potrošača - naglašava Aleksandar Rajevac, generalni direktor "Valjevske pivare". - Efekata u ovom trenutku još nema, to je postupak koji mora da traje. Nadamo se da ćemo ih uskoro procenjivati.
I "Viktorija grupa" podržava svaku inicijativu koja nastoji da uspešne domaće kompanije učini značajnijim na tržištu regiona i Evrope.
- Smatramo da Srbija zaista ima šta da ponudi - brendove i proizvode iz različitih oblasti koji imaju tradiciju i kvalitet na nivou koji zadovoljava najviše svetske standarde. Naša kompanija spada u najveće neto izvoznike u Srbiji, a proizvode plasiramo u 40 zemalja širom sveta, od čega čak 80 odsto ukupnog izvoza odlazi u Evropsku uniju - kaže Tamara Koštro iz "Viktorije grupe".
U čačanskoj kompaniji "Vapeks" kažu da je akcija "Novosti" imala neverovatan efekat. Branislav Radojičić, marketing menadžer ove kompanije, kaže da su građani dolazili sa isečkom iz "Novosti" i tražili njihove dušeke "s dream". On kaže da ih profesionalnost i ozbiljnost naše kuće podstiče da se vezuju samo za takve medije, jer imaju šta da ponude i čime da se pohvale.
KOMŠIJE NAM NEDAJU DA RADIMO VLASNIK i direktor kompanije "Biomelem" Zoran Ilić smatra da je akcija "Novosti" izuzetno važna, kao i da bi iz nje trebalo da proistekne jedna vrsta strateške podrške domaćoj privredi. - Želimo da se sa domaćim proizvođačima ujedinimo oko ovakvih i sličnih akcija, naročito oko izvoznih strategija - rekao je Ilić. - Srbija mora da se okrene sopstvenoj proizvodnji. Neprestano gubimo ekonomsku utakmicu sa Hrvatskom i na to pristajemo. Otvorili smo širom svima vrata, a mi na hrvatsko i slovenačko tržište ne možemo da uđemo. Bez obzira na vrhunski kvalitet. Hrvati jednostavno štite svoj brend.
- Izuzetno nam je drago što smo bili deo akcije "Novosti", jer kao kompanija posvećena očuvanju srpske tradicije nastojimo da promovišemo najbolje proizvode iz Srbije - kažu u "Somboledu". - Naše partnerstvo sa "Večernjim novostima" datira iz davne 1968. godine, kada je na konkursu upravo ovog dnevnog lista kompanija "Somboled" dobila svoje prepoznatljivo ime.
Gosti jučerašnjeg foruma bile su i kolege iz najtiražnijeg dnevnog lista u BiH "Dnevni avaz". Direktor marketinga Alen Kešetović smatra da su bolje veze privrede i medija veoma bitne, posebno u situaciji kada se ekonomija, a sa njom i život ljudi suočava s velikim problemima.
ZVATI STRANCE, HRABRITI NAŠE
DIREKTOR PR agencije "Pragma" Cvijetin Milivojević kaže da se na promociju domaće privrede svugde u svetu gleda blagonaklono, jer je normalno da svako promoviše svoje domaće potencijale.
- Kod nas se to često smatralo retrogradnim i sizifovski je posao - smatra Milivojević. - Ideju sličnu ovoj koju danas imaju "Novosti" imali su još 1935. godine naši sunarodnici koji su pokrenuli list "Svoje svome", a njihov propagandni slogan je bio "Tuđa ruka svrab ne češe". Sve ovo se može primeniti i danas. Stranim investitorima treba da omogućimo gostoprimstvo, ali bi trebalo da osnažimo naše proizvođače. Novinarskom tekstu objavljenom u "Novostima" veruje se pet do deset puta više nego plaćenoj reklami ili oglasu. Kod "Novosti" mi se dopada što mogu da ih čitaju i čobanice na Durmitoru i akademici u Beogradu.
POLITIČARI IMAJU ŠTA DA NAUČE
DRAGOLjUB Rajić, direktor Unije poslodavaca, kaže da poslodavcima mnogo znači da mediji govore istinu o stanju u privredi, jer bez činjenica i rešavanja konkretnih problema ne mogu stići do napretka.
- Oni nam pomažu da neke stvari koje su velika prepreka u poslovanju dođu do Vlade Srbije, izvršne vlasti i do političara - smatra Rajić. - Tokom 2009. i 2010. godine, kada je mlada generacija novinara stigla u "Novosti", oni su došli na praksu u Uniju poslodavaca Srbije i posle toga su napravili niz tekstova i u mnogim stvarima nam pomogli. Da su tako dolazili političari i da su imali toliko sluha za naše probleme, ne bi celo društvo bilo u ovako velikoj krizi.
Doboj
"Kuda ide Srbija" - bila je tema predavanja koje je, u Centru za kulturu i obrazovanje Doboj, u četvrtak, 3. oktobra 2013, održao direktor PR agencije "Pragma" Cvijetin Milivojević. U prepunoj sali CzKiO Doboj, Cvijetin Milivojević je govorio o unutrašnjopolitičkoj sceni Srbije u svetlu evrointegracija i dogovora u vezi s Kosovom.
''Dan otvorenih vrata'' za novinare
Šabac - Vladimirci
Građevinska kompanija "Inter-kop" iz Šapca organizovala je treću godinu za redom tradicionalni "Dan otvorenih vrata" za novinare beogradskih i šabačkih medija. Novinari su tom prilikom posetili upravnu zgradu "Inter-kopa" u Šapcu, gde je održana i zvanična konferencija za novinare, na kojoj su glavne teme bile: aktuelni poslovi, teškoće i planovi „Inter-kopa“, radovi u Kazahstanu i najava učešća u radovima na Koridoru 11 – Jadranska magistrala. Nakon konferencije za medije novinari su obišli salon automobila "I.S.N. Automotive", deo "Inter-kopove" grupe, kao i kamenolom Jazovnik koji se nalazi na teritoriji opštine Vladimirci. U sklopu druženja s novinarima menadžment kompanije organizovao je i posetu novinara manastiru Kaona iz XIV veka, zadužbini Ikonije, sestre Miloša, smeštenom u blizini sela Draginje (opština Vladimirci) na putu Šabac-Valjevo.
Šabac
Građevinska kompanija ’’Inter-kop’’ iz Šapca dogovorila je reprogram duga sa pojedinim bankama na 15 godina sa godišnjom kamatnom stopom od 4 odsto i sa grejs periodom od godinu dana i dve godine. Kraći grejs period predviđen je za dugovanja prema zaposlenim i dobavljačima, dok se grejs period od dve godine odnosi na dugovanja prema bankama. Program reprogram duga prihvatilo je 70 odsto poverilaca, a uskoro se očekuje realizacija ovog plana koji uključuje i program rekonstruisanja preduzeća.
Kompaniju ’’Inter-kop’’ u poslednje dve godine održale su domaće banke dok su strane banke izašle iz finansiranja domaće građevinske industrije, kreditno podržavajući isključivo strane firme – kaže vlasnik kompanije ’’Inter-kop’’ Rade Nikolić. ’’Problem je što se za veće poslove i učešće na tenderima ne mogu dobiti bankarske garancije zbog čega je neophodno da se formira Razvojna banka koja bi pomogla kompletnu građevinsku industriju.’’ – napominje Rade Nikolić. Drugi najveći generator ozbiljnih poroblema u poslovanju kompanije je veliko kašnjenje u naplati izvedenih radova na skoro svim projektima gde je investitor država Srbija i AP Vojvodina
Država duguje direktno ’’Inter-kopu’’ 15 miliona evra, a u avgustu prošle godine od kada je kompanija u prinudnoj blokadi taj dug je iznosio 25 miliona evra. Pre blokade ’’Inter-kop’’ je zapošljavao 2500 ljudi, a danas ima tri puta manje zaposlenih, odnosno 700 radnika. Usled svetske ekonomske krize poslednjih pet godina pao je obim investicija u infrastrukturu naše zemlje, a samim tim i sposobnost kompanije za uredno servisiranje kreditnih obaveza, a kamate na pojedina dugovanja iznosila su i do 25 odsto na godišnjem nivou
Beograd
‘’Trening centar Pragma’’ organizuje dvodnevni seminar “JAVNI NASTUP ili kako da osvojite publiku i kako da ovladate ciljnim javnostima“, 5. i 6. jula 2013. godine. Upis je u toku, a svi zainteresovani polaznici mogu da se prijave najkasnije do 1. jula.
Trening je namenjen ljudima iz sveta biznisa, menadžerima za odnose s javnošću, portparolima, odnosno onima koji najčešće nastupaju u javnosti, prvenstveno u medija masovnog komuniciranja, predstavnicima sportskih i institucija kulture, udruženja građana i nevladinih organizacija, političarima - funkcionerima lokalne i državne uprave – koji žele da unaprede svoj nastup u javnosti i svima onima koji nameravaju da se kandiduju na sledećim parlamentarnim i lokalnim izborima. Program Treninga obuhvata četiri tematske oblasti: proces komuniciranja odnosno proces političkog komuniciranja, osnove odnosa s javnošću, neverbalno komuniciranje i praktičan pristup javnom nastupu.
