Umorstvo "Borbe": pre tačno dvadeset godina
I tome slično

"Danas", 31.12.2014.

Pre tačno dve decenije, u predvečerje Nove, "sofisticirane" topuzine stranaka aktuelnog prvog potpredsednika Vlade i ministra inostranih poslova Ivice Dačića i, još aktuelnijeg, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina - javnosti Srbije otele pravo na objektivno informisanje, a mene silom oterale sa mog malog radnog mesta, uskraćujući mi, kao i desetinama mojih kolega iz "Borbe", ustavno pravo na rad.

"Borba", to je ono što je, i formalno, prestalo da izlazi pre nekoliko godina, pošto se, od početka 1995, nalazilo u stanju kliničke smrti.

"Borba" je - od vremena "Osme sednice", pa sve do konca 1994 - bila jedini slobodan, otvoren, antiratni i projugoslovenski dnevni list u bivšoj SFRJ. Dok je većina naših kolega jurile dobre plate i sigurne karijere, "borbaši" su vodili borbu s vetrenjačama. Zato su „napredni i samosvesni“ štamparski radnici (Štamparije "Borba"?!), u predvečerje prvih višestranačkih izbora, 25. i 26. septembra 1990, odbili da štampaju svoj matični list nezadovoljni njegovom uređivačkom politikom.

"Borba" je 1991. spasavala devetomartovske proteste, kada je stranka partija potpredsednika Vlade izvodila tenkove na beogradske ulice, a tadašnji srpski mediji, uz jedan i po izuzetak, horski zaćutali. "Borba" nije zatvarala oči pred srpsko-hrvatskim razaranjem Vukovara, stradanjem Bošnjaka, ali i Srba, tokom rata u Bosni, dok je gro medija na prostoru eks-Jugoslavije, lešinarski obducirao samo žrtve svog porekla.

A šta su tih meseci i godina, govorili i tvorili neki naši javni ispisnici? Opozicija (radikali, DEPOS, DS, DSS i Mađari), početkom te 1994, nije uspela da kapitalizuje svojih dva i po miliona glasova (i 127 poslaničkih mesta), naspram Miloševićevih manje od 1,6 miliona (i 123 mandata), iako se, do poslednjeg trenutka, zaklinjala u najmanjji zajednički sadržilac - svoje "antimiloševićevstvo".

Naš sadašnji predsednik Republike, tada zamenik šefa SRS, ispovedao se: "Ja sam pošao u rat, jer je Milošević pozvao u rat." Ili: "Sa Vojislavom Šešeljem život je škola. Ali je njegova reč poslednja i presudna."

Naš današnji prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljni, a onodanji portparol Socijalističke partije Srbije, bavio se religijskim temama: "Ekstremni krugovi u Sinodu Srpske pravoslavne crkve nanose štetu sopstvenom narodu i ne poštuju petu zapovest koja kaže - molite se za one koji su na vlasti."

Na prelazu iz 1994. u 1995. Šešelj je, kao prva žrtva Miloševićevog tadanjeg veleobrta u "mir nema alternativu", robijao je zbog nekog svog nekulturnog gesta.

Početkom te 1994. godine, Dragoljub Mićunović je, ne bez ljutnje, prepustio kormilo Demokratske stranke Zoranu Ðinđiću; "Ja sam za demokratiju u Srbiji, ali za diktaturu u mojoj stranci", priznala je supruga predsednika SPO, a njen muž zaključio kako je "predsednik Republike šarmantan"

Tih meseci, naš današnji kancelar, iz funkcije generalnog sekretara SRS, poručivao je današnjim "našim prijateljima" iz međunarodne zajednice: "Vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, a mi ćemo stotinu muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica da udari na srpske položaje!"

Milošević je, hvatajući se, za slamku spasa zvanu "bolje pakt nego rat", po američkom projektu, zidao "Kineski zid" prema svojim prekodrinskim sunarodnicima. Režim je inaugurisao novu "konstruktivnu opoziciju" (Ðinđić je "izvisio"), Šešelju je navukao bivšu Vukovu "ludačku košulju". Krajem godine, već je, u Skupštini Srbije, funkcionisala espeesovsko-julovsko-espeoovska "mirovna koalicija" nasuprot "prokaradžićevskoj" kojoj je, osim radikala i deesesovaca, pripadala i Ðinđićeva Demokratska. A Srbija je duboko bila zagazila u "prosvećenu diktaturu".

Kolega Bahri Cani i ja smo, vest o smrtnoj presudi "Borbi", saznali u prištinskom hotelu "Grand", gde smo, pripremajući materijal za knjigu "Kosmet ili Kosova", sve naivno verovali da novog rata neće da bude.

I, zato se i ja pitam, baš kao naš kancelar, 28. novembra 2014: "Zašto je danas Evropski parlament izašao u susret mržnji, ksenofobiji, utvarama iz prošlosti...?"