Metle za letenje
I tome slično

"Danas", 10.04.2012.

Na retorsko pitanje sme li neko da se kladi koje mesto u novoj vladi će tražiti SPS, ako upravnik postizborne pijace postane Ðukić v.d. Dejanović, pravilno mi je odgovorio samo Dačić, slovenskom antitezom: "Spreman sam da za mandatara buduće vlade predložim onog ko mene bude podržao u drugom krugu!"

Tako to biva kad, za oficijelni Baku još važeći, predsednik i njegov (treća - sreća?) glavni protivkandidat ne vide šumu od drveća. Uzgajali se međusobno, a ono, mimo njih, izniklo već deset, a i još će aspiranata.

Još od onih prvih višestranačkih, predsednički su izbori, ovde, uvek bili isplativa zabava. Em, svaki anonimus zadobije toliki besplatni publicitet koji, ako ništa drugo, može ozbiljno da materijalizuje kroz učešće u nekom od TV "rijalitija". Em, pod uslovom da prebaci barem jedan odsto, što i nije neka rampa - sledi siguran "ulazak u keš", meren desetinama, pa i stotinama hiljada evra.

Po sećanju mi paradiraju razni pretendenti, no dvojicu izdvajam - zbog iskrenosti.

Kao da vidim jednog:

"Da bismo obezbedili punu podršku Prirodnog zakona za našu zemlju, u Beogradu ćemo osnovati Grupu za vladu - 7.000 jogijskih letača. Ova grupa će oživeti jedinstveno polje Prirodnog zakona što će stvoriti pozitivnost i harmoniju u nacionalnoj svesti. Kao rezultat, svi trendovi u zemlji biće pozitivniji i evolucionarniji..."

I čujem drugog, bog da mu dušu prosti:

"Ako je ne spasim ovaj narod, nema ko drugi, gotovi ste svi!"

Prvi je tvrdio da "prirodni zakon omogućuje da iz blatnjave bare izraste prekrasan lotosov cvet". I ponudio nam grupnu terapiju jogijskog letenja kao kolektivni izlaz iz tunela.

Drugoga sam, kao novinar, pre 17 proleća, i lično pohodio:

"Do elitnog divljeg naselja Milošev kladenac (zadnja pošta Veliki Mokri Lug), deset kilometara severoistočno od centra prestonice, možete se, iz dva pravca, spustiti i peške, pod uslovom da ste nazuli nepromočive kaljače i umete da se snalazite u mrklom mraku.

Rezidencija budućeg predsednika Srbije ničim ne odudara od komšiluka. Nema visoke ograde, zapravo - uopšte je nema. Bulevar ispod predsednikovog doma nije asfaltiran. Potok prekoputa je stvaran. Predsednik nema telohranitelje, ukoliko se u njih ne računaju vučjaci Bobi i Lesi, te bela kučka Dijana, ljubimica predsednikove supruge. Predsednikovica ne piše dnevnik i na posao, takođe, odlazi bez obezbeđenja.

Bazen se, na radost komšijske dece, podrazumeva. Predsednik ga je svojim rukama, u trenucima odmora, iskopao. U rezidencijalnoj avliji zoološki vrt, za sad, čine samo domaće vrste: grokću predsednikove svinje i pevaju petlovi..."

Taj drugi, video je spas u četkama i metlama.