Beograd
Karikaturista Dušan Gađanski, saradnik PR agencije Pragma, dobitnik je druge nagrade na ovogodišnjem 18. međunarodnom salonu karikature "Zemun 2013". Žiri je dodelio prvu nagradu Darku Drljeviću iz Crne Gore, dok je treća nagrada pripala karikaturisti Kamilu Javuzu iz Turske. Tema ovogodišnjeg salona bila je “Opasnost: korupcija!”, a u selekciji su se našli radovi 108 karikaturista iz 64 države sa svih kontinenata. Ceo projekat se održava pod pokroviteljstvom ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji, u čije ime je postavku od 120 radova u galeriji ‘’Stara kapetanija’’ otvorio Ivan Kuzminović. Izložba ovogodišnjeg zemunskog Salona prethodno je gostovala u Herceg Novom (Crna Gora) i u srpskim gradovima Kikinda, Sombor, Čačak i Zaječar, gde je privukla veliku pažnju publike.
Foto: Nagrađena karikatura (autor Dušan Gađanski)
Manjak dvosmerne komunikacije s građanima
Beograd
Većina sajtova beogradskih opština ne omogućava efikasnu dvosmernu komunikaciju građana sa predstavnicima svojih lokalnih vlasti, ali zato nudi veoma raznovrsnu dostupnost informacija o aktivnostima lokalne samouprave – pokazuje analiza koju je, na bazi zvaničnih internet stranica svih 17 opština u prestonici, realizovala PR agencija „Pragma“.
Na zvaničnim sajtovima beogradskih opština, u glavnom meniju, opciju „kontakt“ u cilju predstavljanja osnovnih kontakt informacija ima 12 opština, dok je pet opština uopšte nema. Među kontakt informacijama najčešće su navedeni adresa opštine, telefon centrale i opšti e-mail. Osim tih centralnih podataka, prednjače kontakt podaci predsednika opština, zamenika i njihovih pomoćnika (telefon i e-mail) kao nosilaca lokalne vlasti.
Opštine koje nemaju kontakt podatke unutar glavnog menija, najčešće te podatke imaju unutar drugih ponuđenih opcija, među kojima su: imenik, opštinska vlast, opštinsko rukovodstvo, predsednik opštine, korisni telefoni, servis za građane, “pitajte predsednika” ili na dnu stranice sajta. Na takvim internet prezentacijama građanima je znatno teže pronaći osnovne kontakt podatke odnosno telefone nadležnih službi, predsednika opštine, zamenika, pomoćnika i opštinske uprave.
Postoje i pozitivni primeri pojedinih opština koje su, pored uobičajenog opcionog i jasnog uočljivog kontakta, ponudile i više drugih kanala za komunikaciju sa građanima, kao što su call centar, “pitajte predsednika”, “građanin inspektor”, servisi sa slanjem SMS i MMS poruka do društvenih mreža Facebook i Twiter. Mogućnost komuniciranja preko društvenih mreža pruža šest opština: Novi Beograd, Rakovica, Zvezdara, Vračar, Obrenovac, Surčin i Grocka. Opciju komunikacije putem Youtube kanala imaju opštine Vračar, Rakovica, Obrenovac i Grocka, dok je blog specifičan za Vračar i Zemun.
Sa stanovišta dostupnosti informacija na sajtu za potrebe osoba sa invaliditetom jedino je opština Zvezdara postavila informaciju o opštini na znakovnom jeziku. Sa druge strane, samo je opština Vračar omogućila deo informacija na sajtu na engleskom jeziku.
Važan segmenat u komunikaciji opštine s građanima, ali i svim ostalim javnostima, jesu opštinski časopisi, koje je na svojim internet stranama predstavilo pet opština (Savski venac, Stari grad, Palilula, Rakovica i Barajevo), dok informator o radu ima većina opština, tačnije samo dve opštine (Sopot i Grocka) ga nemaju na svojim zvaničnim sajtovima. Opštine Rakovica i Stari grad su postavile kontakt podatke svojih PR službi ili odseka za informisanje i odnose s javnošću, dok Vračar i Čukarica imaju kontakt podatke namenjene isključivo medijima.
Beograd
STARO KAO NOVO
Dobri STARI
Bukvari novinarstva i političke komunikacije
za samo 299 NOVIH (ili starih) dinara po primerku
Novinarstvo za početnike – početnica za novinare:
Knjiga „PUTNICI LUDOG TRAMVAJA“
(priređivači: Ivan Mrđen, Ðoko Kesić i Slaviša Lekić; izdanje „Vreme knjige“)
Kako komuniciraju političari - „iz prve ruke“:
Knjiga „NA PRVU LOPTU – političko komuniciranje u Srbiji od 1990 – 2007“
(autor: Cvijetin Milivojević)
Knjige možete nabaviti u agenciji „Pragma“: Resavska 28/VI (Dom novinara Srbije), Beograd, tel. 011/3243-318
Beograd
Na svečanoj sednici Skupštine grada, kojom su započeti Dani Beograda, danas su dodeljene Nagrade grada Beograda najboljima među Beograđanima u 19 različitih oblasti.
U oblasti novinarstva nagradu je dobio Ivan Mrđen, urednik "Blica" za kreativan doprinos u informisanju građana glavnog grada.
Ivan Mrđen je dugogodišnji predavač u Pragminoj ‘’Trening radionici za PR i odnose s medijima’’. Bio je direktor "Borbe" i nedeljnika "Vreme" i glavni i odgovorni urednik "Naše borbe", urednik u "Dugi" i "Danasu". Predavao je na više edukacija iz oblasti novinarstva i medija.
Dvodnevni seminar 7. i 8. jun
Beograd
U okviru edukativnog sektora, Pragma organizuje dvodnevni trening seminar “JAVNI NASTUP ili kako da osvojite publiku i kako da ovladate ciljnim javnostima“ koji će se održati 7. i 8. juna 2013. godine. Upis je u toku i svi zainteresovani polaznici mogu da se prijave najkasnije do 31. maja.
Trening je namenjen ljudima iz sveta biznisa, menadžerima za odnose s javnošću, portparolima, odnosno onima koji najčešće nastupaju u javnosti, prvenstveno u medija masovnog komuniciranja, predstavnicima sportskih i institucija kulture, udruženja građana i nevladinih organizacija, političarima - funkcionerima lokalne i državne uprave – koji žele da unaprede svoj nastup u javnosti i svima onima koji nameravaju da se kandiduju na sledećim parlamentarnim i lokalnim izborima. Program Treninga obuhvata četiri tematske oblasti: proces komuniciranja odnosno proces političkog komuniciranja, osnove odnosa s javnošću, neverbalno komuniciranje i praktičan pristup javnom nastupu.
Da li Srbija treba da menja identitet ili imidž? Ili, i jedno i drugo?
Beograd
Od kad se u srpskoj javnosti pominje teza da bi bilo potrebno da se formira jedno državno telo koje bi radilo na izmeni imidža Srbije u svetu, postoje i različita mišljenja stručnjaka (ali i onih koji to nisu) kako bi to trebalo uraditi. Dobar pokušaj je bilo formiranje Saveta za promociju Srbije u koji su, na prvi pogled, ušli ljudi koji znaju kako to i da ostvare. No, kako to ide kod nas (može se reći da je i to deo našeg identiteta) odmah su se javili dušebrižnici sa stavom da će ti stručnjaci više raditi na svojoj promociji a sa druge strane «prebacivati» poslove svojim firmama i agencijama. Savet je polako počeo da se osipa, održano je samo nekoliko sednica i na kraju je njegov predsednik, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac podneo neopozivu ostavku. Vredan pokušaj popravljanja našeg imidža preuzela je na sebe Turistička organizacija Srbije izradom promotivnog filma i zakupom termina na CNN-u za njegovo emitovanje. Grubim previdom (ili bolje reći nečijom nesmotrenošću) u delu filma se pojavljuje prizor rumunske strane Dunava i film je u javnosti doživeo fijasko.
Da se vratim na naslov teksta. Ovih dana se u javnosti pominje podatak da je za izmenu našeg imidža potrebno 10 do 15 miliona evra. Pojedini teoretičari a donekle i neki praktičari marketinga i odnosa sa javnošću (PR) smatraju da se forsiranjem određenog tj. poželjnog imidža može promeniti slika Srbije u javnosti. Bez obzira da li za to ima potpore u našem identitetu. Kada bi prosečnog građanina Srbije pitali koje su to vrednosti kojima se odlikuje naš narod i zemlja uopšte, velika većina bi svakako pomenula našu gostoljubivost, srdačnost, opuštenost, prelepe predele, raznolikost kulturno-istorijskog nasleđa i još po nešto. Budimo iskreni prema sebi – da li je sve baš tako. Gostoljubivost i srdačnost se zadržala još verovatno samo u zabačenim planinskim selima, prelepi predeli ne mogu na adekvatan način da se promovišu zbog stare i nerazvijene saobraćajne infrastrukture, promocija naših manastira će zauvek (iskreno se nadam da grešim) samo dobar potencijal.
