Forum NIN-a
NIN - PR agencija Pragma

DUGA, TOPLA KAMPANJA

Na kraju prve faze predizborne kampanje, najveći udeo u popularnosti zauzela je Demokratska stranka (35 odsto), na drugom mestu je koalicija DSS-NS (22,7 odsto), a tek na trećem mestu su radikali sa 16,6 odsto. Takođe, iznenađujuće dobro stoji i G17 plus sa 13,5 odsto. Šanse da prođu izborni cenzus imaju još samo koalicije Čede Jovanovića i Vuka Draškovića

 

Piše: Zoran M. Marković

Istraživački centar NIN-a je u subotu 23. decembra 2006. godine anketirao 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan, slučajan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.

Naručioci istraživanja su NIN i PR agencija Pragma.

Učešće u ovoj anketi odbilo je 181 ispitanika, što je nešto manje od prosečnog za predizbornu anketu, kada je uobičajen nešto viši nivo straha od anketiranja.

Duga praznična predizborna kampanja u kojoj ne postoji oštra konfrontacija vlasti i opozicije i koju dodatno omekšava spremnost skoro svih na sve kombinacije i kalkulacije u vezi sa formiranjem buduće vlade, čini ovaj izborni ciklus specifičnim u odnosu na prethodne.

Prolazno vreme, na "koti 23. decembar", kada je rađena predizborna anketa NIN-a i Agencije Pragma, registrovalo je redosled političkih snaga koji odudara od očekivanja političkih analitičara. Na prvom mestu je Demokratska stranka, koja je ostvarila visok rejting od 35 odsto, na drugom mestu je narodnjačka koalicija DSS-NS 22,7 odsto, a tek na trećem mestu su radikali sa 16,6 odsto. Iznenađujuće visok rejting osvojio je G17 plus, čak 13,5. Ispod cenzusa, ali sa velikim šansama da ga pređu su Čedina koalicija LDP-GSS-SDU-LSV sa 3,7 odsto i SPO sa 3,1 odsto. Ostali učesnici u izborima su praktično bez nade i kreću se oko 1 odsto (ukupno svi ostali 5,5 odsto). Ovoga puta se bitka vodi bez značajne uloge SPS-a i Karića.

Trenutna situacija je takva, međutim, treba upozoriti i na potencijale za promenu, a naročito na tradicionalno "skrivene" radikalske glasove, do kojih su dosadašnja istraživanja javnog mnjenja teško dopirala, tako da SRS verovatno može očekivati još neki procenat više. Osim toga radikalima, zbog disciplinovanog biračkog tela ove političke opcije, može pomoći i svaka vrsta vremenske nepogode na dan izbora, ponovno buđenje nacionalnih osećanja izazvano bilo kojim incidentom, uključujući i mnogo puta viđenu "podršku" Zapada ili suseda.

S druge strane, potencijal Demokratske stranke je, izgleda, iscrpljen, uzeli su sve što su mogli, usisavajući glasove sa svih strana političkog fronta.

S druge strane, Čeda Jovanović, koji ima aspiracije na deo Đinđićevog nasleđa, nije još uvek uspeo da preobrati demokrate koji ga, ipak, sa simpatijama gledaju. I ovo malo što ima nosi kao miraz od GSS i Čanka. Ako misli da bilo šta od njega zavisi, u nastavku kampanje, mladi liberal mora naći način da okrnji nešto glasova od DS, jer nema od koga drugog, i tako se digne iznad cenzusa.

Mobilizacija pristalica plašenjem od radikalske opasnosti nije realno zasnovana, ali uvek dobro dođe u nedostatku jačeg neprijatelja. Međutim, na tu kartu ne bi trebalo da se previše igra, jer su mogućnosti za dobitak ograničene, pre svega političkim prostorom koji zauzima vladajuća stranka sa svojim uzdanicama Velimirom Ilićem i Draganom Markovićem Palmom.

Rejting stranaka je sintetički pokazatelj koji govori o potencijalima da se osvoje glasovi, o učešću, popularnosti u glasačkom telu pojedinih partijskih opredeljenja. To nije u pravoj meri prognoza izbora, jer je to druga vrsta "matematike". Tu onda ulaze u račun i oni koji iz raznih razloga ne glasaju (pre svega oni koji žive daleko od biračkog mesta, jer su prijavljeni na drugoj adresi, mestu, zatim studenti, radnici na terenu, dijaspora...) a imaju sasvim jasna izborna opredeljenja. Takođe, raspodela mandata, je posebna priča, jer se tada glasovi onih ispod cenzusa proporcionalno dele onim koji imaju najviše glasova, a takođe i glasovi manjinskih stranaka neće biti uludo bačeni, jer će oni sasvim sigurno, novim izbornim zakonskim mogućnostima, ući u parlament.

