Kao što je, pre neki mesec, ovde oficijelno rehabilitovan i propagandistički protežiran Maks Veber, tako sam ja slučajno, ima tome, na „Sajmu knjiga“, na štandu kod „Službenog glasnika“, ponovo otkrio Najboljeg prijatelja Oca nacije.

U delu „Javnost i retorika“ akademika Ljuba Tadića, najviše mi se, u poglavlju o manipulaciji javnim mnjenjem, dojmilo definisanje identifikacije sa autoritetom (u kojoj „leži tajna pokornosti“) kao one situacije kada se identitet pokornog gubi u vođinom liku i delu. Pri čemu kritička javnost ustupa pred manipulativnom, a građani se aktivno potčinjavaju, odnosno silomvoljno isključuju iz političkog procesa i stavljaju pod starateljstvo vođa. A tada, to su pisali i mnogi pre Tadića starijeg, nastupa vladavina pomoću aplauza i odobravanja.

Knjigu sam, ako je to nekome važno, čitao početkom druge epohe vladavine Tadića mlađeg.

Prošlom „Spiralom tišine“ (30.4.2013) sebi sam samome zadao zadatak, da nečim adekvatnim, a prigodnijim ovome vremenu, uzvratim Veberu.

Kako to autoritet vlada bez prividne sile, iako činodejstvuje nešto veoma bitno, a sasvim suprotno volji većine građana? „Autoritet vlada jer je slobodno priznat“, odgovorio je Hans Georg Gadamer („Rhetorik, Hermeneutik und Ideologiekritik“) . To je onaj Habermasov kritičar, za ovu priču važan kao čovek koji je hermeneutiku, kao disciplinu koja se, sve do prosvetiteljstva, prevashodno, bavila tumačenjem Biblije, definisao kao „veštinu razumevanja“, ali držeći se grčkog korena, i – veštinu tumačenja i izlaganja.

Pri čemu, predmet hermeneutike mogu da budu sve oblasti životnog ispoljavanja, od tekstova do delovanja. Zašto građanstvo aktivno ćuti, baš sad kada su mu, na javnoj sceni, i danas najglasnije ptice rugalice i ratni huškači iz devedesetih?

Zbog čega je ovde zavladala „spirala tišine“ i 2008, nakon što je Koštunica, ničim izazvan, umesto „sigurice“ (vlade bez izbora), birao inat krsteći ga principom, i „vraćao mandat narodu“?

Zašto se ćutalo i kada je, posle majskih izbora 2008, uprkos činjenici da je broj onih koji su glasali za „Kosovo pre Evrope“ bio veći od onih koji su bili za Evropu bez alternative – formirana vlada suprotno izbornoj volji građana?

Zato što Srbijom ponovo vladaju reinkarnirani vlasnici naših bivših života iz devedesetih, magovi hermeneutike. Za ovu potrebu, doduše, iz perja „jastrebova rata“ i promotera mržnje, preobučeni u kostime „jastrebova mira“ i globalista bez alternative. Ko ne razume, samo će mu se kasti kroz onu sentencu iz filma „Lajanje na zvezde“: „Tko nije vodio djecu na zagrebački velesajam, taj ne zna šta je patnja!“ Dakle, taj ko nije bio na crnoj Klintonovoj listi onih kojima je zabranjen ulazak u SAD, a danas nije na listi Obaminih najomiljenijih zvanica za Molitveni doručak, recimo – taj ne zna šta je patnja.

Vučiću / Dačiću, sedi, pet (5)! Iz hermeneutike! A kome je do morala, taj neka ide u... Manastir.

Tko nije vodio djecu na Velesajam...I tome slično

Tko nije vodio djecu na Velesajam...
I tome slično