Identitet jednog naroda se gradi decenijama, da ne kažem stotinama godina. Od kolevke dete upija ponašanje svojih najbližih. Roditelji, uprkos problemima, osmeh na lice – od toga zavisi budući identitet Srbije. U vrtiću, školi, na fakultetu; vaspitači, učitelji, profesori osmeh na lice – i od vas zavisi naš identitet. Direktori, osmeh na lice – vaši radnici će tada lakše preboleti ovu našu tranziciju. Deke, bake, uprkos veoma nezavidnom finansijskom položaju, osmeh na lice – Vi ste idoli vaših unuka. Zar ne bi bilo lepo kada bi nas neko u svetu prepoznavao po našem osmehu i vedrini. Time bismo, na polju našeg imidža, ubili više muva jednim udarcem.
Nadogradnjom bismo, uveren sam, povratili imidž gostoljubivog i srdačnog naroda. Stara srpska poslovica kaže: «U se i u svoje kljuse». Ko može da učini najviše za nas? Mi sami. Ne može nas niko voleti više od nas samih. Prvo treba da postavimo sebi realan, ostvariv cilj, nakon toga taktiku i strategiju kako da ga ostvarimo i na kraju, ali svakako ne i najmanje važno, da iskreno i istrajno krenemo u realizaciju.
Primer konstruisanja imidža Beograda
Pojedini turistički poslenici (a uveren sam i pojedini ugostitelji) navijaju da Beograd ostane prepoznatljiv po svom noćnom provodu na splavovima i u «silikonskoj dolini» (za one koji ne znaju to je ulica Strahinjića Bana sa bezbroj klubova i kafea). Mladi iz okolnih zemalja ali i šire dolaze vikendom ili tokom svojih praznika kako bi uživali u glasnoj muzici i ispijanju hektolitara alkoholnih pića. I, umesto da plasiramo priču o Beogradu kao gradu sa veoma burnom prošlošću, koji su naseljavali Kelti, Turci, Austrougari i drugi, pa čak (ako je potrebno) i doradimo neku od legendi, mi idemo u drugu krajnost koja nam na duge staze ne može doneti ništa dobro. U kome god pravcu da krenete iz Beograda na najviše 50 kilometara naći ćete mnogo turističkih potencijala. Navešću samo neke: praistorijsko nalazište u Vinči, krstarenje Savom i Dunavom, prelepa Avala sa legendom o starom gradu Ždanovu, manastiri i crkve u samog gradu ali i u okolini, Ada Ciganlija (retko koji grad u Evropi ima takav kompleks gotovo u samom centru grada), Košutnjak i mnogo toga još.
Autor: Predrag Karasović
Nastavak izgradnje metro-stanice Moskva
Almati (Kazahstan)
Kompanija “Inter-kop konstrakšn” ponovo je izabrana za glavnog podizvođača radova na metro stanici “Moskva” u kazahstanskom gradu Almati, na tenderu koji je raspisao generalni izvođač AO «Almatymetrokurilis». Prvi podizvođački ugovor za izvođenje radova potpisan je sa generalnim izvođačem u februaru prošle godine i podrazumevao je izgradnju prve metro-linije Almatinskog Metropolitena. Nastavak saradnje uključuje radove na iskopu temeljne jame, podgradu kosina i armirano-betonsku konstrukciju. Deo radova će se izvoditi prema aneksu ugovora iz 2012. godine, čime su za ove radove generalnom izvođaču dodeljena sredstva u iznosu oko 17,5 miliona evra. Betonski radovi će se izvoditi prema novom ugovoru i budžetu za 2013. godinu, za šta su odobrena ista novčana sredstva, čime će ukupna vrednost radova u prvoj polovini ove godine iznositi oko 35 miliona evra. Prema obimu radova koje je dobio “Inter-kop konstrkšn” definisaće se i vrednost tog posla.
Kompanija TOO «Inter-kop konstrakšn» trenutno završava južni blok metro stanice «Moskva» i iskope drugog nivoa temeljne jame, dubine od šest do devet metara. Paralelno sa ovim radovima izvodi se konsolidacija zemljišta za treći nivo kao i izrada bušenih šipova sa ugradnjom čeličnih profila koji će biti vođice za podgradu, što će ubrzati radove na iskopu. Time će se steći uslovi za ranije otpočinjanje glavnih betonskih radova.
Početak nastave u oktobru mesecu
Beograd
''Trening centar'' Pragma upisuje XXVI generaciju polaznika, a početak nastave je predviđen za oktobar mesec. Svim studentima ''Trening centar'' je obezbedio popust od 10 odsto na upis u bilo kom terminu, a za više prijavljenih kandidata iz iste organizacije odobramo posebne pogodnosti.
Prema novom programu edukacija traje osam celodnevnih termina, a predavanja se održavaju subotom.
Netransparentno dodeljivanje i korišćenje javnih sredstava
Beograd
Država Srbija je u poslednje četiri godine iz budžeta dala gotovo 400 miliona evra sredstava poreskih obveznika za razvoj civilnog društva bez jasnih kriterijuma i efikasne kontrole trošenja tog novca, izneto je na konferenciji „Finansijska održivost trećeg sektora – budžetska linija 481“ u organizaciji beogradskog Centra za razvoj neprofitnog sektora i uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške i Fondacije za otvoreno društvo.
"Neophodno je uvesti red u tu oblast i Državna revizorska institucija mora da utvrdi kako se troši novac građana izdvojen za razvoj civilnog sektora i obezbedi državna sredstva. Nema standardizovanih kriterijuma za davanje, niti se zna kako se troši novac", rekla je direktorka Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić. Ona je istakla da moraju biti razdvojena davanja za udruženja građana, jer država daje novac političkim partijama, a tvrdi da razvija civilno društvo.
"Mnogi troškovi se kriju i po drugim budžetskim linijama, kao i sredstva koja su data postojećim i nepostojećim nevladinim organizacijama", zaključila je direktorka Fonda.
Vrhovni državni revizor u sektoru za reviziju budžeta lokalnih vlasti Duško Pejović rekao je da će državnom revizijom do kraja ove godine, a počev od 2011. godine, biti obuhvaćeni finansijski izveštaji trećine lokalnih samouprava, njih 57 od ukupno 170.
Ivana Stevanović iz Centra za razvoj neprofitnog sektora je navela da je istraživanje pokazalo da se sredstva ministarstava i ostalih vladinih institucija namenjena civilnom sektoru još uvek dodeljuju na osnovu zahteva ili bez konkursa ali mnogo manje nego prilikom prošlog istraživanja 2007. godine. Veliki problem predstavlja i nedostatak standardizovanih konkursnih obrazaca u ministarstvima kao i za podnošenje izveštaja o realizovanim aktivnostima za koja su sredstva namenjena. Rezultati zajedničkih napora koje je CRNPS uložio sa partnerima u ovom nastojanju, pokazuju se i kroz to što u 2011. godini, na primer, nema više ni jednog pojedinca kao dobitnika sredstava na liniji dotacije nevladinim organizacijama, što je u prethodnim godinama bio čest slučaj. Ipak, i dalje nema standardnih obrazaca za prijavljivanje za budžetska sredstva, državni organi i organi lokalnih vlasti ne dostavljaju nam potpunu dokumentaciju, pa smo nekad prinuđeni da se obraćamo Kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja - dodaje Ivana Stevanović.
Iz budžeta se kao nevladine organizacije finansiraju političke partije, verske zajednice, sportski klubovi i udruženja gradjana, koja su u javnosti poznata kao nevladine organizacije i najčešće se izjednačavaju sa civilnim sektorom, rečeno je na skupu održanom u Medija centru.
Kompletni podaci o projektima koje su tokom 2010. i 2011. godine finansirani od strane državnih organa a po osnovu budžetske linije 481 (dotacije civilnom sektoru) mogu se videti na sajtu Centra za razvoj neprofitnog sektora www.crnps.org.rs.
Ogromna većina naših kooperanata hrani krave isključivo senom
Niš
Prvo i najvažnije: mleko “Niške mlekare” nije zagađeno. Istina je da koncentracije aflatoksina pronađene u našim proizvodima nisu opasne po ljudsko zdravlje.
Mlekare nisu u obavezi da ispituju prisustvo aflatoksina u mleku. Ali, “Niška mlekara” je preventivno povukla iz prodaje sve proizvode koji su apostrofirani i navedeni u izveštaju kao oni koji su potencijalno zagađeni.
U iščekivanju konačnih rezultata kontrole, “Niška mlekara” je pojačala sopstvenu kontrolu otkupa mleka i, do daljnjeg, ne uzimamo više mleko sa farmi na kojima se krave hrane kukuruzom i stočnom hranom. Inače, više od 70 odsto otkupljenog mleka “Niška mlekara” preuzima od individualnih proizvođača koji imaju do, najviše, pet krava i koji krave hrane isključivo travom i senom. Naši kooperanti od kojih preuzimamo mleko hrane stoku u najnezagađenijem delu Srbije, a to su Stara planina, Suva planina, Svrljiške planine, što se može i proveriti.
