Zašto kralj Milan nije dao vlast radikalima ni posle njihove pobede na izborima 1883. godine niti ikada docnije? Ne da monarh nije hteo ili nije smeo dati vladu radikalima, nego im nije mogao dati vladu - pisao je Svetolik Grebenac u knjizi „Kralj Milan i njegovo doba“ (Beograd, 1938). Milan Obrenović je, naime, imao vezane ruke pri izboru vlada, jer je bio ograničen Tajnom konvencijom s Austrougarskom iz 1881. Sve do 1891. (kralj je zbog toga, između ostalog, i abdicirao 1889) - Srbija je imala obavezu da vodi spoljnu politiku u duhu odredaba Konvencije!?

Zanimljivo je da ni Radikalna stranka, ni liberali, nisu znali za ovu državnu tajnu, već su u to bila upućena samo dva-tri prvaka Napredne stranke. Liči li vam ovo pomalo na farsu sa, više puta odlaganom, Lukašenkovom posetom Beogradu, za koju je Srbija morala da traži specijalni zeleni ferman iz carstvujuščeg Brisela? A premijer morao da, baš toga dana, odleti nać Berlin? Zbog čega, evo, upisujem prvi i, do sada, jedini državnički i diplomatski plusić našem predsedniku Republike!

No, hajde - de. Srbija je onih decenija 19. veka bila kivna na Ruse jer su odbili da je jače podrže na Berlinskom kongresu. Kao što je danas nenarodna (treba li da objasnim zašto?) vlast u Beogradu, kivna na Moskvu jer ne želi da nas podrži u opsesivnim evroatlantskim težnjama, u mazohističkom puzajućem priznanju Kosova i Metohije, u uvođenju sankcija Belorusiji, u odricanju od našeg državnog identiteta...

Ne slušamo još uvek, doduše, po srpskoj prestonici, oficijelne glase da je Putin „pederčina“, što bi rekao prvi diplomata Kijeva, onaj Deščica, dok ukrajinska vojska, uz nesebičnu pomoć EU, bombarduje sopstvene građane nazivajući ih teroristima (a ta je ista licemerna EU, zbog prekomerne upotrebe sile, bombardovala Srbiju i albanske pobunjenike, iz milošte, zvala „Oslobodilačkom vojskom Kosova“!?)... Ali, ne čuh nešto ni da se vlastela „prvog kandidata za ulazak u EU“, makar kurtoazno, oglasi povodom stopiranja projekta „Južni tok“. Odjedanput ispade da ta investicija kojom su ovi današnji vlastodršci mahali u cilju sluđivanja, ne samo rusofilskog srpskog birača - sad i nije nešto važna!?

Umesto toga, malo-malo, pa neki ovdašnji hohštapler usklikne u megafon nacionalnih medija: „Napad na mene je napad na premijera, na Vladu, na državu i na reforme!“ Pa se, usput, i smeje u lice istom tom Vučiću saopštavajući kako je baš on, lično, personalno i znanstveno vizionarski, prelomio Dačića da 2008, umesto sa Nikolićem, Vučićem i Koštunicom, kolaborira sa Tadićem. Pa se javno hvali kako je „hakovao“ elektronsku poštu bivšeg rektora Beogradskog univerziteta, a ministar policije, za to vreme, tihuje, redigujući valjda svojih ruku naučno delo, pripravan da se oglasi tek ako „hakeri“ s dvostrukim doktoratom počnu da čitaju i premijerove mejlove!

Znam da nije u kontekstu, ali, samo da pitam našu vladu - šta bi sa „Zajednicom srpskih opština“, koja je, uz garancije baronese Ešton, Evropske komisije i „naših prištinskih partnera“, trebalo da zaživi do kraja februara ove godine, ako se dobro sećam?

Ima neka tajna vezaI tome slično

Ima neka tajna veza
I tome slično