U predizbornim anketama, naročito onim koje se rade sa relativno velikom vremenskom distancom od izbora, veoma je teško "otkriti" za koga će građani glasati. Na direktno pitanje "za koju stranku ćete glasati", više od polovine 53,5 odsto anketiranih nema konkretan odgovor. Da sigurno neće glasati tvrdi 15,5 odsto ispitanika, daljih 9,5 odsto ne zna da li će glasati, a 25,5 odsto će glasati ali još uvek ne zna za koga. Rejting stranaka je indeks koji nastoji da upravo ove građane koji se ne izjašnjavaju direktno, opredeli na osnovu drugih odgovora u istraživanju. Ova metoda je iskustveno zasnovana na prethodnim predizbornim procenama i pokazala se kao veoma uspešna. NIN je pre dve godine prvi prognozirao da će Boris Tadić postati predsednik Srbije, iako je opšte uverenje bilo da će to biti radikal Tomislav Nikolić. Tadićev izborni potencijal je bio veći od potencijala njegovog protivkandidata, tako da ni mala prednost u prvom krugu nije sprečila da se ova prognoza pokaže kao tačna. Takođe, i pobeda Vojislava Koštunice, nad Slobodanom Miloševićem 2000. godine, najavljena na naslovnoj strani NIN-a, izazvala je priličnu nevericu u javnosti, međutim, to je bila jedina anketa koja je nagovestila mogućnost, potencijal, za pobedu Koštunice već u prvom krugu izbora.

Dakle, predizborna kampanja je krenula. Ona je u priličnoj meri drugačija nego prethodnih godina. Radikali, koji tradicionalno prvi startuju sa predizbornim aktivnostima, ove godine su sve karte bacili na Šešeljev štrajk glađu u Haškom tribunalu. U nekim drugim vremenima možda bi to bilo i efektno. U trenutku kada se u Beogradu otvara kancelarija onih koji su nas pre nekoliko godina bombardovali i kada je izvesno da će NATO čizma uskoro kročiti na srpsku zemlju, kada ulazimo u Partnerstvo za mir i pristupamo drugim institucijama koje Srbiju integrišu u Zapadni svet, ova radikalska mobilizacija je jednostavno izvan glavnog toka i osuđena je na marginu.

Takođe, neki stari oblici predizborne komunikacije, više nisu efikasni. Mitinge i promotivne skupove, u sred kampanje, nije ni primetilo skoro dve trećine anketiranih građana Srbije. Slično je i sa propagandnim materijalima, skoro polovina ispitanika ih nije primetila.

S druge strane, televizija je (p)ostala glavni komunikacioni kanal. Iako su Radikali bili veoma prisutni na TV, potencijalni glasači ih nisu primetili, što potvrđuje tezu da je početak njihove kampanje sa Šešeljevim štrajkom glađu neatraktivan. Češće su zapažani njihovi mitinzi i propagandni materijal. S druge strane, DS je iskoristila prostor u elektronskim medijima, bolje čak i od vladajuće koalicije. Veoma zapaženo prisustvo na televiziji ima i Čedina koalicija, za koju se ne može reći da ima naklonost vladajuće koalicije, pa ni medijskih mogula. Biće da su radikalske kalkulacije malo staromodno postavljene, a agresivnost prema medijima im oduzima i onaj deo naklonosti uređivačke politike i tamo gde bi mogli da prođu bez plaćanja medijskim marketinškim službama.

Listu nepopularnih stranaka predvode, sasvim očekivano, radikali (32,5 odsto građana je sigurno da za ovu stranku ne bi ni u kom slučaju glasalo). Na drugom mestu je radikalski antipod koalicija LDP-GSS-SDU-LSV sa 12 odsto negativnih glasova. Sledi, tradicionalni negativac Vuk Drašković i njegov SPO (7 odsto). Na sredini liste su DS i SPS (5 odsto) a odmah ispod su predstavnici aktuelne vlasti DSS-NS, i G17 plus, koji imaju odličnih 4, odnosno 3 odsto. S obzirom na nezahvalnu poziciju vlasti u vreme tranzicije, ovako mala antipatija prema vladajućoj garnituri je neočekivana. U izbornim ciklusima drugih istočnoevropskih društava to nije bio slučaj, tamo su građani od izbora do izbora trčali od vlasti ka opoziciji i obratno.

Regionalno posmatrano, najveći rezervoar glasova neopredeljenih se nalazi na jugu Srbije. Demokratska stranka najviše opredeljenih pristalica ima u Vojvodini, nasuprot koaliciji DSS-NS koja baš tu najgore stoji, ali zato ima zapaženu popularnost u zapadnoj Srbiji i u Beogradu. Radikali su, suprotno predrasudama o njima, odlično pozicionirani u Vojvodini i Beogradu, dok G17 plus ima dosta uspeha među biračima zapadne Srbije. Čedin LDP veći deo svog rejtinga duguje vojvođanima.

Gospodari seoskih područja su DSS-NS, SPO i G17 plus, dok više uspeha u gradovima imaju DS i SRS. U velikim gradovima (sa više od 100.000 stanovnika) najpopularniji su DS i koalicija LDP-GSS-SDU-LSV. Zanimljivo je da stepen urbanizacije nema značajnog uticaja na broj neopredeljenih.