Hoćemo da verujemo da smo se, kao jedna od retkih većih mlekara u Srbiji koja je ostala u domaćem vlasništvu, samo slučajno i usputno našli na putu nekim finansijskim i političkim moćnicima.
Ljajić, Vučić i Dačić na pobedničkom postolju
Beograd
Rasim Ljajić, kao i godinama unazad, potom Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Rodoljub Šabić (poverenik za informacije od javnog značaja), Saša Janković (zaštitnik građana) i Milica Delević – bili su najkomunikativniji državni i politički funkcioneri u Srbiji tokom 2012. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja „Novinar – Vaš prijatelj“ koje je, dvanaesti put za redom, tokom decembra 2012. i januara ove godine, sprovela PR agencija „Pragma“.
Među javnim ličnostima koje su tokom 2012. godine - prema mišljenju novinara najrelevantnijih srpskih medija - na kvalitetan način, promenile svoj imidž u odnosu na prethodni period, prvi je Aleksandar Vučić, a slede Tomislav Nikolić, Velimir Ilić i Jorgovanka Tabaković.
Među državnim i političkim institucijama najbolje odnose s medijima imali su
Ministarstvo energetike, Privredna komora Srbije, Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija i privrede, Informativna služba srpskog parlamenta, a od javnih preduzeća Elektroprivreda Srbije.
U kategoriji profitnih (privrednih) organizacija najbolje su komunicirali s medijima VIP mobile, Naftna industrija Srbije, Telekom Srbija i Unikredit banka.
Među neprofitnim organizacijama novinari su izdvojili FK “Partizan”, Udruženje potrošača, Udruženje banaka, Uniju poslodavaca Srbije i Olimpijski komitet Srbije.
U kategoriji ostalih javnih ličnosti novinari su najviše pozitivnih ocena dali Novaku Ðokoviću, Vesni Pešić i Vladimiru Vermezoviću, a od predstavnika privrednih i neprivrednih organizacija Ivanu Tasovcu.
Organizovani događaji koji su, prema mišljenju novinara, obeležili prošlu godinu u Srbiji su opšti izbori iz maja 2012, evropska prvenstva u rukometu za muškarce i žene održana u Beogradu, akcija “Bitka za bebe”, inauguracija predsednika Nikolića i koncert Dženifer Lopez.
Kada je reč o privrednim i neprivrednim organizacijama i institucijama u prestonici najkvalitetnije odnose s medijima imali su “Kombank Arena”, Skupština grada Beograda i Hitna pomoć.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja stavova više od 300 novinara srpskih medija, sprovedenog tokom decembra 2012. i januara ove godine. U tradicionalnom istraživanju “Novinar – Vaš prijatelj” koje, krajem svake godine, sprovodi PR agencija „Pragma“, ispitanici analiziraju kvalitet odnosa s medijima organizacija i javnih ličnosti u više kategorija: državne institucije, političke organizacije, privredne i neprivredne organizacije, političke i ostale javne ličnosti, a biraju se i organizacije koje imaju najbolje kanale i sredstva komunikacije s novinarima.
Autor karikature: Dušan Gađanski, saradnik PR agencije Pragma
Beograd
Finalisti za nagradu Desimir Tošić
Izvor: Tanjug
Žiri za dodelu nagrade "Desimir Tošić" u najuži izbor za najbolju knjigu iz oblasti publicistike, objavljenu u 2012, uvrstio je knjige "Divlje društvo" Vesne Pešić, "Svetska ekonomska kriza" Slaviše Tasića i "Kroz glavu" Igora Marojevića.
U najuži izbor za autora najbolje kolumne ili serije tekstova u prošloj godini ušli su Cvijetin Milivojević, Slaviša Orlović i Boris Jašović, odlučio je žiri nagrade "Desimir Tošić" u oblasti publicistike koju je 2008.godine ustanovilo JP "Službeni glasnik".
Nagrada se dodeljuje u dve kategorije: za najbolju knjigu objavljenu u prethodnoj godini iz oblasti publicistike, nagrada je 240.000 dinara i za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova koji su objavljeni u štampanim ili elektronskim medijima, a nagrada je štampanje knjige autora nagrađenih tekstova u izdanju JP "Službeni glasnik".
Žiri za dodelu nagrade "Desimir Tošić" za 2012.godinu radi u sastavu: Dušan Pavlović, predsednik, Vladimir Vuletić i Petar Lazić. Imena dobitnika nagrade tradicionalno će biti objavljena 19. februara, na dan rođenja Desimira Tošića.
Ova nagrada se dodeljuje za publicističko delo koje predstavlja vrhunsko pisano dostignuće koje afirmiše istinu i pozitivne kritike društva i vremena.
Preneto sa sajta B92.net
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=02&nav_id=685106
Februarski popust od 10 odsto, za studente 20 odsto
Beograd
''Trening centar'' Pragma upisuje XXVI generaciju polaznika u ''Trening radionicu za PR i odnose s medijima''. Za sve zainteresovane kandidate koji se upišu do kraja februara odobravamo popust od 10 odsto. Svim studentima ''Trening centar'' je obezbedio popust od 10 odsto na upis u bilo kom terminu, a posebna pogodnost za sve one koji studiraju je februarski popust koji će im omogućiti usavršavanje uz 20 odsto nižu cenu.
Prema novom programu edukacija traje osam celodnevnih termina, a predavanja se održavaju subotom. Početak nastave je u drugoj polovini marta.
Almati (Kazahstan)
Građevinska kompanija “Inter-kop” iz Šapca nastavila je sa radovima na izgradnji metrostanice u gradu Almati u Kazahstanu, i to na iskopu i osiguranju temeljne jame, uprkos trenutno veoma napovoljnim klimatskim uslovima u Kazahstanu.
“Generalni izvođač AO “Almatymetrokurilis” je krajem decembra sproveo zatvoreni tender za firme koje će u 2013. godini nastaviti izvođenje radova. Naša kompanija je preko lokalno osnovane firme “Inter-kop Konstrakšn” učestvovala na tom tenderu na poziv generalnog izvođača. Investitori kompletnog posla KP “Metropoliten” i administracija grada Almati će do kraja januara potvrditi izbor vodećeg izvođača, zajedno sa svojim podizvođačima, među kojima je “Inter-kop” ključni izvođač na metrostanici Moskva” - kaže Milomir Pavlović, generalni direktor “Inter-kopa” u Kazahstanu.
Beograd
Novinar Miroljub S. Nikolić, među kolegama poznatiji kao „Šer“, preminuo je 3. januara 2013, posle duže bolesti.
„Šer“ je rođen 1949. godine, u Beogradu. Tokom novinarske karijere radio je u više listova i revija Izdavačke kuće „Jež“, u „Politici ekspres“, sarađivao u Radio Beogradu, „Dugi“, „Reporteru“, „Tin magazinu“, „Blicu“...
Studirao je dramaturgiju, a predstava po Šerovom scenariju 1978. je zaslužila i „Vukovu nagradu“. Okušao se i u marketingu, kao autor brojnih promotivnih filmova i spotova.
U „Pragmi“ ga posebno pamtimo po jednom zajedničkom projektu, kampanji za lokalne izbore 2004. godine realizovanoj za potrebe Demokratske stranke. „Srbija (pa konkretan grad...) - naša kuća" - bio je tada udarni slogan centralne kampanje DS. Kampanju je osmislio kreativni tim PR agencije „Pragma“, a vođa projekta bio je Miroljub S. Nikolić „Šer“. Taj kreativni koncept koji je preuzela i centrala DS rađen je namenski za potrebe kandidata DS za gradonačelnika Šapca Miloša Miloševića.
Beograd
Mr Vladimir Ilić, jedan od predavača sa najdužim stažom u Trening radionici za PR agencije "Pragma", doktorirao je na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta "Singidunum". Dr Vladimir Ilić odbranio je, 25. decembra, doktorsku tezu na temu "Medijska nacifikacija srpskog naroda i države Srbije".
Almati (Kazahstan)
Do sada je na izgradnji dve metro stanice u kazahstanskom gradu Almati iskopano 30.000 m3 temeljne jame i podgrađeno 1.000m2 kosina, a radovi će biti nastavljeni i tokom zimskih meseci uprkos temperaturama i do minus 20 stepeni Celzijusa. Za narednu godinu je predviđen iskop od 90.000m3, izgradnja podgrade od 3.500m2 i armirano-betonske konstrukcije od 23.000m3 staničnog kompleksa, ukupne vrednosti radova od oko osam miliona evra- izjavio je Milomir Pavlović, generalni direktor TOO Inter-kop konstrakšn, lokalne kazahstanske građevinske firme koju je aprila 2011. godine osnovala šabačka kompanija
Inter-kop.
