Ništa nezahvalnije nego pisati o nečemu što će se dogoditi, između odlaska teksta u štampu i pojavljivanja novina na kiosku. Hoće li moje današnje štivo izdržati probu vremena - za 17 sati, formalni premijer, a u stvari vicepremijer, bio je zakazao nešto kao davanje konačnog odgovora Briselu na ono “ništa” – pitao sam se juče do, samo negde malo posle 11.

Nije da se hvalim, ali biće da je Državni Vrh, ma šta to značilo i ma ko da ga činio, poslušao savete iz pisma “Tebi, dragi Državni Vrše” (“Danas”, 2.4.2013) koje sam mu izvoleo uputiti baš na Dan Osme runde.

Dakle, ponavljači, što bi kazao Beko, da utvrdimo gradivo: ja bio pisao Državnom Vrhu da ne sluša Koštunicu već da pregovara do iznemoglosti, sve dok ga Eštonova, motkom ili šargarepom, ne izbaci iz pregovaračke sobe, ali da ne potpisuje to “ništa”, makar ga upakovali i u oblandu “bar nešto”; da insistira na proširenju “agende dijaloga”; da počuje malo i glase iz Majčice koja veli da je, za nju, “jedini dokument koji reguliše položaj Kosova Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti”; da se priseti da i Ustav Srbije nešto znači, a ne samo Ustav Kosova. I tome slično. I sve me Državni Vrh poslušao.

U to ime, evo Mu još nekoliko besplatnih saveta: Prvo, neka se naš Državni ugleda malo na braću po veri i slovenstvu iz (BJR) Makedonije koji, čak ni zarad EU, neće da pristanu niti na prosto državno preimenovanje, a nekmoli na poklanjanje dela teritorije Albancima. Zašto ne bismo sledili i primer naše bivše petovekovne braće Turaka, kojima ni ljubavni zov Brisela nije dovoljan da se, recimo, odreknu kurdistanskih, a svojih zemalja? Treće, ako je već na delu državna strategija “potpisati nećemo, odustati od EU ne smemo“, možemo bar, šale radi, da zahtevamo da posrednici u razgovorima pod briselskim patronatom, budu zemlje druge EU „Kvinte“: Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar. Pa da porazmislimo o ravnopravnom tretmanu druge trake našeg „evropskog puta“: ako nam ne daju u EU, da vidimo šta to profesor Begović podrazumeva pod zajedničkim evropskim ekonomskim prostorom. Peto, da se naš Državni Vrh, umesto što je 24 sata fokusiran na to šta misli neki američki trećepozivac Riker, a govori evropska birokratkinja („nije život jedna žena“, makar bila i baronica) - pozabavi malo i običnim malim životima građana Srbije. Neka se malčice ozbiljnije posveti i nadolazećim 10. travnjem: dakle, Dačićevim letom u Moskvu; Pajtićevom, e ala ju je tempirao, svaka mu čast, deklaracijom o ugroženosti (vojvođanskih) Srba od strane (srbijanske) hegemonističke, jelte, šajkače; pretresanjem delanja Haškog tribunala pred Generalnom skupštinom UN...

Ah, da, ja se to tako, pravim pametan, kao na neviđeno, a, zapravo sve mi je nedoumice razvejao, još juče pre podne, moj omiljeni državni prorok, bivši trgovac ugljem iz Svetozareva: „Očekujem da će do dogovora doći u narednih 15 dana. Da li će biti ovakav ili onakav, ali će neki dogovor biti postignut...”

Upravo to što on nikada nije omanuo me pomalo i plaši. To inkliniranje ka mogućem prihvatanju “nečega od ništa” i to u “zaustavnom vremenu”.

Veli Palma – zato me i strahI tome slično

Veli Palma – zato me i strah
I tome slično