U seriji pitanja gde smo tražili da se oceni koja od stranaka može da reši probleme u raznim oblastima društvenog života, Demokratska stranka je svuda suvereno prva, a naročito se ističe u sposobnosti da uvede zemlju u Evropsku uniju i da vrati ugled Srbije u svetu. Na drugom mestu je DSS-NS, koja ima nešto veći potencijal u pokretanju privrede i popravljanju standarda građana, uvođenju reda i poštovanja Ustava i zakona, kao i u oživljavanju sela i poljoprivrede. Drugi važan član aktuelne vlasti G17 plus ima poverenje građana u sprečavanju korupcije, a takođe im se priznaje i sposobnost da pokrenu privredu. Radikali prednjače u oblastima gde je potrebna čvrsta ruka, kao što su uvođenju reda i poštovanja Ustava i zakona i sprečavanje korupcije.

Od građana smo u ovoj anketi tražili da ocene sposobnost, poštenje i doslednost glavnih favorita među strankama. U sve tri kategorije DS je najpozitivnije ocenjena. U kategoriji poštenja vodila se žestoka bitka i tu se neposredno iza DS, sa svega pola procenta razlike, nalazi DSS-NS. Ova stranka je na drugom mestu i u kategoriji doslednosti, ali sa nešto većim zaostatkom. G17 plus drži odlično drugo mesto u kategoriji sposobnosti, a na trećem mestu je u poštenju i doslednosti.

Stranke u Srbiji se trude da liče na svoje lidere, a njihovi lideri, s druge strane, su tu da pripomognu kad je teško. Niko više ne diže galamu kad predsednik države ili vlade aktivno učestvuje u predizbornoj kampanji svoje stranke, da stvari budu još gore, nema nikakvih problema ni kada se koriste državni resursi u stranačke svrhe. Svejedno, građani Srbije najviše poverenja imaju u aktuelnog predsednika države Borisa Tadića (38 odsto), na drugom mestu je Vojislav Koštunica (28 odsto), a iznenađujuće visoko je Mlađan Dinkić (22 odsto). Njihovi lični rejtinzi su na višem nivou od rejtinga njihovih stranaka. Tomislav Nikolić je takođe u društvu onih koji imaju dvocifreno poverenje (11,5 odsto), ali ipak ispod nivoa svoje stranke. Međutim, njemu pomažu stranačke kolege Aleksandar Vučić (4 odsto) i haški pritvorenik Vojislav Šešelj (3 odsto). Solidno stoje i Vuk Drašković sa 5,5 odsto, što je bolje od njegove stranke i u dlaku isto kao Velimir Ilić, bivši bliski saborac. Čeda Jovanović je, takođe, relativno uspešan sa osvojenih 5 odsto poverenja.

Nešto drugačija slika je kada građani iskazuju svoju zamisao o najboljem kandidatu za premijera. Prvo mesto je rezervisano za Vojislava Koštunicu (23 odsto), a na drugom je, ovog puta, Boris Tadić (16,5 odsto). Iza njih je velika praznina, pa se tek onda, sa veoma skromnim procentima, ređaju Tomislav Nikolić (3,5 odsto), Mlađan Dinkić (2 odsto), Vuk Drašković (2 odsto). Ipak, čak 42,5 odsto građana nema ideju ko bi mogao doći na to mesto.

Izbori su po svojoj prirodi uvek neizvesni, ali ovoga puta vlast ne drhti. Gotovo da se ne može čuti početak govora sa onom poznatom frazom "kada mi dođemo na vlast". U ministarstvima i sličnim državnim institucijama nema panike, a sa druge strane, mnogi se smeškaju i nadaju delu kolača. Upravo ta postizborna kombinatorika je najveća nepoznanica. Građani su većinski raspoloženi da se ta koalicija napravi od stranaka među kojima nema radikala (54 odsto), a tek 20 odsto ne bi imalo ništa protiv vlade sa SRS. Još je jasnija situacija kada se pogleda koju stranku građani nikako ne bi voleli da vide u novoj Vladi. Radikale izričito odbija 31 odsto anketiranih, na drugom mestu je koalicija LDP-GSS-SDU-LSV (15,5 odsto). Takođe, visoku nepopularnost ima i SPS (9,5 odsto). U donjem delu liste nepoželjnih za vladajućom trpezom su SPO (5 odsto), G 17 plus (4 odsto), a sasvim na dnu, odlično stoje glavni favoriti DSS-NS (2 odsto) i DS (3,5 odsto). Prema Pokretu snaga Srbije, Bogoljuba Karića nema velikog otpora ali je to zato što ih malo ko i uzima u obzir pri sastavljanju nove vlade.

Uvežbavanje kampanje od pre mesec dana u toku izglasavanja novog Ustava Srbije, pokazalo je da kondicija znači mnogo. Bojkotaši zamalo da uspeju, prvi dan jesu, ali glasanje je dugo trajalo, pa drugog dana nisu izdržali. Aktuelna kampanja je još strašnija za one koji nemaju dovoljno snage za borbu. Tek u drugom delu kampanje stranke će zaigrati na jače karte, oštrijim jezikom i u otvorenoj konfrontaciji. Za šaku vlasti, sve je moguće. Srećom, građani biraju.

(autor je šef istraživačkog tima)

 

Pogledajte tabele s obrađenim rezultatima istraživanja