Podizvođački ugovor za izvođenje metro-stanica Sajran i Moskva potpisan je u februaru 2012. godine je sa generalnim izvođačem AO Almatymetrokurilis koji podrazumeva izgradnju prve metro-linije Almatinskog Metropolitena. Glavni radovi su započeti sredinom oktobra nakon što je završeno izmeštanje postojećih podzemnih instalacija.
Beograd
Edukacija XXV generacije polaznika Pragmine ‘’Trening radionice za PR i odnose s medijima’’ završena je predavanjima na temu: ‘’Korporativni identitet – korporativni imidž’’ ‘’Lobiranje i PR’’ i ‘’Analiza sadržaja medija’’. Tokom osam celodnevnih predavanja obrađene su najznačajnije teme iz oblasti PR, marketinga, poslovne komunikacije, nastupa u medijima i istraživanja javnog mnjenja. Polaznici XXV generacije bili su zaposleni u neprivrednim i privrednim organizacijama kao i u medijima: Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja Srbije, Inter-kop, TV Pi iz Pirota, RTV Panonija, Via tours…
Ministar Ugljanin uručio ključeve novih kuća raseljenim Bošnjacima
Priboj
Ministar u Vladi Srbije dr Sulejman Ugljanin danas je u selu Živinice u opštini Priboj svečano uručio ključeve 11 montažnih kuća izbeglim i raseljenim Bošnjacima iz ovog kraja u periodu od 1991. do 1999. godine. ‘’Republika Srbija ovim uručenjem ključeva šalje jasnu poruku da nikada više neće doći do iseljavanja kao što je to bilo tokom ratnih sukoba. Nismo u stanju da izbrišemo ružna sećanja ali možemo da im vratimo nadu i poverenje u Srbiju ’’ – rekao je ministar Ugljanin. Tokom realizacije ovog programa na području opstine Priboj biće izgrađeno oko 230 kuća i 50 km puta. Pre desetak dana je za 20 raseljenih lica koja su samostalna izgradila svoje domove refundirano ukupno 22,6 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije. Sa ministarkom energetike Zoranom Mihajlović dogovoreno je da se sanira elektro mreža za sela na području opštine Priboj kako bi povratnici imali bolje uslove za život.
Program koji je Vlada usvojila 29. marta ove godine, realizovaće se u naredne četiri godine, a za njegovu prvu fazu u 2012. godini je izdvojeno 50 miliona dinara za izgradnju kuća, odnosno odgovarajuće naknade onima koji su samostalno izgradili svoje domove. Prvi prioritet bili su ljudi koji su se već vratili, žive i rade na svojim imanjima u mesnim zajednicama Krajčinovići, Sastavci i Sjeverin. Početkom septembra su započeti radovi na izgradnji 11 tipskih objekata, da bi se već nakon samo tri i po meseca prvi povratnici uselili u svoje domove.
Niš, Svrljig
“Do sada je, uz pomoć agencije za promociju izvoza SIEPA, u ponovno pokretanje pogona za preradu mleka u Svrljigu uloženo 600.000 evra, a u narednoj godini planirana je investicija od dodatnih 800.000 evra. Ova ulaganja su omogućila da se od 2007. godine poveća broj zaposlenih za novih 125 radnika, na sada ukupno 232, a i broj kooperanata je povećan na nivo od 3.000 isporučilaca mleka” izjavio je Zvezdan Gavrilović, generalni direktor "Niške mlekara" u čijem sastavu posluje i mlekara u Svrljigu u kojoj se prvenstveno proizvode polutvrdi sirevi i kačkavalji. Tokom 2012. godine “Niška mlekara je realizovala proizvodnju od 30 miliona litara prerađenog mleka, a plan je da se taj iznos poveća na 36 miliona litara
Predsednik opštine Svrljig Milija Miletić je naglasio je naglasio da će opština davati dodatne premije u vrednosti do 10 dinara za svaki isporučen litar mleka, kao i da će pokrenuti akciju za povećanje stočnog fonda, tako što će iz budžeta biti servisirane kamate za kredite koje će proizvođači mleka dobiti od banaka posredstvom “Niške mlekare”. Zajednički cilj opštine i mlekare biće povratak selu i unapređenje stočarstva, u cilju prosperiteta čitave opštine, a kao prvi korak već je formirana i opštinska komisija, čiji će zadatak biti obilazak terena i razgovori sa potencijalnim proizvođačima mleka.
“Niška mlekara” je osnovana je 1957. godine sredstvima UNICEF-a, kao mala gradska mlekara. Danas je među pet najvećih mlekara u Srbiji. U toku 2007. godine većinski vlasnici AD "Niška mlekara" Niš postaju društva "Kruna komerc" i "Profiko" iz Beograda sa dugogodišnjom uspešnom tradicijom u oblasti prodaje mleka i mlečnih proizvoda, što dodatno doprinosi širenju tržišta u ovom delu Srbije. U većinski vlasnički sastav potom ulazi i jedan od najvećih dobavljača mleka “Pogled”, Rosica, što stvara sigurnu i kvalitetnu sirovinsku bazu za “Nišku mlekaru”. Uvođenjem nove opreme i tehnoloških postupaka, kupovinom novih kamiona za dovoz sirovog mleka i razvoz gotovih proizvoda, “Niška mlekara” ulazi u sam vrh industrijske prerade mleka u Srbiji.
Osim na tržištu Srbije proizvodi Niške mlekare prisutni su i na tržištima Crne Gore, BIH i Makedonije, a ovim dodatnim ulaganjima krenuće se i u osvajanje tržišta Evropske unije. Niška mlekara proizvodi i posluje po evropskim standardima ISO 9001, HACCP i IFS. U narednom periodu "Niška mlekara" će raditi na povećanju proizvodnje i kvalitetu proizvoda, kao i uvođenju moderne metode prodaje i distribucije proizvoda u želji da se zadovolje potrebe kupca i savremenog potrošača. Najbitniji produkt svega toga je stalni rast proizvodnje, koja je za pet godina više nego udvostručena.
Ministar Ugljanin: Nastaviću da lobiram za nerazvijene opštine
Beograd
„Založiću se kod ostalih ministara u Vladi Srbije da se sistemski reši pomoć nerazvijenim opštinama i da svako ministarstvo odvoji deo sredstava za realizaciju projekata u ovim područjima koja predstavljaju neiskorišćeno blago naše zemlje“ izjavio je ministar u Vladi Srbije dr Sulejman Ugljanin prilikom dodele sredstava nerazvijenom opštinama po Drugom javnom konkursu za finansiranje projektne dokumentacije u 2012. godini.
Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja Srbije je kroz ovaj konkurs dodelila 44 miliona dinara prvenstveno za projekte u oblasti izrade urbanističko-planske dokumentacije, prostornog planiranja, putne infrastrukture, vodovodne i kanalizacione mreže i projekata iz oblasti zaštite životne sredine.
Većina od 46 predsednika nerazvijenih opština u kojima živi milion građana Srbije se založila za izmene zakona o lokalnoj samoupravi u delu gde su im oduzete nadležnosti u prikupljanju lokalnih doprinosa i taksi a sa druge strane su im dodate neke obaveze. Ministar Ugljanin je rekao da je u budućem periodu njegova obaveza da insistira na izmenama tih propisa ako je moguće barem za nedovoljno razvijene opštine.
Počelo istraživanje za 2012. godinu
Beograd
PR agencija Pragma započela je tradicionalno istraživanje ‘’Novinar Vaš prijatelj’’ koje se realizuje na kraju svake kalendarske godine počev od 2000. godine. U istraživanju se ispituju stavovi novinara o tome koje javne ličnosti i organizacije su imale najkvalitetnije odnose s medijima i s novinarima u više kategorija: društvene privredne organizacije, privatne kompanije, ustanove kulture, sportske organizacije, humanitarne i druge nevladine organizacije, državne institucije, političke organizacije, najbolje press konferencije, najbolji press materijali.
Rezultati istraživanja biće objavljeni u januaru 2013. godine.
Neophodna kontrola trošenja novca
Leskovac
Leskovac, 16.11.2012 – Finansiranje lokalnih medija u Leskovcu treba promeniti i urediti u skladu sa preporukama medijskih udruženja NUNS-a, ANEM-a i Local press-a, jedan je od deset predloga koje je uputila leskovačka nevladina organizacija ’’Narodni parlament’’ novoj lokalnoj vlasti na razmatranje. Uz ućešće lokalnog civilnog društva i predstavnika medija treba da se kreira transparentan sistem finansiranja koji uključuje kontrolu trošenja sredstava uz poštovanje principa nezavisnosti medija. “Na taj način bi se sprečio nedozvoljeni uticaj na uređivačku politiku medija usled velike finansijske zavisnosti od lokalnog budžeta“ – kaže Petar Ðurović iz ’’Narodnog parlamenta’’.
Održivi razvoj nerazvijenih područja strateški prioritet Srbije
Beograd
Održivi razvoj nedovoljno razvijenih prodručja jedan je od strateških prioriteta Srbije, jer će razvoj tih delova zemlje sprečiti ekonomske migracije i pojavu lažnih azilanata, poručili su danas učesnici konferencije o nerazvijenim opštinama.
Ministar Sulejman Ugljanin, u čijem resoru se nalaze nedovoljno razvijene opštine, je na konferenciji "Održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja Srbije" kazao da je neophodno stvoriti uslove za napredak takvih područja i povoljan poslovni ambijent za investitore. Prema njegovoj oceni razvoju nerazvijenih opština mogu doprineti investicije u energetiku, poljoprivredu i kulturu istakavši da Srbija može postati agrarno-industrijska zemlja i poželjna turistička destinacija.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović istakla je da investicije u energetiku u nerazvijenim područjima Srbije mogu da doprinesu otvaranju nekoliko hiljada radnih mesta i da pokrenu razvoj tih područja. Ona je navela da su neki od tih projekata otvaranje rudnika i terlemoelektrane Štavalj, izgradnja solarne elektrane na jugu Srbije, vredne više od milijardu evra. Izgradnja gasovoda Niš-Dimitrovgrad i Kopaonik-Raška-Novi Pazar kao i modernizacija sistema daljinskog grejanja, takođe su projekti koji bi doprineli razvoju tih područja.
Minsitar kulture Bratislav Petković je naveo da je kulturna scena Srbije bogata i raznovrsna i da se država trudi da decentralizuje kulturu i pomogne nerazvijenim opštinama, a kao primer je naveo projekat "Srbija u Srbiji".
Ministarka omladine i sporta Alisa Marić rekla je da to Ministarstvo aktivno pruža pomoć nedovoljno razvijenim opštinama u Srbiji, ulaganjem u omladinska i sportska udruženja, otvaranjem kancelarija za mlade i sprovođenjem raznih akcionih planova i projekata.
”Problem nedovoljno razvijenih područja Srbija može i mora da se reši ili će se Srbija u budućnosti suočavati sa problemom stalnih migracija stanovništva, infrastrukturnim i kulturnim problemima u tim oblastima”, izjavio je na konferenciji šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. "Ovo nije proces koji ne može da se vrati u normalu", rekao je Dežer istakavši da Srbija ima podrsku EU za ova pitanja s obzirom da je do sada u nerazvijene opštine u Srbiji uložila oko 300 miliona evra.
Konferenciji su prisustvovali ministri u Vladi Srbije, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, šef delegacije UN u Srbiji Vilijam Infante, mnogobrojni ambasadori i predstavnici međunarodnih razvojnih agencija i predsednici najnerazvijenijih opština Srbije. Učesnici konferencije i Kancelarija za održivi razvoj predstavili su planove investiranja, ali i probleme sa kojima se suočavaju prilikom ulaganja u nedovoljno razvijenim područjima Srbije.
Beograd
Edukacija XXV generacije polaznika Pragmine ‘’Trening radionice za odnose sa medijima i PR’’ započela je predavanjima na temu ‘’Uvod u PR’’ i ‘’Interni PR’’, a predavači su bili Cvijetin Milivojević i Vesna Andrejević. U narednih sedam celodnevnih predavanja biće obrađene najznačajnije teme iz oblasti PR, marketinga, poslovne komunikacije, nastupa u medijima i istraživanja javnog mnjenja. Polaznici XXV generacije su zaposleni u neprivrednim i privrednim organizacijama kao i u medijima: Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja Srbije, Inter-kop, TV Pi iz Pirota, RTV Panonija, Via tours…
Početak nastave 3. novembra
Beograd
Počela izgradnja kuća u Priboju za izbegle i raseljene Bošnjake
Beograd
Ministar dr Sulejman Ugljanin potipisao je danas u Vladi Srbije Ugovor o izradi, isporuci i postavljanju jedanaest tipskih montažnih kuća u okviru Programa za povratak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj u periodu od 1991. – 1999. godine sa predsednikom opštine Priboj Lazarom Rvovićem i direktorom firme “Dekor” iz Priboja Milankom Stojićem.
„Usvajanjem i realizacijom ovog Programa, i prethodna i sadašnja Vlada šalje jasnu poruku svojim građanima, da se više nikada neće ponoviti proterivanje i iseljavanje njenih građana zbog pretnji i obojektivnih opasnosti po život kao što je to bilo u slučaju sa Bošnjacima iz opštine Priboj u poslednjoj deceniji 20. veka“ istakao je ministar Ugljanin.
Nakon sprovedene tenderske procedure ѕa izvođača radova izabran je firma «Dekor» iz Priboja sa ponuđenom cenom od 28.875.000,00 dinara bez PDV-a, koji se obavezao da radove završi do 3. decembra 2012. godine. Za koordinatora aktivnosti u okviru programa zadužen je ministar Ugljanin, koji rukovodi Kancelarijom za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Za prvu fazu realizacije Programa u 2012. godini Vlada je izdvojila 50 miliona dinara za izgradnju kuća, odnosno odgovarajuće naknade Bošnjacima iz opštine Priboj. Prvi prioritet su bili ljudi koji su se već vratili, žive i rade na svojim imanjima u mesnim zajednicama Krajčinovići, Sastavci i Sjeverin. Radovi na terenu su već počeli i trenutno je u toku izgradnja temelja na 11 tipskih montažnih kuća, površine oko 60 kvadrata.
Šabac
Građevinska kompanija Inter-kop iz Šapca završila je rekonstrukciju magistralnog puta M-19 Obrenovac - Šabac, na deonici Debrc-Mišar, ukupne vrednosti radova 615 miliona dinara. Investitor projekta je JP Putevi Srbije, a posao je urađen u kooperaciji sa austrijskim Strabagom.
Radovi su obuhvatili proširenje postojećeg puta u dužini od 16,6 km, poboljšanje raskrsnica u Debrcu i Skupljenu, izgradnju nove kružne raskrsnice u Šapcu (ukrštanje ulica Beogradska i Maršala Tita) i popravljanje kolovoza magistralnog puta M-21 na deonici kroz Šabac u dužini od 1,1 km.
Građevinari Inter-kopa trenutno su angažovani i na poslovima izgradnje saobraćajnih površina Bulevara Evrope u Novom Sadu (od Rumenačkog puta do autoputa E75), ukupne vrednosti 830 miliona dinara. Investitor radova je Zavod za izgradnju grada Novog Sada. Radovi se odvijaju prema predviđenom planu, a završetak je planiran za kraj decembra.
Šabac
U cilju bolje informisanosti zaposlenih i unapređenja interne komunikacije, ali i jačanja timskog duha i zajedništva, kompanija Inter-kop iz Šapca pokrenula je prve interne novine. Prvi broj Inter-kopovih novina izašao je za tromesečni period jul-septembar 2012 i sadrži rubrike kao što su: osnovne informacije o kompaniji, aktuelne poslove, poslove u najavi, intervju (u prvom broju intervju sa vlasnikom kompanije Inter-kop Radetom Nikolićem) tema broja, predstavljanje sektora, inovacije u poslovanju, edukacija zaposlenih, nagrade i priznanja. Od narednih brojeva koji će izlaziti na svaka tri meseca biće uvedene i neke nove rubrike, a jedna od njih je i ’’Radnik meseca’’. U uređenju novina mogu da učestvuju svi zaposleni u Inter-kopu slanjem predloga i sugestija uredništvu novina. Novine su namenjene prvenstveno zaposlenima u kompaniji, ali i poslovnim partnerima koji na ovaj način mogu da se informišu o novostima u kompaniji Inter-kop.
50 miliona dinara za prvu fazu programa povratka raseljenih iz opštine Priboj
Beograd
„Za postavljanje tipskih motažnih kuća, veličine 62m2, izjasnilo se 11 raseljenih bošnjačkih porodica sa teritorije opštine Priboj, dok su ostali izrazili želju da im se refundira odgovarajuća naknada u skladu sa sredstvima uloženim u obnovu kuća” rekao je pomoćnik direktora Vladine Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja Edib Kajević na radnom sastanku sa predsednikom opštine Priboj Lazarom Rvovićem.
Predstavnici Kancelarije su obavestili zvaničnike opštine Priboj da je samo za 2012. godinu obezbeđeno 50 miliona dinara za prvu fazu Programa povratka koji će se realizovati u naredne četiri godine. Prvi prioritet će biti pomoć onima koji su se vratili u svoja sela i žive i rade na svojim ognjištima.
Kancelarija za održivi razvoj će sa 27 miliona dinara finansirati izradu projektne dokumentacije za izradnju prioritetnih putnih pravaca na teritoriji opštine Priboj.
Izašao drugi broj Gradskog biltena u Leskovcu
Leskovac
Odluke Gradskog veća o dodeli sredstava, poslednje zasedanje gradskog parlamenta, kao i edukativni tekst o transparentnosti vlasti glavne su teme drugog broja leskovačkog Gradskog biltena u izdanju za avgust mesec. Drugi broj Gradskog biltena koji se izdaje u okviru projekta ‘’Inicijativa za povećanje transparentnosti rada lokalne vlasti u Leskovcu’’ uz podršku ‘’Olof Palme’’ međunarodnog centra dostupan je u elektronskom formatu na internet stranicama grada Leskovca, Uslužnog centra i udruženja ‘’Narodni parlament’’.
Vlada Srbije ulaže u najnerazvijenije opštine
Beograd
"Srbija treba da postane veliki agroindustrijski kompleks i poželjna turistička destinacija" naglasio je ministar dr Sulejman Ugljanin na današnjem radnom sastanku sa predsednicima 46 najnerazvijenijih opština u Srbiji u kojima živi milion naših građana. Najavio je i da će Vlada Srbije, za početak, izdvojiti 20 miliona evra za finansiranje programa održivog razvoja ovih opština. Planirana sredstva će prevashodno biti namenjena za izradu urbanističkih planova, sa naglaskom na reciklažne centre i sisteme za preradu otpadnih voda.
Ministar Ugljanin je pozvao predsednike opština da predlože projekte održivog razvoja u svojim sredinama a da nakon toga u saradnji sa Kancelarijom za održivi razvoj zajednički pronađu sredstva za njihovu realizaciju.
Leskovac
U okviru projekta ’’Inicijativa za povećanje transparentnosti rada lokalne vlasti u Leskovcu’’ pokrenut je prvi Gradski bilten čiji je inicijator nevladina organizacija ’’Narodni parlament’’ iz Leskovca u saradnji sa švedskim Ulof Palme međunarodnim centrom i lokalnom samoupravom. Bilten treba da približi i afirmiše rad celokupne lokalne samouprave kod javnosti i da omogući građanima da izraze svoje stavove povodom aktuelnih lokalnih tema iz domena rada lokalne samouprave. Grad Leskovac i NVO ’’Narodni parlament’’ sarađuju na izradi i distribuciji Gradskog biltena koji će se besplatno deliti građanima i imaće mesečni tiraž od 10.000 primeraka, a prvi broj biltena za mesec jul može se preuzeti i na zvaničnim sajtovima Grada Leskovca i ’’Narodnog parlamenta’’.
Novi Pazar
Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja Vlade Republike Srbije organizovala je potpisivanje ugovora u vezi sa dodelom 80 miliona dinara vlasnicima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava kao i članovima udruženja u oblasti poljoprivrede u okviru Programa podrške održivog razvoja poljoprivredne proizvodnje u nerazvijenim područjima Sjenice, Tutina, Prijepolja, Priboja, Nove Varoši i grada Novog Pazara u 2012. godini.
Ova sredstva namenjena su za izgradnju i adaptaciju štala, nabavku poljoprivredne opreme, aparata za mužu, opreme za pčelarstvo, izgradnju plastenika, hladnjača i skladišta.
Šabac
Građevinska kompanija „Inter-kop“ iz Šapca uskoro bi trebalo da počne radove na izgradnji metro stanica u Kazahstanu, a vrednost posla je sedam miliona evra.
- Očekujemo uplatu avansa, kako bismo počeli radove na metro stanici u Almati. U okviru strateške saradnje „Inter-kopa“ i italijanske kompanije „Margariteli“ očekujemo završetak izgradnje zajedničke fabrike za proizvodnju pružnih pragova u Kosjeriću, čiji će kapacitet u prvoj fazi proizvodnje biti 150.000 pragova godišnje. U posao vezan za železnicu smo ušli jer je to sektor, u kome će, u Srbiji, narednih godina biti investirano tri milijarde evra - rekao je, prilikom susreta s novinarima, vlasnik „Inter-kopa“ Rade Nikolić.
Pored posla u inostranstvu, šabački građevinari angažovani su na mnogim lokacijama na domaćem tržištu, od završavanja izgradnje Glavnog poštanskog centra u Zemunu, preko obilaznice oko Beograda i radova na Dobanovačkoj petlji, te izgradnje stanova u beogradskom naselju „Stepa Stepanović“, socijalnih stanova u naselju Kamendin u Zemunu i parternog uređenja naselja "Dr Ivan Ribar" u Novom Beogradu, do izgradnje nadvožnjaka na deonici Bulevara Evrope u Novom Sadu i završetka radova na Zrenjaninskoj petlji.
- Neke strane kompanije ulaze na naše tržište sa cenama do 30 procenata nižim od realnih i to najčešće preko projekata Svetske i Evropske banke. Domaći građevinci imaju zato probleme, ali i država jer se takvi poslovi ne završavaju na vreme ni kvalitetno – dodaje Rade Nikolić.
Beograd
Karikaturista Dušan Gađanski, saradnik PR agencije Pragma, dobitnik je druge nagrade na 17. međunarodnom salonu karikature "Zemun 2012". Žiri je dodelio prvu nagradu Predragu Koraksiću Koraksu, a treću Luki Lagatoru iz Crne Gore. Na ovogodišnjem salonu izlagao je 101 autor iz 35 zemalja, a ukupno je prikazana 251 karikatura. Izložbu su otvorili Bora Balać, zamenik upravnika Narodnog pozorišta, i Branko Najhold, domaćin i organizator. Tema ovogodišnjeg salona je "U zatvoru", a izložba radova će trajati do 17. juna u zemunskoj galeriji "Stara kapetanija".
Foto: Nagrađena karikatura (autor Dušan Gađanski)
Leskovac
Većina građana Leskovca smatra da lokalna samouprava nije zainteresovana da pravovremeno informiše građane o aktuelnim lokalnim pitanjima ili to čini u nedovoljnoj meri čime su građani onemogućeni da iznesu svoje mišljenje i aktivno učestvuju u donošenju odluka na nivou lokalne zajednice.
Ovo su glavni rezultati istraživanja koje je sprovela nevladina organizacija ''Narodni parlament'' iz Leskovca u saradnji sa švedskim Ulof Palme međunarodnim centrom tokom meseca marta i aprila ove godine. Anketom je obuhvaćeno 500 punoletnih građana Leskovca i okoline, a cilj istraživanja je bio da se utvrdi otvorenost leskovačke lokalne samouprave prema lokalnoj javnosti i učešće građana u donošenju odluka.
Beograd
Predavanjima na temu "Uvod u PR" i "Menadžment ljudskih resursa", započeta je edukacija XXIV generacije polaznika Pragmine Trening radionice za odnose sa medijima i PR. U narednih devet celodnevnih termina biće obrađene najznačajnije teme iz oblasti PR, marketinga, poslovne komunikacije, nastupa u medijima i istraživanja javnog mnjenja. Polaznici XXIV generacije su zaposleni u privrednim i neprivrednim organizacijama kao i u medijima: "Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja Srbije", Opština Ruma, JP "Putevi Srbije", Inter-kop, Hotel "Palisad" Zlatibor, Carmen line, Radio Luna - Užice...
Šabac
Građevinska kompanija „Inter-kop“ iz Šapca izabrana je na tenderu za izvođača radova armiranobetonske konstrukcije metro stanica „Sajran“ i „Moskva“ u kazahstanskom gradu Almati.
- Vrednost radova iznosi sedam miliona evra, početak je predviđen za drugu polovinu godine, a završetak planiran za kraj 2013. – izjavio je Milomir Pavlović, direktor za ino-projekte i tunele u šabačkoj kompaniji.
Ovaj posao „Inter-kop“ ća realizovati sa kazahstanskom kompanijom AO „Almatymetrokurilis“ sa kojom je dogovoren i zajednički nastup na tenderima za izvođenje tunela u Srbiji.
Beograd
Ministar u Vladi Srbije dr Sulejman Ugljanin potpisao je danas, u ime Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, ugovore o dodeli bespovratnih sredstava sa predstavnicima 46 opština, vredne 39.161.260 dinara.
Ugljanin je naglasio da je cilj Kancelarije za održivi razvoj da pomogne nerazvijenim opštinama da izađu iz takozvane "četvrte grupe" opština. On je podsetio da, prema zvaničnim podacima, Srbija ima 46 nerazvijenih opština, kao i da između njih i razvijenih opština postoji velika razlika u razvijenosti, oko 15:1.
"Naš cilj je da smanjimo tu razliku, da pomognemo opštinama da vremenom izađu iz te četvrte grupe razvijenosti, da pomognemo opštinama da vrate život u svoje sredine", rekao je Ugljanin.
On je ocenio da je Srbija dobijanjem statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dobila i mogućnost da koristi sredstva iz predpristupnih fondova (IPA) za projekte ravnomernog regionalnog razvoja.
"Mi ćemo iskoristiti tu mogućnost da se kod evropskih fondova pojavimo na tri načina i kao opštine i kao zajednica opština i kao država", precizirao je Ugljanin.
Prema njegovim rečima, opštine moraju iskoristiti sredstva za projekte koji se odnose na rešavanje problema čvrstog otpada, otpadnih voda, formiranje industrijskih zona, jer kad Srbija postane član EU, ukoliko ti problemi ne budu regulisani, opštine će plaćati penale zbog kojih bi mogle i bankrotirati.
Sredstva nerazvijenim opštinama su dodeljenja za projektnu dokumentaciju iz oblasti infrastrukture i za projekte generalne regulacije naseljenih mesta, izradu geografsko-informacionog sistema i geodetskih podloga.
Beograd
Završnim radovima na sedam pristupnih ulica, otvorenom parking prostoru u dva nivoa, kompletno kanalizacionoj, vodovodnoj i elektro mreži, igralištu i parkovskoj površini, građevinska kompanija “Inter-kop” omogućiće useljenje u dve zgrade od po 36 stanova u naselju “Dr Ivan Ribar” na Novom Beogradu. Šest stanova sa pripadajućim parking mestima prilagođeno je osobama sa invaliditetom a investitor celokupnog posla je Agencija za investicije Grada Beograda.
Vranje
Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja finansiraće izradu projektno-tehničke dokumentacije za proširenje regionalne sanitarne deponije u Vranju – rekao je ministar u Vladi Srbije dr Sulejman Ugljanin, na radnom sastanku sa gradonačelnikom Vranja i predsednicima opština Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac i Preševo.
Regionalna deponija, izgrađena 2009. godine, trenutno zadovoljava jedino potrebe ovog grada, a da bi postala funkcionalna i za susedne opštine, samo za projektnu dokumentaciju neophodno je obezbediti sedam miliona dinara.
Gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić obavestio je ministra da je osnovni problem Pčinjskog okruga nedovoljno razvijena saobraćajna infrastruktura, i najavio da će, u naredne dve godine, ovaj region biti veliko gradilište, a građani ovog dela Srbije najviše očekuju od završetka autoputa do granice sa Makedonijom.
Ovaj susret ministra Ugljanina deo je zajedničkih aktivnosti i saradnje Kancelarije za održivi razvoj i prestavnika lokalnih zajednica, a u cilju pružanja efikasnije pomoći održivom razvoju ovih nedovoljno razvijenih opština.
Novi Pazar
Ambasadori 13 arapskih i afričkih zemalja boravili su u trodnevnoj poseti regionu Sandžaka, gde su se upoznali sa privrednim i turističkim potencijalima Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Priboja, Prijepolja i Nove Varoši. Radni boravak diplomata organizovala je Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja na čijem je čelu ministar u Vladi Srbije dr Sulejman Ugljanin, koji je, tokom posete, naglasio da reč o poseti koja treba da doprinese da proizvodi ovog dela Srbije dođu na sajmove, u privredne komore i izložbene prostore država čiji su ambasadori u trodnevnoj poseti Sandžaku.
Ministar bez portfelja je ocenio da su nedovoljno razvijena područja daleko od očiju javnosti i da se Kancelarija trudi da skrene pažnju na njih.
"U ovom kraju vlada međunacionalna i međuverska harmonija. S jedne strane, Srbi i Bošnjaci, s druge strane, Crnogorci i Bošnjaci žive u harmoniji", kazao je Ugljanin.
Ambasador Alžira Abdelkader Mesdoua rekao da će poseta otvoriti nove mogućnosti i "nove mostove" koji će povezati Srbiju i Sandžak sa zemljama arapske i afričke grupe.
U delegaciji ambasadora su bili su diplomatski predstavnici Alžira, Angole, Egipta, Gane, Gvineje, Iraka, Konga, Kuvajta, Libana, Maroka, Palestine, Sirije i Tunisa.
Veliki festival plesnih parova
Beograd
Veliki kvalifikacioni i Kup turnir u latinoameričkim i standardnim plesovima, uz učešće 140 plesnih parova iz cele Srbije, koji organizuju Plesni klub "SPIN" i Plesni savez Srbije, biće održan u subotu, 17. marta, sa početkom u 13 sati u Centru za sport i kulturu „Šumice“.
Na turniru će učestvovati najbolji plesni parovi Srbije od pionirske do seniorske kategorije, predstavnici 22 kluba iz Beograda, Čačka, Novog Sada, Niša, Lazarevca, Subotice, Kraljeva, Leskovca, Bačke Topole, Vršca i drugih gradova.
Celodnevne kvalifikacije počinju u 13 sati, a finale je od 19 sati. Uz naše parove biće i revijalnih nastupa stranih plesača, nastupaće trostruki svetski prvak u plesu Miše Cigoja i Nika Bagon, a specijalni gosti biće nove plesne nade, deca iz Predškolske ustanove „Zvezdara“.
Edukacija za PR
Beograd
Prema istraživanju Evropske asocijacije za edukaciju i istraživanje u PR-u (EUPRERA) dve trećine praktičara u oblasti odnosa sa javnošću su žene, i taj procenat je u stalnom porastu.
U prethodne 23. generacije Trening radionice za PR, u organizaciji PR agencije “Pragma” dame su bile zastupljene čak i u većem procentu. Tim povodom “Pragma” će svim ženama koje se prijave do 8. marta omogućiti ovu edukaciju sa 50 odsto popusta.
Kancelarija za komunikaciju sa građanima
Leskovac
Nevladina organizacija „Narodni parlament“ iz Leskovca uz pomoć švedskog Ulof Palme centra pokrenula je projekat otvaranja ''Kancelarije za komunikaciju sa građanima i javno informisanje'' na teritoriji opštine Leskovac. Na projektu je uključena i lokalna samouprava koja će se baviti pitanjima poboljšanja komunikacije lokalne vlasti i građana. ''Kancelarija'' će po prvi put u Leskovcu inicirati izdavanje i distribuciju gradskog biltena, kao i izradu prvog Informatora o radu grada Leskovca u skladu sa Zakonom o informacijama od javnog značaja. Ovaj projekat je ujedno najobuhvatnija aktivnost u Leskovcu koja se realizuje u partnerstvu između lokalne vlasti i jedne nevladine organizacije.
“Narodni parlament” je jedna od najstarijih nevladinih organizacija u južnoj Srbiji, osnovana pre 13 godina kao pokret više od stotinu aktivista. Danas, kao organizacija koje svoje projektne aktivnosti implementira na celoj teritoriji Srbije, “Narodni parlament” stoji iza različitih projektnih aktivnosti od opšteg društvenog značaja u više oblasti kao što su: razvoj demokratije i građanskog društva, unapređenje društveno-političkog statusa mladih, jačanje lokalnih vlasti i istitucija javne uprave, uspostavljanje prekograničnih i regionalnih mehanizama saradnje.
Beograd
Pored izvođenja radova na izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa "Stepa Stepanović" u Beogradu, šabačkoj kompaniji "Inter-kop" poveren je i posao na spoljašnjem uređenju naselja. Radovi podrazumevaju izgradnju dva kilometra saobraćajnica sa pripadajućom infrastrukturom - vodovodom i kanalizacijom, odvodnjavanjem, parternim uređenjem, javnom rasvetom, ozelenjavanjem i kontejnerima za odlaganje smeća. Investitor ovog posla je Građevinska direkcija Srbije, a vrednost radova iznosi 400 miliona dinara.
Rasim Ljajić i Ivica Dačić i ove godine bez premca
Beograd
Rasim Ljajić, ponovo i ubedljivo, a potom Ivica Dačić, Dragan Ðilas, Rodoljub Šabić (poverenik za informacije od javnog značaja), te bivši potpredsednik Vlade zadužen za evrointegracije Božidar Ðelić - bili su najkomunikativniji državni i politički funkcioneri u Srbiji tokom 2011. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja "Novinar - Vaš prijatelj" koje je, jedanaestu godinu za redom, sprovela PR agencija "Pragma".
Seminar "Poslovna komunikacija"
Beograd
"Deo ovoga što smo čuli na današnjem seminaru, inače prvom ove vrste koji je organizovan u našoj firmi, već smo primenjivali u našem svakodnevnom radu, ali i nova iskustva koja su sa nama podelili predavači sigurno će doprineti kvalitetnijoj slici o "Želturistu" u javnosti" – opšti je zaključak slušalaca seminara posvećenog unapređenju veština poslovnog komuniciranja.
"Osnovna pravila poslovne komunikacije" (predavač Predrag Karasović), "Neverbalna komunikacija" (predavač doc Marko Stojanović) i "PR u oblasti usluga" (predavač Mirko Marinović) naslovi su tema koje su obrađene na ovom seminaru uz mnoštvo primera iz prakse i nekoliko praktičnih vežbi.
Beograd
Edukacija XXIII generacije Pragmine Trening radionice za PR i odnose sa medijima završena je tematskim predavanjima "Rešavanje konflikata i timski rad" i "Krizni PR", a predavanja su održali Sanja Miloradović, Dragana Ilić i Cvijetin Milivojević.
U toku dvomesečne edukacije, obrađene su najbitnije teme iz oblasti PR-a, marketinga, lobiranja, istraživanja javnog mnjenja, medijskog nastupa i neverbalne komunikacije.
Polaznici XXIII generacije Trening radionice za PR bili su studenti kao i zaposleni u firmama i institucijama: "Inter-kop" Šabac, "BMR" Šabac, "Želturist", "Loreal Balkan", Gradskoj upravi Zrenjanin, Opštini Vrbas, TV Bačka Vrbas, Zlab media...
Foto: Završno predavanje "Pragmine" Trening radionice (kliknite na sliku za uvećani prikaz)